(autor Massimiliano D'ELia) Rezanje parlamentaraca, radni konj Pokreta pet zvijezda, više nije san, Italijani su to postigli sa 70 posto DA. Odsjekli su dio kaste, kakav veliki uspjeh, ljudi koji šalju kući "omražene", političare. Barem je tako političare opisivao Grillini prije nego što su i sami postali tunjevina u onoj čuvenoj konzervi koju su htjeli otvoriti.
Hajde da analiziramo konkretne efekte ove reforme koju želi narod.
Komora ide sa 630 na 400, a Senat sa 315 na 200. Čak i za one koji su izabrani u inostranstvu postoji jasan rez, samo 8 poslanika i 4 senatora će ostati kvalifikovani. Doživotni senatori nisu bili pogođeni. Šteta što će ovo smanjenje važiti tek od sljedećeg saziva. Važan aspekt je da ako se neko nadao da će neke od sadašnjih parlamentaraca poslati kući, pogriješio je što je glasao.
Kada šef države proglasi zakon, izborni kolegijumi će takođe biti preoblikovani. Ali šta se zaista menja u korist Italijana? Hoće li se uz uštedu novca moći graditi puteve i autoputeve, škole ili bilo šta drugo? Hoće li zakonodavni proces biti brži? Nažalost ništa od ovoga ništa ne mijenja.
Godišnja neto ušteda je nešto više od 70 miliona eura samo za mjesečnu naknadu koja se više ne isplaćuje. Italijani će tako moći da stave nešto više od jednog evra u džep. Oni će nastaviti da plaćaju skupe operativne troškove Senata i Doma. Bilo bi logičnije ukinuti čitav jedan ogranak parlamenta da bismo imali stvarne ekonomske uštede i ubrzali zakonodavni proces jednodomnim rješenjem.
Sa 630 poslanika, na 96 hiljada stanovnika dolazio je jedan poslanik, sada će biti jedan na 150 hiljada. Sa 315 senatora, odnos je bio 1 na 188 hiljada stanovnika, sa smanjenjem na 200 senatora, biće 1 na 302 hiljade.
U suštini ništa se ne mijenja, to je bio politički referendum, neka vrsta kupona za one koji su podržali DA, izgovor da sadašnja vlast opravda nastavak zakonodavne vlasti do kraja mandata. Natjerali su Italijane da vjeruju da će doći do epohalne promjene, da će se stvarni život građana promijeniti uštedom javnog novca. Sa 70 miliona evra godišnje? Za promjenu ekonomske politike jedne zemlje potrebne su stotine milijardi eura.
Sada bi bilo poželjno da se tih 70 miliona evra ušteđenih iskoristi za izgradnju nečeg konkretnog, "vidljivog" za dobrobit Italijana, a ne da se troši ili prebacuje u tokove državnog budžeta.