Вода, иму и тари: промашена плаћања за КСНУМКС милијарди

Између избегавања Иму-Тасија, Тарија и неплаћања рачуна за воду, Италијани неоправдано „штеде” 7,6 милијарди евра годишње.

Они који плаћају рачуне су општине и компаније које се баве управљањем градским отпадом и/или пружају услуге воде, често под контролом истих општинских управа у којима послују.

Ово наводи истраживачка канцеларија ЦГИА која је проценила утају пореза и неизмирене обавезе међу Италијанима након што је обрадила најновије доступне податке Министарства унутрашњих послова (за Иму-Таси), Лабораторио РЕФ Рицерцхе, ЦРИФ Ратингс (за Тари) и Утилитатис (за вода). Координатор Канцеларије за истраживање ЦГИА, Паоло Забео, извештава:

„Ако би се велики део ових пропуштених плаћања повратио, највероватније би постојала могућност да се смање локални порези и цене воде за све. Нарочито на југу који има инциденцу укупног неплаћања од 40 одсто: 10,5 поена више од просека забележеног у Центру и 11 више од просека Севера”.

Упркос утаји, блокирању повећања локалних пореза између 2015-2018 и смањењу трансфера из централне државе, градоначелници су ипак пронашли начин да, барем делимично, надокнаде овај изгубљени приход делујући по локалним тарифама.

„Уз заустављање повећања локалних пореза последњих година – изјавио је секретар ЦГИА Ренато Мејсон – многи администратори су ипак наставили да подстичу своје приходе повећањем рачуна за воду, школарина за вртиће, мензе и аутобуских карата. И све то, без оптерећивања општег пореског оптерећења, с обзиром да повећања тарифа, за разлику од повећања локалних пореза, не доприносе смањењу нашег пореског оптерећења, чак и ако на подједнако досадан начин доприносе олакшању новчаника свима нама " .

Законом о буџету за 2020. ствари су предодређене да се промене. Та мера, наиме, предвиђа „Реформу наплате локалних власти“ која ће омогућити локалним управама да поврате пропуштене уплате без чекања на регистрацију дуга или припрему забране.

„У суштини – наводи истраживач Канцеларије за истраживање Андреа Ваволо – од 1. јануара 2020. градоначелницима ће бити потребан само један акт, уместо два, а то су истрага и судска забрана, да би дошли до екстремног решења: принудног извршења”.

Реч је о јединственом акту процене који – као и оно што данас већ важи за Управу за приходе-наплату на нивоу државних пореза – садржи у себи све елементе титуле погодне и за заплену текућег рачуна или петина плате .

Јака подела север-југ

Према подацима МУП-а који се односе на 2016. годину (прошле године доступни), у поређењу са 22,1 милијарду укупног прихода, процена утаје Иму-Таси износи 5,1 милијарду евра, од чега се 1,87 милијарди приписује власницима имовине у Северни региони, 1,81 милијарда онима на југу и 1,4 милијарде онима у центру. Што се тиче склоности ка утаји (или склоности пореском јазу), цифра за Калабрију се истиче са 43,2 одсто, за Кампанију 38,5 одсто и за Сицилију са 36,6 одсто. Највреднији региони су, међутим, Пијемонт (порески јаз од 21,7 одсто), Ломбардија (20,6 одсто), Лигурија (18,3 одсто) и Емила Ромања (порески јаз од 17,8 одсто). ,XNUMX одсто), што је регион у коме је склоност избегавати је најниже икад.

Чак иу погледу процене избегавања ТАРИ, међутим, територијалне разлике су веома евидентне. Према проценама које произилазе из података истраживачке лабораторије РЕФ и ЦРИФ рејтинга, од 9 милијарди укупног прихода забележеног у 2018. години, губитак наплате на националном нивоу износио је 2,1 милијарду евра, од чега се нешто више од милијарду односи на грађане/привреде. југа, 1 милиона онима из Центра и 817 милиона евра онима на северу. На регионалном нивоу, недостатак наплате по становнику Лација истиче се са 286 евра. Следи Сицилија са 121,8 евра по становнику, Кампанија са 77,2 евра и Калабрија са 63,2 евра. Другачије издвајамо резултате добијене у Ломбардији и Венету, где је утаја пореза по становнику 45,3 односно 5,6 евра. Неплаћања забележена у Трентино Алто Адиђеу и Вале д'Аости била је скоро никаква.

Коначно, подаци који су се појавили у анкети коју је спровео Утилитатис нам омогућавају да проценимо заостале обавезе за услуге воде које се пружају домаћим корисницима само према географској дистрибуцији. Насупрот укупној потрошњи воде италијанских породица од 4,6 милијарди евра, недостатак наплате забележен 364 године од издавања рачуна износи 2 милиона евра, од чега се 226 милиона евра односи на породице на југу (11 евра по становнику), 80 милиона онима на северу (3 евра по становнику) и 58 милиона онима из Центра (5 евра по становнику).

Вода, иму и тари: промашена плаћања за КСНУМКС милијарди

| ЕКОНОМИЈА |