(Међународни институт за блискоисточне и балканске студије (ИФИМЕС) из Љубљане, Словенија) Косово је бачено у дубоку политичку кризу откако је његова влада формирана септембра 2017. Влада Рамуша Харадинаја састоји се од коалиције ПАН Кадри ВеселиДемократска странка Косова (ПДК), Иницијатива за Косово (Нисма) коју предводи Фатмир Лимај и Алијанса за будућност Косова (АКР) на челу са Бехгјет Пацолли уз подршку Српске листе и посланика других мањинских заједница на Косову. Нагађа се да је коалициона већина потребна за формирање владе постигнута куповином и продајом гласова посланика.
Грађани Косова углавном су незадовољни и апатични због чињенице да је премијер човек са толико терета из прошлости и чија странка ААК има само 10 од 120 места у косовској скупштини, док његов заменик и министар спољних послова Пацолли са његов Савез за будућност Косова (АКР) има само два места у Скупштини.
Упркос традиционалном ривалству између Рамуша Харадинаја (ААК) и Хасхим Тхаци (ПДК) две стране успеле су да се уједине у коалицији са главним циљем да спрече Албин Курти и његов Покрет самоопредељења (ЛВВ - Ветевендосје) од формирања владе у којој би Курти, који је освојио највише гласова међу свим кандидатима за премијера, био вођа.
Специјална већа и специјално тужилаштво - кључ за будућност Косова
Tкосовска специјална већа и специјално тужилаштво (КСЦ-СПО) основани су 2015. године, али су почели да функционишу тек у јулу 2017. године након што су Пословник о поступку и доказима ступили на снагу за вођење поступка пред коморама. Специјалне коморе требало је да буду одговор на тврдње и извештај који је саставио специјални известилац Савета Европе Дицк Марти о трговини људским органима, а такође су замишљени као додатни подстицај за започињање „деташизације“ Косова, тј. демонтирање Тачијевог режима, и постизање унутрашње консолидације Косова ослобађањем политичких тензија, што је све од виталног значаја за будућност ова земља.
Са седиштем у Хагу, КСЦ-СПО је део косовског судског система. Има надлежност над злочинима против човечности, ратним злочинима и другим злочинима у односу на наводе из извештаја Савета Европе из 2011. године.
У том извештају се наводи да су те злочине наводно починили припадници Ослободилачке војске Косова (ОВК-УЦК) између 1998. и 2000. године. Коморе имају јурисдикцију над злочинима који су се догодили на Косову између 1. јануара 1998. и 31. децембра 2000. Иако су део косовске јурисдикције, већа финансира ЕУ и у њима раде међународне судије, тужиоци и особље.
Један од разлога за лоцирање већа у Хагу, уместо да их се остави на Косову, био је спречавање ризика од застрашивања сведока, јер „ово је осетљиво питање на Косову. Делови косовског друштва могу да виде осумњичене као борце за слободу, а сведоци се могу осећати угроженима на Косову “, како је Влада Краљевине Холандије објаснила већ 2016. године.
Питање је зашто још увек није подигнута ниједна оптужница пред Већима?
Аналитичари верују да би коморе извршавајући своје задатке решиле многа питања и покренуле такозвани бриселски дијалог Београда и Приштине који је сада у застоју. Чињеница је да је ЕУ изгубила контролу над овим процесом. Потребан је нови приступ и нова идеја о томе како водити тај дијалог. Питање је да ли су одређени међународни кругови толико корумпирани да блокирају рад Специјалних већа која ће судити неким од водећих косовских политичара, укључујући актуелног председника Косова Хасхима Тхација, председника косовске скупштине Кадрија Веселија, премијера Рамуша Харадинаја и многе други високи званичници. Одгађајући почетак рада комора, они заправо подривају будућност Косова и одгађају одобравање безвизног режима ЕУ за грађане Косова.
Харадинај се позвао на своје право на ћутање на саслушању пред КСЦ-СПО
O19. јула 2019. Рамусх Харадинај најавио је оставку на место премијера након што је позван на саслушање у својству осумњиченог пред КСЦ-СПО у Хагу. Како је рекао, поднео је оставку како би заштитио Косово. Његово испитивање пред Специјалним коморама у Хагу одржано је 24. јула 2019. Супротно честим изјавама да ће увек штитити Косово, прихватио је правни савет да на саслушању не одговара ни на једно питање, што је значило да је себе заштитио уместо Косова и њена Ослободилачка војска (ОВК-УЦК).
