(аутор Паскуале ПРЕЗИОСА) Прогнозе су главни алат за планирање будућности. Трансформације глобалних трендова и нови правци понашања држава могу се идентификовати кроз геополитичку анализу.
Геополитика може да идентификује шта се може догодити и када, уз дужна ограничења која се односе на сложено понашање људских бића.
2018. карактерише углавном проблем Северне Кореје, коалиција у консолидацији Кине са Русијом за разлику од Сједињених Држава, нова америчка политика преиспитивања свих споразума о слободној трговини, цена нафте везана за утврђене квоте барела по дан за сваку земљу произвођача и класични проблем Блиског истока који циклично постаје актуелан у складу са стратешким интересима главних међународних играча и Европске уније.
Проблеме повезане са тероризмом, након пораза ИСИС-а у Сирији, треба сматрати неактивним, али не и елиминисаним.
На другом нивоу, две земље које показују висок ниво дуга, као што су Кина и Италија (Јапан је историја одвојено), биће третиране.
Добре вести почињу са нивоом глобалног раста који предвиђа ОЕЦД (организација за економску сарадњу и развој) који извештава, за 2018. раст од више од 3'5% на годишњем нивоу, с пажњом да је прошла финансијска криза имала оставио велике проблеме у појединим земљама који би на неки начин могли негативно утицати на назначене нивое раста.
За аспекте европског интереса, чини се да је Трампов напад на НАТО након објављивања америчке националне стратегије замро.
Северна Кореја ће остати централна у будућем геополитичком спору, где је Кореја, с једне стране, кренула путем да постане нуклеарна сила до 2018. и извршена су прогресивна атомска и ракетна тестирања, а са друге стране САД које се противе ову тежњу.
Снага тестираних нуклеарних бомби бележи постепено повећање снаге са 2 килотона у 2003. на недавних наводних 200 килотона у септембру 2017.
Имамо у виду да је Хирошима уништена нуклеарним уређајем од 16 килотона.
Ни Кина ни Русија не примећују никакве одлучне интервенције на корејску владу.
Трамп је започео унутрашњу политику инфраструктурне обнове САД и подршке војној индустрији са буџетом од 700 милијарди долара за 2018.
Америчка економија се утркује и вуче и остале, предвидиво ће раст америчког БДП-а бити преко 3% за 5.
Ниво запослености у земљи је на највишем нивоу.
Ревизија трговинских споразума користи америчкој економији.
Повратак производње унутар националних граница почиње да даје плодове. Трампова нова изолационистичка политика са овим прогнозама раста може бити оштећена само сукобом који никоме не би користио: у Северној Кореји нема шта да се освоји.
2018. ће бити кључна за корејски проблем, реторика ће вероватно превладати над реалношћу и Северна Кореја ће постићи свој циљ.
Затим ће уследити севернокорејска политика обуздавања, са повећаном глобалном нестабилношћу и обновљеном стратегијом заснованом на антиракетном капацитету, чији су технолошки лидери САД. Нова стратегија заснована на антиракетној способности, у комбинацији са „напуштањем“ споразума о контроли наоружања, биће снажан лепак за Русију и Кину које већ сарађују у цивилној и војној функцији против САД.
Први знаци ове сарадње биће у ваздушном простору, покретањем велике производње кинеских путничких авиона за разбијање западног монопола.
Азија ће ојачати на економском плану као што је већ предвиђено, нова руско-кинеска сарадња могла би је додатно ојачати поделом задатака снаге Русији и финансијских Кини.
У Трамповој новој политици ништа се не узима здраво за готово: Тајван ће поново бити жариште поновним уласком у америчку орбиту заједно са Индијом, Аустралијом, Јапаном и традиционалним земљама западног блока.
То неће бити нови хладни рат, биће све хибридно, скуп сарадње тамо где је згодно и конкуренција где је потребно
Довољно је рећи да Сједињене Државе имају глобални обим трговине од 3,699 билиона долара, размењују са Кином 597 милијарди долара, од чега 81% чини увоз из Кине.
Амерички протекционизам није резултат нове Трампове доктрине, он је увек био јача страна свих администрација: довољно је поменути „Закон о куповини Американаца“ који је донео Рузвелт '33.
Кина ће бити у центру Трампове пажње да ребалансира трговински биланс између две земље и успори кинеску трку ка глобалном економском примату, с тим у вези су већ покренуте председничке истраге за увоз алуминијума из Кине.
