До данас ће рат коштати 929 евра по породици. Влада одобрава уштеду плата

До данас, последице рата у Украјини ће произвести смањење БДП-а од 24 милијарде реалних евра за текућу годину, што одговара губитку просечне куповне моћи сваке италијанске породице од 929 евра. На територијалном нивоу, највише ће бити кажњене породице које живе у Трентино Алто Адиђеу (-1.685 евра), у долини Аосте (-1.473 евра) и у Лацију (-1.279 евра) (види графикон 1). Да кажем да је то Канцеларија за студије ЦГИА.

Како је дошло до ових резултата? Из поређења најновијих прогноза раста БДП-а датих пре почетка сукоба (јануар ове године) са наредним предвиђањима након руске инвазије (прошлог априла), произилази да ће смањење богатства произведеног у нашој земљи бити од '1,4 посто. У апсолутном износу, погоршање опште економске ситуације проузроковаће смањење реалног БДП-а од 24 милијарде евра, што се, у поређењу са 25 милиона домаћинстава у Италији, претвара у губитак куповне моћи за сваки нуклеус од 929 евра.

Ове процене су, наравно, делимичне и подложне променама; ситуација коју смо искусили у ова прва 3 месеца сукоба, у ствари, могла би се радикално променити. У несрећној хипотези да, на пример, војна ситуација доживљава одлучујућу ескалацију, евидентно је да ове прогнозе треба у потпуности ревидирати.

Као што смо већ рекли, процене за породице су резултат погоршања светске економске ситуације услед руско-украјинског сукоба који је у нашој земљи изазвао нагли раст рачуна за струју и гас, тешкоће међународне трговине према и из неке земље, пораст инфлације и потешкоће у проналажењу многих сировина. Оваква ситуација ће проузроковати губитак куповне моћи посебно за породице у Центру и на североистоку.

Инфлација је порез који утиче на сиромашније. Влада одмах одобрава меру уштеде плата

Очекује се да ће инфлација ове године бити око 6 одсто и, како кажу стручњаци, порезна је и најгоре врсте. Он се не плаћа као остали порези, већ се „плаћа“ кроз смањење куповне моћи што погађа, посебно, оне са фиксним примањима. Ако је актуелна овогодишња подстакнута поскупљењем енергената које увозимо из иностранства, ова врста инфлације је још алармантнија јер погађа мање добростојеће породице. Према Истату, у ствари, са скупим повећањем живота од 6 процената, ово се претвара у стварни пораст од 8,3 процента за најсиромашније породице и 4,9 процената за оне богате. Разлог за ову асиметрију лежи у чињеници да у корпи за мање добростојеће робе и услуге код којих су цене порасле, као што је храна, имају већи удео у односу на друге типове потрошача. Влада би, према ЦГИА, требало одмах да интервенише, значајно пресецајући порески клин. Само уз меру уштеде плата, заправо, могли бисмо избећи колапс потрошње домаћинстава, а самим тим и прихода занатлија и малих трговаца.

Највише су погођене породице у центру и на североистоку

Највише ће бити кажњене породице које живе у Трентино Алто Адиђеу (-1.685 евра), у долини Аосте (-1.473 евра) и у Лацију (-1.279 евра). Ако ће прве две територијалне реалности углавном патити од повећања трошкова енергије, трећа, која је одлучно условљена резултатима провинције Рима, ће посебно трпети од наглог пада унутрашње потрошње и ефекта инфлације. на увозну робу (у двогодишњем периоду 2020-2021 регион Лацио је забележио негативан трговински биланс од 17 милијарди евра). Једнако критична је ситуација у Венету (-1.065 евра), у Тоскани (-1.059 евра) и у Базиликати (-1.043 евра); у ове две реалности Центра-Север, губитак куповне моћи ће се посебно приписати смањењу домаће тражње и порасту рачуна за струју и гас, као и у Пијемонту (-1.039 евра) и Емилији. Ромања (-1.035 евра). Коначно, за јужне регионе, утицај кризе ће бити мање „насилан“; са трошковима енергије много нижим него у остатку земље, економијом која је мање отворена за међународна тржишта и димензионално мања у смислу БДП-а по глави становника, негативни утицај на домаћинства ће бити ограниченији (видети табелу 1).

Са стагфлацијом, ПНРР је такође у опасности

Општа економска слика је веома мрачна; опасност да земља полако клизи ка стагфлацији је веома велика. Ово последње је појам непознат већини људи, и зато што се ретко јавља, односно када низак раст БДП-а, који у најдраматичнијим случајевима постаје чак и негативан, прати веома висока инфлација која изазива стопу незапослености, као што се дешавало у друга половина 70-их година прошлог века. Ову појаву вероватно нећемо доживети 2022. године, чак и ако се чини да је тренд обележен: тешкоће везане за постпандемију, последице рата, економске санкције Русији, повећање цена сировина , посебно пољопривредно-прехрамбених производа и енергената, ризикује, на средњи рок, и да гурне нашу привреду ка нултом расту, уз инфлацију која би почела да достиже двоцифрене вредности. Сценарио који би чак 235 милијарди евра инвестиција које је ПНРР предвидео у наредних неколико година могао учинити готово неефикасним.

До данас ће рат коштати 929 евра по породици. Влада одобрава уштеду плата

| ЕКОНОМИЈА |