Харадинај је објаснио да није желео да изведе своју земљу пред Специјално тужилаштво, па је поднео оставку како би сачувао част своје земље и част премијера.
Према закону о Косовским специјалним коморама и Специјалном тужилаштву, осумњичени има право да буде обавештен да постоје основи да се верује да је починио кривично дело из надлежности Специјалних комора и право да ћути, без таквих ћутање се узима у обзир при утврђивању кривице или невиности.
Харадинајева оставка није ништа друго до манипулација, јер је јасно да је он саслушан пред Већима због његове личне одговорности и да влада и држава Косово у овом случају нису осумњичени. То му је добро познато, јер му је два пута суђено пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију (МКСЈ) у Хагу и ослобођен у оба случаја. Међутим, његова ослобађајућа пресуда настала је због недостатка доказа или кључних сведока на које је извршен атентат под нејасним околностима током судског поступка.
У жељи да остане премијер Харадинај обратио се чак и Уставном суду Косова како би објаснио ситуацију изазвану његовом оставком. Покушава да легализује положај техничког премијера и тако обезбеди могућност коришћења јавних средстава за кампању за предстојеће ванредне парламентарне изборе. Централна изборна комисија Косова има само девет уместо једанаест чланова, јер два њена члана недостају.
Контроверзни Харадинај оштро се успротивио споразуму о демаркацији границе са Црном Гором када је био у опозицији, док је за тај споразум гласао док је био у влади.
Харадинајев савез за будућност Косова (ААК) мала је политичка странка која своју позицију може да ојача само скандалима и на штету ПДК. Због тога је влада незаконито увела стопроцентне царинске царине на увоз из Србије и Босне и Херцеговине. Свака влада треба да се придржава европских правила и поштује потписане међународне споразуме. Новопостављене увозне царине на Косову представљале су стога очигледно кршење Споразума о слободној трговини у Централној Европи (ЦЕФТА).
Хасхим Тхаци - симбол политичко-злочиначке хоботнице
Wхиле Рамусх Харадинај (ААК) заузима најјачу оперативну позицију на Косову, јер њен премијер, Хасхим Тхаци (ПДК) представља симбол политичко-злочиначке хоботнице. Тачијева моћ је даље ојачана савезништвом са албанским премијером Еди Рама (ПС) и његов режим, који је у Албанији успоставио злочиначко царство са дубоким међународним коренима и који често користи Косово као пут за ширење својих пипака у регион.
Владу коју воде Хашим Тачи и његов клан карактеришу непотизам, застрашивање политичких противника и грађана, притисци на медије, рекетирање, криминал, нетранспарентност и корупција у свакој сфери косовског друштва. Посебно забрињавајући тренд је масовно исељавање младе генерације и радно способног становништва. Влада Косова није успела да заустави овај негативни тренд. Организовани криминал и корупција представљају озбиљну претњу косовском друштву. Актуелна влада је додатно погоршала кризу и повећала незадовољство грађана.
Према индексу корупције Транспаренци Интернатионал-а за 2018. годину, Косово се налази на 93. месту од свих 180 земаља које су биле укључене у истраживање о корупцији, заузимајући тако исти положај као Гвајана, Гамбија, Монголија и Панама (Извор: Транспаренци Интернатионал Цорруптион Перцептионс Индек 2018 ).
Према процени медијске слободе Репортера без граница, Косово заузима 75. место од 180 земаља и припада земљама са делимично слободним медијима (Извор: Репортери без граница 2019).
Аналитичари су проценили да је незадовољство косовском владом присутно не само међу већинским албанским становништвом већ и међу припадницима мањинских етничких заједница, имајући у виду да влада није учинила довољно у борби против организованог криминала и корупције, побољшању животног стандарда и безбедносну ситуацију, повећати стопе запослености, привући стране инвестиције, побољшати поштовање основних људских права и ослободити медије које и даље контролишу влада, политичке странке и тајкуни. Влада није променила свој политички приступ у циљу развијања ефикасних програма запошљавања, модификовања економске политике инвестирања и даљег инвестирања у примену правосудног система и владавине закона, који тренутно чине само 1% БДП-а.
