Да би се изборила са здравственом и економском кризом због Цовида, немачка влада је од прошлог пролећа обезбедила 284 милијарде евра за подршку, посебно радницима, предузећима, школама, транспорту и здравству. 194 више од оних које за исте области издваја наша извршна власт. Укључујући и мере уведене ове недеље „Ристори декретом“, од почетка пандемије Контеова влада је, међутим, платила скоро 90 милијарди евра. Подједнако значајан био је напор који је подржала Велика Британија, која је интервенисала са 201 милијардом, док су Француска са 110 и Шпанија са 46 урадиле, попут Италије, много мање од Лондона и Берлина. Ово каже ЦГИА. Координатор Канцеларије за истраживање подвлачи Паоло Забео:
"Ако узмемо у обзир и економске мере које је последњих дана развила француска влада, међу нашим главним економским конкурентима испитаним у овом поређењу само је Шпанија трошила мање од наше земље. И у односу на БДП остајемо претпоследњи, иако смо у првом таласу ове пандемије били најугроженија земља у Европи. Истина је да са веома високим јавним дугом ове мере можемо финансирати само у дефициту, али је подједнако тачно да смо други највећи производни сектор у Европи и да смо, као један од стубова европске привреде, заслужили да од наша извршна власт, много више пажње, посебно у смислу инвестиција“.
Штавише, ЦГИА још једном извјештава о великом ризику од настајања, за неколико мјесеци, нове кредитне кризе на штету многих занатлија, малих трговаца и ПДВ бројева. Пријави секретара Ренато Масон:
"Иако су кредити мање од 30 хиљада евра тражени од Гаранцијског фонда сада близу 19 милијарди, за многа мала и микро предузећа тешкоће у приступу банкарским кредитима и даље остају озбиљан проблем који, у светлу нових европских одредби, ризикује чак и погоршање . У ствари, почев од 1. јануара 2021. године, све кредитне институције ће морати да примењују нова правила заједнице у вези са класификацијом уговорних страна које не испуњавају обавезе. Другим речима, банке ће као неусклађене морати да дефинишу физичка лица или мала и средња предузећа која касне дуже од 90 дана, чији је износ већи од 100 евра и већи од 1 одсто од укупне изложености према банкарској групи. Укратко, ове нове одредбе ће значајно снизити праг прекорачења, доводећи у опасност економску подршку банкарског система за многа мала предузећа која су одувек била неликвидна и слабо капитализована“.
Поред освежења, у Италији се морају надокнадити и фиксни трошкови
У погледу мера подршке активностима које су принуђене да се потпуно или делимично затворе, ЦГИА наглашава да држава, региони и општине имају право/дужност да успоставе сва ограничења која сматрају корисним за заштиту јавног здравља. Међутим, јасно је да се, уочи затварања привредних делатности, ове последње морају финансијски помоћи, као што је то учињено у првој фази ове пандемије. Данашња ситуација је, међутим, много другачија од оне која је била пролетос. Ако су тада сва предузећа била принуђена да се затворе, а остала су отворена само она битна, данас су сва предузећа отворена и само су неки сектори подвргнути ограничењима. За ово друго, дакле, више није довољно једноставно освежење, већ је неопходна алокација која у потпуности надокнађује и изгубљене приходе и текуће расходе које они и даље имају. У светлу овога, желимо да истакнемо да је Европска унија од 13. октобра изменила Привремени оквир (привремени оквир за мере државне помоћи за предузећа) продужавајући своје ефекте до 30. јуна 2021. Штавише, државе чланице ће моћи да обезбеде помоћ за до 90 одсто фиксних трошкова које су претрпела предузећа која су као последица Цовида претрпела смањење промета од најмање 30 одсто. Ови трошкови укључују кирију, рачуне за енергију, трошкове осигурања итд. Дакле, освежење, на основу пада промета, више није довољно; Контеова влада такође мора да надокнади - као што је Немачка наставила да ради последњих дана након увођења новог мини блокаде - фиксне трошкове које су направиле компаније које су погођене декретом о затварању.
Помоћ малим и средњим предузећима: како су се понашале поједине земље
У Немачкој, с обзиром на мере предвиђене предузећима, 100 милијарди евра намењених за куповину акција компанија погођених кризом и 18 милијарди евра намењених појединачним предузећима и микропредузећима. Значајно је било и 25 милијарди потрошено на „поновно покретање” компанија које су претрпеле пад прихода од преко 60 одсто у односу на 2019. Ове производне компаније су добиле надокнаду до 70 одсто насталих фиксних трошкова.
У Уједињеном Краљевству, поново у вези са мерама подршке предузећима, истичемо 15 милијарди фунти (17 милијарди евра по просечном курсу за 2019.) грантова исплаћених малим предузећима и још 15 милијарди фунти за подршку приходима самозапослених радника .
У Француској је додељено 8 милијарди евра субвенција за мала предузећа са прометом мањим од милион евра која су изгубила најмање 1 одсто својих прихода прошлог марта; 50 милијарде евра за укидање пореза и доприноса за социјално осигурање за компаније и самозапослене раднике у тешкоћама; процењених 3 милијарде евра за подршку туристичкој индустрији и још 9,3 милијарди евра за подршку аутомобилском сектору.
Коначно, у Италији су се главне мере уведене за компаније тицале бесповратних доприноса у корист субјеката који су претрпели смањење промета (7,3 милијарде евра са почетним мерама), укидање ИРАП-а (биланс 2019. и прва рата аванса 2020. за укупно скоро 4 милијарде евра), мере за поновно покретање туризма/културе (1 милијарда евра); пореске олакшице за санитарије/изнајмљивање-изнајмљивање инструменталне имовине за 1,7 милијарди евра и још 1,7 милијарди евра се очекује за порески кредит годишњи одмор. Поред ових главних мера, издвајамо и једнократне накнаде које се исплаћују самозапосленим радницима и најновије ресурсе предвиђене „Ристоријском уредбом“.
Нека методолошка појашњења
Канцеларија за истраживање ЦГИА истиче да су у поређењу урађеном у овој елаборату подаци у апсолутној вредности страних земаља екстраполирани из анализе коју је израдио Тхинк Танк Бруегел. Такође треба напоменути да свака нација има другачији датум ажурирања за мере које су предузете у циљу подршке њиховим економијама, што, очигледно, захтева одређену опрезност када се пореде земље.
„Непосредне мере фискалног импулса” представљају индикатор да је Тхинк Танк Бруегел узео као референцу. Под „мерама тренутних фискалних импулса“ подразумевамо додатну јавну потрошњу (као што су трошкови здравствене заштите, мере подршке запосленима, субвенције малим и средњим предузећима, јавне инвестиције) коју свака земља има да би се супротставила негативним ефектима изазваним Цовидом. Овај индикатор, дакле, укључује и смањење прихода (као што је укидање неких пореза и доприноса за социјално осигурање); у суштини мислимо на оне мере које су допринеле погоршању биланса буџета без накнадне директне надокнаде. Дакле, одлагање пореских рокова нити подршка ликвидности коју многе земље уводе издавањем јавних гаранција нису укључене.