Деблокадом отпуштања угрожено је 2 милиона радника
Према проценама просечног тренда промета у 2020. години, сектори који су највише погођени пандемијом су били, посебно трговина, личне услуге и област забаве. Резултати до којих је дошла ЦГИА истраживачка канцеларија су немилосрдни:
- туристичке агенције и туроператори -73,2 одсто;
- уметничке активности, теретане, базени, играонице, биоскопи и позоришта -70 одсто;
- хотели и смештај -53 одсто;
- барови/ресторани -34,7 одсто;
- изнајмљивање и оперативни лизинг -30,3 одсто;
- промет/поправка моторних возила и мотоцикала -19,9 одсто.
У апсолутном износу, најзначајнији губитак промета утицао је на трговину на велико (-44,3 милијарде евра). Затим следе трговина/поправка аутомобила и мотоцикала (-26,8 милијарди), барови и ресторани (-21,3 милијарде евра), уметничке активности, теретане, забавне аркаде, биоскопи и позоришта (-18,3 милијарде), трговина на мало (-18,2 милијарде евра). ), хотели (-13,9 милијарди), туристичке агенције и туроператори (-9,3 милијарде).
• Угрожено је скоро 300 хиљада микро предузећа и 1,9 милиона запослених
Према недавном истраживању које је спровео Истат, постоји 292 хиљаде компанија које су се нашле у озбиљној ситуацији. Делатности које запошљавају 1,9 милиона људи и производе додатну вредност од скоро 63 милијарде евра. Просечан број запослених по предузећу у овој групи предузећа која су под ризиком од затварања је 6,5. Реч је о микро предузећима која, тешко погођена здравственим стањем, нису усвојила никакву стратегију одговора на кризу и, сходно томе, ризикују да дефинитивно затворе капке. Производни сектори који су највише погођени овим 292 хиљаде делатности су текстил, одећа, штампа, намештај и грађевинарство. У сектору услуга, међутим, истичу се тешкоће угоститељства, смештаја/хотела, трговине аутомобилима и других сектора као што су трговина на мало, изнајмљивање, путовања, игре и спорт. Јасно је да неће сви ови привредни субјекти дефинитивно затворити своја врата, али са отпуштањем које се очекује до краја следећег марта, многи радници у овим делатностима ризикују да остану без редовног запослења.
• Криза се осећа пре свега у градовима уметности
Криза је погодила све без разлике, чак и ако је југ географско подручје које трпи негативне ефекте пандемије више од других, и са економског и са социјалног становишта. Међутим, постоји заједнички именитељ који карактерише целу земљу: криза уметничких градова са високим туристичким позивом. Венеција, Фиренца, Пиза, Рим, Верона, Милано, Матера, Падова, Сиракуза, Напуљ, Каљари, Ђенова, Палермо, Торино и Бари неке су од општина идентификованих „августовским декретом“ које су 2020. године доживеле вертикални колапс у туристичком сектору. присуство страних. Суочени са овом ситуацијом, ланци снабдевања који су поменути и који се налазе у овим градовима су се нашли у највећем проблему и вероватно ће тако бити и ове године, бар док не достигнемо стопу вакцинације која ће нам гарантовати имунитет јата а самим тим и могућност слободног кретања.
• Предвидљив је пораст рада на црно
Јасно је да би криза изазвана пандемијом могла драматично да повећа армију илегалних радника и илегалних радника присутних у Италији. Према прогнозама Истат-а илустрованим горе, 1,9 милиона радника ризикује да остане без посла. Надајући се да ће број оних који ће остати без посла бити знатно мањи него што се очекивало, из Канцеларије за истраживање ЦГИА истичу да ће део ових вишкова завршити у редовима сиве економије. У ствари, биће много људи који ће после губитка посла у фабрици или канцеларији на било који начин засукати рукаве, чак и прибегавати запошљавању на црно.
Реч је о оним људима који ће, у немогућности да нађу нови посао, прихватити нередовно запошљавање или импровизовати као сквотери. Захваљујући овом избору моћи ће да зараде неколико стотина евра недељно; плаћено мало и у готовини, све ће се то десити незаконито и без икаквог плаћања пореза, доприноса и доприноса за осигурање.
Сива економија ће се зато побринути за „амортизацију” губитка радних места. Последњи доступни подаци говоре да у Италији има преко 3,3 милиона радника на црно и да је 38 одсто од укупног броја присутно у јужним регионима.Ова армија „невидљивих” се свакодневно појављује на пољима, на градилиштима, у фабрикама или у домовима Италијана да обезбеде свој посао. И поред тога што су непознати ИНПС-у, ИНАИЛ-у и пореским органима, негативни економски ефекти ових субјеката су веома забрињавајући. Они заправо „генеришу“ 78,7 милијарди евра скривене додате вредности.
• Нова влада: ствари које треба урадити у првих 100 дана
Коначно, Канцеларија за истраживање ЦГИА се нада да ће земља ускоро поново имати владу, јер су хитни случајеви са којима се треба суочити велики број. У првих 100 дана, на пример, нови извршни директор ће морати да реши најмање 3 главна питања. Пре свега, биће потребно реорганизовати план вакцинације, чинећи га ефикаснијим и ефикаснијим, како бисмо што пре постигли имунитет стада, остављајући иза себе ограничења мобилности и карантене које смо претрпели у последњих годину дана. Друго, биће неопходно увести мере подршке онима који ће остати без посла деблокадом отпуштања, која се очекује од 1. априла наредне године. Коначно, до 30. априла мораћемо да представимо план опоравка ЕУ. План вредан преко 210 милијарди евра који ће морати до детаља да назначи неопходне интервенције које треба спровести у наредним годинама како би наша земља добила будућност.