Запад је жртвовао демократију на Косову
NПре неколико месеци приштинске власти увеле су увозне царине на робу из Србије и Босне и Херцеговине, што је представљало очигледно кршење Споразума о слободној трговини Средње Европе. Ипак, ЕУ није предузела озбиљне мере. То није био једини случај када је ЕУ показала недостатак одлучности и кредибилитета. На пример, 2013. године владе Србије и Косова потписале су такозвани Бриселски споразум под патронатом ЕУ, упркос потпуном неуспеху у примени Споразума, ЕУ се још увек колеба да предузме било какву акцију.
Косовска специјална комора и специјално тужилаштво основани су 2015. године, али су почели да раде тек у јулу 2017. године. Зашто још увек није подигнута оптужница?
Иако Косово има сопствену националну администрацију правде, међународна мисија ЕУ под називом Еулек такође је присутна у земљи са циљем да помогне косовским властима у успостављању владавине закона. Међутим, ова највећа мисија ЕУ доживела је потпуни фијаско.
Све ово доводи у питање кредибилитет ЕУ.
Према аналитичарима, понашање ЕУ не чуди. На Косову постоје велике количине „прљавог“ новца, које између осталог користи раширена мрежа корупције за корумпирање међународних званичника и представника одређених моћних држава. То потврђује чињеница да већина потписаних споразума никада није спроведена нити постоје будуће перспективе за њихову примену.
Европска канцеларија за борбу против превара (ОЛАФ) треба да истражи активности Делегације ЕУ на Косову и у региону, јер постоји основана сумња да су умешани у криминал, корупцију и нелегитимно трошење новца пореских обвезника из ЕУ, што наноси директну штету ЕУ и њеним грађанима и подрива поверење у ЕУ као и општа подршка чланству у Унији. Парадоксално, мисија ЕУ (Еулек) на Косову је да помогне у успостављању владавине закона, док је у стварности подрива.
Аналитичари верују да је Запад жртвовао демократију на Косову на рачун лажног мира и стабилности, јер је уместо да гради партнерске односе са грађанима Косова, успоставио везе са политичко-криминалним и корумпираним структурама.
Повлачења међународних признања на Косову
Fили неколико година, Косово није постигло никакав напредак у стицању међународног признања као најмлађа европска држава. Иако су се међународне околности промениле од стицања независности Косова, главна одговорност лежи на косовским властима које нису озбиљно приступиле овом тешком задатку. Када је био премијер, а касније и када је постао председник Косова, Хасхим Тхаци је веровао да ће земља аутоматски добити нова међународна признања. Србија је предузела проактивне мере да заустави признавање Косова и била је прилично успешна у томе.
Аналитичари сматрају да су признања Косова заустављена због активности које је предузимао председник Тачи чија је политика и иницијативе створиле додатну конфузију и неизвесност, па друге државе чекају да виде шта ће се догодити на Косову како би усвојиле своје одлуке о додељивању признања .
Неизбежни ванредни парламентарни избори
Tпитање је да ли ће бити ванредних парламентарних избора на Косову? Ситуација на политичкој сцени и оријентација грађана иду у прилог Покрету самоопредељења (ЛВВ), који води мало испред Демократског савеза Косова (ЛДК), док Демократска партија Косова (ПДК) и Алијанса за Будућност Косова (ААК) такмичи се за треће место. Пети играч који може ући у косовски парламент је странка Нисма. Остале политичке странке тренутно су испод парламентарног прага од 5%. Представницима мањинских заједница дато је 20 места у скупштини од 120 чланова. Као и на претходним парламентарним изборима, испитивања јавног мњења поново су показала да Албин Курти ужива највећу подршку бирача као кандидат за премијера. Ипак, и даље постоји ризик да ће се спречити превремени избори, јер би водеће две странке актуелне владе (ПДК и ААК) биле губитници следећих избора.
Аналитичари су приметили да су тренутне околности на Косову веома штетне за интересе земље и да би превремени парламентарни избори највероватније решили постојећу компликовану ситуацију и довели нову легитимну владу која би била спремна да се суочи са изазовима борбе против криминала и корупције, осигуравајући економски развој и спречавање масовне емиграције, посебно младе популације, са Косова. Стога би резултати евентуалних ванредних парламентарних избора и формирање нове коалиције и нове владе могли представљати нову шансу за декриминализацију Косова, што је кључни процес за постојање и будућност ове земље.