Сада је спора агонија коју свет самозапошљавања доживљава. Економски ефекти изазвани Цовидом били су веома тешки. Од фебруара 2020. године, месеца који је претходио избијању пандемије, до марта ове године, према последњем истраживању Истата, самозапослени су смањени за 215 хиљада јединица. Ако их је пре 2 године било 5 милиона 192 хиљаде, на крају првог квартала ове године они су пали на 4 милиона 977 хиљада (-4,1 одсто). Ипак, у истом временском периоду, међутим, запослени су повећани за 233 хиљаде јединица, са 17 милиона 830 хиљада на 18 милиона 63 хиљаде (+1,3 одсто), иако треба нагласити да се скоро сав пораст може пратити. назад на људе који су у ове две године били ангажовани на одређено време. Да кажем да је то Канцеларија за студије ЦГИА.
• Погађа најкрхкије и најнеповољније
Ови подаци недвосмислено показују да је погоршање економске ситуације изазвано Цовидом у последње 2 године погодило најкрхкије раднике, оне без икакве заштите, оне без икакве социјалне заштите; односно најслабији део нашег тржишта рада. Односно, занатлије, мали трговци, ПДВ бројеви, многи млади слободњаци који су, суочени са поновљеним затварањима и последичним падом интерне потрошње, били приморани да дефинитивно баце пешкир. Међутим, с обзиром на то да је број запослених у последње 2 године растао, не може се искључити да су се међу онима који су затворили посао неки вратили на тржиште рада и запослили се.
• Повећања струје и гаса се плаћају два пута
Експоненцијални раст цена, скупо гориво и рачуни могли би знатно да погоршају економску ситуацију многих породица, посебно оних које чине самозапослени. Подсећајући да око 70 одсто занатлија и трговаца ради сами, или немају ни запослене ни породичне сараднике, многи занатлије, мали трговци и ПДВ бројеви плаћају дупло више од ванредног повећања рачуна за струју и гас забележено у последњих 6 месеци. Први као кућни корисници а други као мали предузетници да греју/хладе и осветле своје радионице и радње. И упркос мерама ублажавања које је последњих месеци увела Драгијева влада, трошкови енергије су експлодирали, достигавши нивое који никада нису виђени у недавној прошлости. Не чекајући Брисел, дакле, наша влада мора одмах да интервенише, уводећи привремени плафон цене гаса на националном нивоу, као што су то учиниле Шпанија (прошле јесени) и Француска (почетком ове године).
• „Црни“ рад у успону
Многи од оних који су трајно затворили посао и нису успели да нађу нови посао вероватно настављају да раде на „црно”. Званичних података још нема, али се осећа да је Цовид допринео значајном повећању броја илегалних имиграната, односно оних који своје послове позајмљују на црно. То је случај многих сквотера који се представљају као грађевинари, молери, фризери/козметичари, столари, водоинсталатери и електричари који су у последње 2 године изазвали веома јаку нелојалну конкуренцију онима који те делатности обављају на "чисто". Армију "невидљивих" радника присутних у Италији, према Истату, чини 3,5 милиона људи који свакодневно одлазе на поља, градилишта, складишта или куће Италијана да обављају своје нередовне послове. Пошто су ИНПС, Инаил и пореске власти непознати, негативни економски ефекти које ови субјекти производе су веома велики: у 2019. години (последњи доступни подаци) додата вредност произведена радом на црно достигла је 77 милијарди евра.
• Да ли се и они смањују због рата?
Иако је то делимична чињеница, чини се да је и почетак рата у Украјини додатно погоршао ситуацију. Ако су се у фебруару ове године самостални радници присутни у Италији вратили изнад прага од 5 милиона (тачније 5.018.000), крајем марта су пали на 4 милиона 977 хиљада јединица (-41 хиљада). Очигледно је да ће нам тек наредна месечна истраживања омогућити да схватимо да ли ће се овај тренд потврдити. Да је то случај, смањење броја ПДВ бројева могло би се приписати и последицама рата који доприносе повећању цене рачуна за струју и гас, трошкова транспорта и све већих потешкоћа у проналажењу многих сировине.
• Све више и више спуштених капака
Затварање многих малих предузећа може се видети и голим оком; само прошетајте и схватите да је све више радњи и радњи са ролетнама које се затварају 24 сата дневно.Феномен који погађа и историјске центре и предграђа наших градова, бацајући читаве блокове у напуштеност, изазивајући осећај празнине и опасно погоршање квалитета живота оних који живе у овим реалностима. Мање видљива, али подједнако забрињавајућа су затварања која су такође утицала на слободњаке, адвокате, рачуновође и консултанте који су обављали своје активности у канцеларијама / студијима који се налазе у оквиру кондоминијума. Укратко, градови мењају лице: са мање продавница и канцеларија, они су мање посећени, несигурнији и са све већим нивоима деградације. Губитак активности такође утиче на оне који су историјски увек били у конкуренцији са суседским продавницама; то су тржни центри. Чак је и велика малопродаја (ГДО) у великим потешкоћама и нема мало затворених пословних простора у којима су читави делови имања затворени за јавност, јер су досадашње активности дефинитивно спустиле ролетне.
• Одмах кризни сто
Више од годину дана, ЦГИА тражи од премијера Драгија и од гувернера да отворе стални кризни сто на националном и локалном нивоу. Заправо, као никада до сада, потребно је дати одговор једном свету, аутономном, који се налази у посебно тешкој ситуацији. Имајте на уму, нема решења при руци. И не смемо заборавити да су у последње две године, поред освежења (иако потпуно недовољних), узастопни руководиоци, између осталог, увели ИСЦРО, универзални додатак за издржавану децу и ванредне приходе за оне који су још увек у посао. Коначно, недавном уредбом о помоћи, чак и самозапослени са приходом мањим од 35 хиљада евра добиће једнократни бонус од 200 евра у наредним месецима. Важне мере, не дај Боже, али недовољне да се суоче са тешкоћама које је изазвала ова тако тешка криза. Из тог разлога верујемо да је неопходно успоставити стални кризни сто у МИСЕ-у иу сваком појединачном региону који ће се са већом одлучношћу бавити горе описаним проблемима.