Uprkos emociji svog prvog izlaska kao ministra odbrane u međunarodnom kontekstu na veoma visokom nivou, na ministarskom sastanku u Briselu, novi italijanski šef odbrane odmah je ukazao na prioritete za Italiju, u potpunosti u saglasnosti sa indikacijama koje je ustanovila M5S-Lega vlada. To je "pitanje solidarnosti", rekao je Trenta, misleći na međunarodne misije. "da se jača želja za NATO-om koji više vodi računa o Mediteranu", što daje podršku Italiji i EU u "glavnim izazovima s kojima se suočavamo: borba protiv terorizma i borba protiv trgovine ljudima".
Cilj je osigurati da Italija može nastaviti davati svoj doprinos iu oblasti od direktnog strateškog interesa za nas i ključnog za sigurnost zemlje.
Salvini je rekao da je NATO odbrambena organizacija. Budući da prijetnja dolazi iz južne Evrope zbog fenomena imigracije i terorizma, NATO mora intervenisati, prema diktatu umjetnosti. “5” atlantske karte.
Konkretno, kada je riječ o Mediteranu, ministar odbrane se nadao da bi se kašnjenja u stvaranju regionalnog čvorišta za Jug mogli prevazići i rekao da će politika koja više podržava svoje partnere u mediteranskoj regiji ojačati samu Alijansu koja nudi robusniji sigurnosni okvir.
O 'podjeli tereta', takozvanoj podjeli tereta, Trenta je tražio da evaluacija bude sveobuhvatna, a ne selektivna, jer Italija već daje mnogo i govori o "adekvatnoj zastupljenosti doprinosa".
Na kraju, ministar je želio da naglasi sajber odbranu, precizirajući da Rim, a posebno aktuelna vlada, želi da postavi svoju nacionalnu strategiju u ovom sektoru.
Generalni sekretar Atlantskog saveza Jens Stoltenberg nije propustio priliku da našoj zemlji pošalje poruke detanta: "Italija je valjan i važan saveznik" najavljujući da će u ponedjeljak biti u Rimu gdje će se sastati s premijerom Giuseppeom Conteom, šefom Farnesina Enzo Moavero Milanesi i ponovo ministrica odbrane, Elisabetta Trenta.
"Radujem se susretu sa premijerom", rekao je Stoltenberg, kasnije precizirajući da na današnjem sastanku uopšte nije bilo reči o sankcijama Rusiji. Potonje je bilo pitanje na koje je Italija već upozorila nakon što je Conte u parlamentu pozvao na "reviziju" sistema sankcija.
To pitanje će se zapravo vratiti na sto Evropskog saveta krajem juna i, prema saznanjima, trebalo bi da se odvija po redovnoj proceduri, pa bi se o njemu razgovaralo direktno na večeri lidera koju bi trebalo da otvori Makron-Merkel. . Centralno pitanje tiče se poštovanja sporazuma iz Minska, precizirao je danas portparol Evropske komisije Alexander Winterstein, koji je ponovio stav Komisije: sporazumi iz Minska se moraju poštovati u potpunosti i sankcije su sprovedene da bi se postigla implementacija tih sporazuma. Prvo ih ukloniti nije izvodljivo.
Trenta je takođe podvukao da Italija "uvijek poštuje i poštuje preuzete obaveze", ali "za ono što smo do sada dali i što želimo da nastavimo davati, vjerujem da je došlo vrijeme da i dobijemo". Stoltemberg je u odgovoru pohvalio Italiju, rekavši da cijeni činjenicu da je Rim "počeo da povećava izdatke za odbranu, ali i da doprinosi NATO misijama i operacijama na različite načine".
Što se tiče misija, generalni sekretar NATO-a je pomenuo Avganistan, "gde je Italija jedna od vodećih nacija, ali i na Balkanu, na Kosovu i drugde, gde vidimo da Italija doprinosi profesionalnim i posvećenim kadrovima, što zaista cenimo".
Stoltemberg se potom fokusirao na pitanje 2% BDP-a koje bi zemlje članice trebale posvetiti potrošnji za odbranu. Neke zemlje saveznice troše 2% BDP-a svoje zemlje na odbranu, a većina država saveznica NATO-a namjerava da dostigne ovaj nivo ulaganja do 2024. Naredne investicije, ističe Stoltemberg, imaju za cilj poboljšati strategiju odbrane nacija koje su već u savezu. NATO“, nastavio je Stoltenberg, koji je dodao da su od 2014. do danas Evropa i Kanada već potrošile 87 milijardi dolara na odbranu.