(аутор Ђузепе Пачоне) Од почетка сукоба у Украјини, изазваног руском инвазијом уз агресију на суверену и независну државу, Кина је на све начине покушавала да остане подаље од руско-украјинске ратне борбе. То показује и уздржаност кинеске делегације од усвајања неколико нацрта резолуција ( С / 2022/155 и С / РЕС / 2623/2022) расправљало у Савету безбедности, што није прошло вето руски, али и до резолуције (А/ЕС-11/Л.1) усвојила Генерална скупштина Уједињених нација. И не само то, Пекинг се није придружио санкцијама против Руске Федерације, пружајући јој сидро економске подршке. Иако би све могло да се промени заједно са правним ризицима, Кина би могла да прекрши међународно право, отварајући се тако санкцијама и противмере.
Русија се, како не би ризиковала да буде изолована од међународне заједнице, обратила кинеској влади, тражећи а војна подршка да би могао да настави принудну ратну акцију против Украјине. Очигледно, кинески одговор на руски позив био је упоран; међутим, ако би Пекинг кренуо овим путем, могао би да преузме одговорност за подршку јус ад беллум нелегитимне у корист Русије као зараћене земље и кршења међународног права оружаних сукоба током непријатељстава.
Јасно је да је очигледно недозвољено понашање Русије двоструко. Прво, непријатељска окупација руских војних трупа се затвара у оквиру кршење Повеље Уједињених нација који снажно оцртава употребу ратовања против територијалног интегритета или политичке независности било које државе. Сам Међународни суд правде је разматрао Руска мишљења није у потпуности утемељена према којој Москва је наводно деловала са циљем да спречи геноцид и наредила руским властима, до доношења одлуке о предмету, од обуставити одмах војне операције на територији Украјине. Судије међународног правосудног тела су пресудиле да наредба издата у вези са тим има обавезујуће дејство, што заправо указује на наметање међународноправних обавеза Руској Федерацији.
Русија се такође сматра одговорном за кршење одредби међународног права о оружаном сукобу са неселективним бомбашким нападима који су довели до смрт многих цивилау уништавање болница и, не само то, укључивало је употребу касетне муниције над насељеним градским подручјима. Руска понашања која би се могла уоквирити у оквире ратних злочина. Додајте и радњу тужиоца Међународног кривичног суда који је доносио законе налози за хапшење против неколико званичних органа које подржава Русија, а који су оптужени за ратне злочине у периоду од Руско-грузијски сукоб у КСНУМКС.
Враћајући се на улогу Кине у ратном сукобу између Русије и Украјине, одмах треба напоменути да би, уколико би она пружила војну помоћ Русији, била преплављена. де јуре од своје одговорности да помогне Русима кршењем међународног права. Постоје три окидача везано за правну одговорност којој сама Кина не би могла да избегне. Прво, треба имати на уму да у Нацрти чланова о одговорности државе утврђена је забрана држави да помаже или помаже другим државама супротно општем међународном праву, ако је држава упозната са околностима међународног незаконитог чина, правило које га чини примарном нормом међународног обичајног права. Овај захтев би се могао узети у обзир у случају да кинеске власти обезбеде оружје или друге видове војне помоћи Русима за ратне операције на територији Украјине.
Међународна заједница је осудила руску инвазију на Украјину као јасно кршење Повеље УН кроз усвајање резолуције Генералне скупштине Уједињених нација којом осудио агресивни чин догодио упадом на украјинску територију. Нажалост, руске власти не само да су оглушиле о наредбу судија Међународног суда правде да одмах ућуткају оружје на украјинском тлу, већ постоји значајан низ опипљивих доказа руског понашања презира према Украјинкама и женама. Цивилна инфраструктура .
Иако је руско понашање толико јавно и недвосмислено нелегитимно, одлука Пекинга да подржи војну потпада под познавање околности међународног незаконитог чина. Исти Комисија за међународно право даје неке примере који подржавају стандард законске, укључујући и ону према којој Генерална скупштина УН позива сваку државу да обустави испоруку оружја и војне помоћи државама које се нађу у озбиљном кршењу људских права, као што се догодило 1984. године, када је иранска влада, на пример, у Ирачко-ирански ратни сукоб, оспорио је владу Велике Британије за пружање финансијске и војне помоћи ирачкој влади и да је омогућила агресију ирачких војних трупа на иранску територију.
Такође треба имати на уму да је свакој држави забрањено пружање војне помоћи држави која напада другу државу, кршећи обавезна правила јус цогенс који протерују оруђе агресије. Отуда и државе морају да сарађују да се легитимним путем оконча свако озбиљно кршење, али и да се не призна као легитимна ситуација настала озбиљним прекршајем, да се одбије пружање помоћи или помоћи. Дакле, државе то морају учинити не пружајте помоћ или помоћ где се захтевају примарна правила и њихов значај обезбеђује да свака држава мора да буде пажљивија када сарађује са другим државама. Пример се може узети из пресуде Међународног суда правде која се односи на правне последице за државе даљег присуства Јужне Африке у Намибији, који не само да је објаснио норму од непризнавање, али и обавезу држава чланица Уједињених нација да се уздрже од пружања било какве подршке или било каквог облика помоћи Јужној Африци у вези са њеном окупацијом територије Намибије. Сада би набавка окружена војном помоћи пекиншких власти руским операцијама на украјинској територији била у супротности са основним обавезама поменутим горе.
Коначно, државе морају показати посвећеност поштовању и обезбеђивању поштовања ИВ Женевске конвенције у свим околностима, у смислу да није само негативно ограничење наметнуто свакој држави да би се избегло подстицање да кршења правила међународног права оружаног сукобаали и позитивну обавезу трећих страна са међународним статусом за државе да обезбеде да друге државе и недржавни актери поштују обавезујуће одредбе међународног хуманитарног права или оружаног сукоба. За потребе тренутне руско-украјинске кризе, путем негативне везе, државе уговорнице не могу ни подстицати, ни помоћи ни помоћи у фаворизовању кршења конвенција од стране држава укључених у ратни сукоб.
Кинеска интервенција у набавци ратног оруђа за Русију, усред рата који је у току, у којем су опипљиви докази о кршењу међународног права оружаног сукоба, довела би до ризика да смањи њену обавезујућу обавезу да не подстиче кршење међународног хуманитарног права.. Пекинг би могао бити у искушењу да иступи кроз војну помоћ руским трупама у сукобу против Украјине и што би га видело директно укљученим у руски нелегитимни рат и кршење одредби међународног права оружаног сукоба. То би, пак, могло да доведе до активирања механизма санкција и даљих контрамера против власти у Пекингу, тако да би мудар начин за Кину био да не прави компромис са Русијом у снабдевању оружјем, остајући изван и под кишобраном правила међународног права.
Експерт за међународно право и стратешко управљање у Италији