Suprotno popularnom mišljenju, u odnosu „daj-uzmi“ između države i italijanskog poreskog obveznika, potonji je svakako taj koji gubi, sa strogo ekonomske tačke gledišta. Kancelarija za istraživanje CGIA došla je do ovog zaključka tako što je "kreirala" neku vrstu obrnutog do ut des; odnosno upoređivanje gubitka prihoda koji Javna uprava (JU) trpi zbog fiskalnog nevjerstva Italijana sa dodatnim troškovima koji opterećuju porodice i preduzeća zbog nefunkcionisanja javnih usluga.
Iako poređenje nema statističku strogost, ono predstavlja neospornu konceptualnu "ozbiljnost".
Prema podacima Ministarstva ekonomije i finansija, utaja poreza u Italiji se procjenjuje na oko 110 milijardi eura godišnje. Zastrašujuće visok iznos koji se, međutim, čini definitivno manjim od tereta koji građani i preduzeća trpe zbog rasipanja, rasipanja i neefikasnosti prisutnih u našoj PA. Pregledajući rezultate nekih studija koje je sprovelo pola tuceta veoma autoritativnih istraživačkih institucija, ekonomska šteta za italijanske poreske obveznike bila bi preko 200 milijardi evra godišnje. Ovo je ekonomska dimenzija gotovo dvostruko veća od utaje poreza.
Kancelarija za istraživanje CGIA želi da istakne da je upravo pomenuto poređenje poređenje koje nema naučnu strogost: ekonomski efekti javne neefikasnosti koji posebno utiču na preduzeća dolaze iz različitih izvora, podaci nisu homogeni, u mnogim slučajevima, ove oblasti se preklapaju i, iz ovih razloga, ne mogu se sabrati.
Promišljanje, međutim, ima svoju konceptualnu strogost: uprkos tome što postoji mnogo utaje poreza, neefikasna PA nanosi mnogo veću ekonomsku štetu privatnim licima. Zaključak do kojeg je došla CGIA ne čini se nimalo očiglednim, s obzirom na to da dobar dio javnog mnijenja ima jaku osjetljivost prema pitanju utaje poreza, međutim, s obzirom na manje efekte rasipanja, rasipanja i neefikasnosti našeg sistema alarmantna javna mašina.
Utaja se ne može posmatrati kao alibi jer ima otpada
Koordinator Kancelarije za istraživanje Paolo Zabeo kaže: „Očistimo polje od svakog nesporazuma: utaja poreza nikada ne sme biti opravdana i moramo se boriti protiv nje gde god da se pojavi, bilo da se radi o malim ili velikim utajivačima poreza. Kada bismo, zapravo, iznijeli na vidjelo dobar dio sredstava koja su nezakonito ukradena iz trezora, naša JU bi imala više novca, bolje bi funkcionisala i, vjerovatno, stvorili bi se uslovi za rasterećenje poreza. Osim toga, jednako je bitno intervenirati kako bi se značajno smanjio otpad koji opterećuje državnu potrošnju i povećala produktivnost javnog rada. Italija bi imala velike koristi i, najvjerovatnije, utaja poreza i poreski pritisak bi bili manji. Drugim riječima, uz manje utaje poreza i efikasnije PA mogli bismo stvoriti uslove za ponovno pokretanje ove zemlje."
Međutim, CGIA želi da istakne da bi bilo pogrešno generalizovati, a ne prepoznati i nivoe izvrsnosti koji karakterišu mnoge sektore našeg PA, kao što su, na primer, zdravstvo, obrazovanje, istraživanje i kvalitet pruženih usluga. snagama reda.
Poreska reforma je neophodna
„Za mnoge kompanije – izjavljuje sekretar Renato Mason – sljedeća jesen će biti vrlo delikatan stres test. Vjerovatno će se mnogi boriti da prebrode ovu tešku fazu povezanu s posljedicama zdravstvene krize; neki znakovi, zapravo, ne slute na dobro. Vlada, međutim, apsolutno mora što prije da se uhvati u koštac sa našim poreskim sistemom, smanjujući namete i broj obaveza koje su i dalje previše i često teško izvodljive. Uz manje poreza i mekšu fiskalnu birokratiju, mogu se stvoriti uslovi za ponovno pokretanje privrede. Ne zaboravljajući da je naša zemlja zasnovana na vezivnom tkivu koje čine mnoga mala i srednja preduzeća koja se bore da dobiju odgovor na bezbroj problema koji utiču na njihovu radnu aktivnost”.
Ovdje je pregled glavnih neefikasnosti/otpada prisutnih u našoj PA
Kancelarija za istraživanje CGIA prikupila je i uskladila rezultate serije analiza o neefikasnosti i otpadu koji karakterišu našu PA. Ukratko, to su:
godišnji trošak koji kompanije imaju za upravljanje odnosima s PA (birokratija) jednak je 57 milijardi eura (Izvor: Europska kuća Ambrosetti);
- komercijalni dugovi PA prema dobavljačima iznose 53 milijarde eura (Izvor: Banka Italije);
- logističko-infrastrukturni deficit kažnjava naš ekonomski sistem za iznos od 40 milijardi evra godišnje (Izvor: Ministarstvo infrastrukture i saobraćaja);
- kada bi italijansko građansko pravosuđe imalo isti tajming kao i njemačko, dobitak u BDP-u bio bi 40 milijardi eura godišnje (Izvor: CER-Eures);
- postoji 24 milijarde eura viška javne potrošnje koji nam ne dozvoljavaju da porezno opterećenje spustimo na prosjek EU (Izvor: Dokument za diskusiju 23 Evropska komisija);
- otpad i korupcija u zdravstvu koštaju zajednicu 23,5 milijardi evra svake godine (Izvor: ISPE);
- Otpad i neučinkovitost u sektoru javnog javnog prijevoza iznose 12,5 milijardi eura godišnje (Izvor: Europska kuća Ambrosetti-Ferrovie dello Stato).
Kao što smo već gore naglasili, ekonomski efekti ovih kvarova, uzeti iz različitih izvora, ne mogu se sabrati, takođe zato što se u mnogim slučajevima područja uticaja ovih analiza preklapaju. Međutim, ova upozorenja ne utječu na tačnost rezultata prethodno izražene usporedbe.
