Банкарски кредити малим и микро предузећима настављају да опадају. Између 2021. и 2022. године, неотплаћени кредити компанијама са мање од 20 запослених смањени су за 5,3 милијарде евра (-4,3 одсто). Укупан износ кредита датих овом сегменту предузећа повећан је са 124 на 118,7 милијарди евра. Реч је о кредитима које кредитне институције одобравају веома малим предузећима. Публика микропредузетника коју су углавном чинили трговци, мали трговци, занатлије и самозапослени радници. Разраду је извршила Канцеларија за истраживање ЦГИА.
• Банке такође плаћају рачуне
То није тривијалан проблем. Ове микро реалности, традиционално недовољно капитализоване и оскудне ликвидности, одавно више нису комерцијално атрактивне за банкарски систем. Стога је кредитна криза која је настала – повезана са експлозијом онлајн трговине, историјском конкуренцијом коју су практиковали велики трговци на мало, теретом пореза и фиксних трошкова – допринела значајном забрињавајућем смањењу броја продавница и близине продавница у држава. Траг затварања који је почео давно и који се, нажалост, окреће против породица, које виде погоршање квалитета живота у местима у којима живе, али и самих институција које су изгубиле рачуне и значајне тржишне уделе.
• Ризик од хабања расте
Међутим, било би погрешно оптуживати банке да су „незаинтересовале“ људе за ПДВ бројеве. Нажалост, у последњој деценији свет кредита је прошао кроз многа ограничења која је Европска централна банка наметнула по питању кредита. Ова ограничења су енормно повећала праг кредитне способности, „уклонивши“ многе мале предузетнике из званичних канала набавке ликвидности. А међу овим последњима, на несрећу, нема ни мало оних који су „упали” у мреже које су развукли каматари; феномен, онај "лихварства", веома "крашки" и све више "контролисан" од стране мафијашких криминалних организација које су, у тешким временима, једини субјекти који имају велике количине новца спремне да пласирају на тржишно-економско тржиште. .
• Ромагна је област која је највише кажњена стиском
Поново између 2021. и 2022. године, региони који су претрпели највеће контракције су Венето са -6,24 одсто (једнако -821,2 милиона евра), Умбрија са -6,49 одсто (-137,1 милион), Фриули Венеција Ђулија са -6,54 одсто ( -177,8 милиона) и, посебно, Лигурија са -7,12 одсто (-214,4 милиона евра). На покрајинском нивоу, међутим, "погодило" је затварање кредитних славина, пре свега Савона са -7,92 одсто (-61,7 милиона евра), Венеција са -7,93 одсто (-173,8 милиона) и Сондрио са -8,32 одсто. (-59,8 милиона). Реалност која је највише погођена биле су две провинције Ромање: Форли-Чезена у којој је забележен пад прилива кредита за 9,48 одсто (-135,5 милиона) и Равена са -10,36 одсто (-135,2 милиона). Од 107 италијанских покрајина које је пратила елаборат Канцеларије за истраживање ЦГИА, само пет представља резултат предвиђен знаком плус. То су: Биела (+0,10 одсто), Калтанисета (+0,14), Сасари (+1,49), Јужна Сардинија (+1,61) и Нуоро (+3,98).
• Негативан тренд је почео пре 10 година
Међутим, пад банкарских кредита веома малим предузећима је феномен који је почео пре деценију и престао тек у двогодишњем периоду 2020-2021. Овај кратки преокрет догодио се захваљујући влади Цонте бис која је, након избијања пандемије, успоставила јавни гарантни фонд за промовисање ликвидности за мала и средња предузећа погођена ванредном ситуацијом Цовид-а. Подаци су следећи: ако је на дан 31. децембра 2011. године извршење кредита предузећима са мање од 20 запослених износило 171 милијарду (што је 18,8 одсто укупно исплаћених италијанским компанијама), накнадно смо били сведоци вертикалног пада који се зауставио на почетком 2020. (исплаћено 116,3 милијарде евра, што је 18,1 одсто од укупног износа). У поменутом двогодишњем периоду, акције су обрнуле предзнак и достигле 124 милијарде на крају 2021. (што је 17,4 одсто од укупног броја). У прошлој години, након што је ефекат „гурања“ који се приписује оснивању јавног гарантног фонда спласнуо, кредити су поново почели да падају, достижући, на дан 31. децембра 2022., квоту од 118,7 милијарди (једнако 16,9 одсто од укупног износа исплаћеног предузећима)
Такође треба напоменути да ако анализирамо тренд кредита веома малим предузећима на кварталном нивоу (у поређењу са истим периодом претходне године), чак и узимајући у обзир секјуритизоване кредите и асигнације осим секјуритизације, рекласификације, корекције вредности извршене у периоду и варијације курса, тренд одражава онај који се појавио на графикону. 1. Другим речима, у последњих 10 година само 7 квартала од 40 праћених је показало позитивну промену.