Ниједна мера, међутим, неће ставити Кину у ћошак, две економије су потребне једна другој.
Унутрашњи кинески проблеми повезани су са прерасподелом богатства, веома високим јавним дугом и дугом полудржавних компанија: међутим, Кина има сва средства да интерно управља овим великим проблемом, не би требало да има утицаја на међународне тржиште.
У области вађења нафте, највећи произвођачи сирове нафте покушаће да ребалансирају додељене квоте за екстракцију.
Параметри ће бити ревидирани у јуну 2018. и тада ће бити испитани технички проблеми екстракције који су повезани са политичком нестабилношћу Либије, Нигерије и Ирака.
Повећања екстракције у 2017. била су за САД, Нигерију и Либију, док су смањења (двострука повећања) углавном апсорбовала Саудијска Арабија, Русија, Венецуела, Мексико, Ирак, Кувајт, УАЕ и други.
Саудијска Арабија ће водити битку за поновно преговарање о квотама и диверсификацију својих енергетских средстава уз помоћ Русије, 14. децембра је већ потписан споразум са руским Росатомом, за постављање нуклеарних реактора у Арабији.
Земље произвођачи нафте већ размишљају о будућности тако што ће нуклеарном енергијом ублажити енергетски ризик.
Тржиште се, међутим, шири, краткорочно и средњерочно, са потражњом за електричним аутомобилима и литијумским батеријама (елемент којим обилује Аргентина).
Проблем Ирана ће остати жив и реторика председника Трампа ће бити живахна, али нема доказа да се нуклеарни споразум са Ираном може преиспитати, такође имајући у виду „свађу“ са Северном Корејом: ништа се у овоме не може узети здраво за готово. сектора који ће се морати континуирано пратити
У утакмици на Блиском истоку, а посебно за Израел, Саудијска Арабија ради на слабљењу Ирана и његовог утицаја у Либану са Хезболахом.
Међутим, Иран ће добити руску подршку у антиамеричкој функцији и ту би Европа могла да игра веома важну посредничку улогу. Ситуација у Јемену ће наставити да црпи ресурсе и из Ирана и из Арабије, без политичког излаза на терену: ситуација нестабилности могла би да потраје још дуго.
Није искључено да је Израел приморан да води још један проки рат, али ако се то догоди, Русија ће моћи да делује само, као што је већ радила у Сирији, консолидујући своје савезе на Блиском истоку, укључујући Турску.
За Европу, Макронова Француска ће деловати као Немачка која још увек тражи праву коалицију, да утиче на друге земље да размотре интересе јужног дела Европе. Макрон ће радити за реформу еврозоне.
За Италију се чекају политички избори, који тренутно, сматра се у иностранству, неће моћи да унесу много јасноће у будући политички оквир.
Прича се о могућим коалицијама нехомогених победника које би могле да доведу до веће забуне од већ присутне (неуредна коалиција), има времена до марта да се пронађу повољнија решења за државу.
Проблеми везани за Италију су три врсте: први је повезан са евроскептицизмом који се шири међу странкама и који ће донети велику нервозу Европи.
Други је повезан са прекомерним јавним дугом чија брига није део ниједног изборног програма.
Трећи је везан за различите годишње финансијске законе, укључујући и последњи који фаворизују потрошњу у односу на инвестиције, ефективно повећавајући јавни дуг, пребацујући на плећа нових генерација одговорност за обрачун с прошлошћу.
У иностранству не предвиђају да Италија може да напусти евро.
За Латинску Америку је ситуација веома сложена, посебно за Венецуелу. У овој земљи, друштвени услови ће се временом само погоршавати у недостатку суштинских политичких и институционалних реформи и тешке борбе против нарко картела и дивље корупције.
У Бразилу, Мексику и Колумбији биће нови избори, а опасност је увек популизам који не води великим реформама.
Ако убрзају унутрашње реформе, Бразил и Аргентина би могли да наставе да се консолидују у Заједничко тржиште југа.
2018. стога представља сложену геополитичку ситуацију, али истовремено са индикацијама о дефинисанијим глобалним трендовима.
Данашњи свет је више међусобно повезан и материјалне границе се не сматрају поделом између држава.
Не само ваздухом или бродом или копном могуће је доћи до друге земље, сајбер простор данас највише обједињује у реалном времену.
Ова нова реалност утиче на понашање удаљених земаља и није директно заинтересована за догађаје који би се могли одиграти на одређеном месту.