(autor Vito Coviello, član AIDR-a i šef Opservatorije za digitalne tehnologije u sektoru transporta i logistike) Komisija EU predstavila je akcioni plan 10. decembra
Evropa ima za cilj da bude prvi kontinent bez uticaja do 2050. To je izazovan, ali i uzbudljiv cilj jer bi EU delovala kao pokretačka snaga za ostale kontinente, pozicionirajući se kao svetski lider u potrazi za međunarodnim savezima koji bi definisali pravila koja će morati osigurati održivi rast.
Zakon o klimi će stoga postati pravno obavezujući cilj za nulte emisije i države članice će biti u obavezi da poštuju i implementiraju odredbe Plana.
Zakon je trasirao put do postizanja klimatske neutralnosti do 2050. godine postavljanjem srednjeg cilja smanjenja emisija od 55% do 2030. u klimatskom planu.
Svoje pozitivno mišljenje dali su i šefovi država, vlada i ministri zaštite životne sredine.
Komisija će sada morati da revidira sve klimatske i energetske zakone do ljeta 2021. kako bi ih uskladila za prvi cilj postavljen do 2030. godine.
Revidirati će se direktive o obnovljivoj energiji, energetskoj efikasnosti i energetskim karakteristikama zgrada.
Propisi o emisiji gasova staklene bašte, korištenju zemljišta će biti revidirani, Direktiva o inteligentnom transportnom sistemu, standardi za emisiju CO2 i još mnogo toga će biti revidirani.
Što se tiče transporta, očekuje se temeljna transformacija: Komisija u svom planu predviđa zelenu, inteligentnu i pristupačnu mobilnost.
Frans Timmermans, izvršni potpredsjednik za Europski zeleni dogovor, rekao je da „…Da bismo postigli naše klimatske ciljeve, emisije iz sektora transporta moraju imati jasan trend pada. Današnja strategija će promijeniti način na koji se ljudi i roba kreću širom Evrope i olakšati kombinovanje različitih načina transporta u jedno putovanje. Postavili smo ambiciozne ciljeve za cijeli transportni sistem kako bismo osigurali održiv, pametan i otporan oporavak od krize COVID-19…”.
Komesarka za transport Adina Valean rekla je da „...Digitalne tehnologije imaju potencijal da revolucionišu način na koji se krećemo, čineći našu mobilnost pametnijom, efikasnijom i zelenijom. Moramo ponuditi preduzećima stabilan okvir za zelena ulaganja koja će morati da ulože u narednim decenijama. Implementacijom ove strategije stvorićemo efikasniji i otporniji transportni sistem, čvrsto usmjeren na smanjenje emisija u skladu sa ciljevima Evropskog zelenog dogovora…”.
Koje bi trebale biti faze za postizanje gore navedenih ciljeva?
Do 2030:
- Najmanje 30 miliona automobila koji kruže evropskim putevima morat će imati nultu emisiju
- najmanje 100 evropskih gradova će imati nula uticaja na klimu
- brzi željeznički saobraćaj će se morati udvostručiti širom Evrope
- automatizirana mobilnost će morati biti široko rasprostranjena u velikim razmjerima, brodovi s nultom emisijom će morati biti pripremljeni za tržište
do 2035:
- Veliki avioni sa nultom emisijom moraju biti dostupni
do 2050:
- gotovo svi novi automobili, kombiji, autobusi i teška vozila će imati nultu emisiju
- željeznički teretni saobraćaj će se udvostručiti
- multimodalna transevropska transportna mreža (TEN-T) će biti u potpunosti operativna
za održiv i inteligentan transport sa vezom velike brzine.
Evropska komisija također naglašava da u ovoj evoluciji nijedna zemlja, regija ili ruralno područje ne smiju biti ostavljeni: neophodno je da mobilnost bude dostupna i dostupna svima.
Da bi se postigli gore navedeni ciljevi, neophodni su konkretni i trenutni odgovori svake zemlje članice EU.
Fond za oporavak koji je našoj zemlji dodijeljen za ponovno pokretanje privrede koju je mjesecima slomila pandemija, omogućiće izdvajanje značajnih ekonomskih resursa iu sektoru infrastrukture i transporta.
MIT je istakao nekoliko prioriteta, među kojima su:
- zelene luke i održiva logistika, poboljšati dostupnost luka, rekonstruisati mornaričku flotu iz ekološke perspektive, obnoviti flotu drumskih vozila koja se koriste za drumski transport, obnoviti lokomotive i teretne vagone, kompletnu digitalizaciju u okviru logističkog sistema;
- željeznički radovi za mobilnost građana i brzo povezivanje zemlje, kako bi se poboljšala dostupnost stanovništva koje će morati da ima brzu vezu udaljenu manje od 1 sat (cilj je osamdeset posto stanovništva na kraju programa manje od sat vremena udaljeno sa stanice velike brzine);
- modernizacija putnih i autoputnih veza, sa povećanjem sigurnosti, efikasnosti veza, digitalnom tranzicijom i pametnim putevima;
- Digitalne inovacije u transportu, favorizirajući neke specifične eksperimentalne projekte kao što je Brenner "Digital Green Corridor", nacionalna platforma za digitalne usluge s pilot testiranjem tehnologija za saradnju između vozila i infrastrukture u identificiranim urbanim područjima, zeleni i siguran TPL 4.0, eksperimentalna živa laboratorija u grada Milana za inovativne tehnologije za LPT.