(Адмирал Ђузепе Де Ђорђи ) У исто време када су се европски лидери враћали кући након самита о Брегзиту у Бриселу, док су покушавали да стигну до украјинске луке Мариупол, руске оружане снаге у Азовском мору на Керчу погодиле су и заплениле три украјинска ратна брода. Теснац (тачније северни део Црног мора). Руске снаге привеле су XNUMX украјинска морнара на броду и кримски суд их осудио на два месеца затвора.
Озбиљан инцидент који је нагло вратио међународну пажњу на нестабилност ситуације у Украјини: за разлику од осталих „суспендованих сукоба“ присутних на постсовјетском простору, украјински сукоб и данас остаје веома врућ. Односи између две земље су се, у ствари, посебно погоршали након инвазије и анексије Крима од стране Русије 2014. године и после рата у источним регионима између украјинске војске и про-сепаратистичких милиција. Руса, које је војно подржала Русија. Стога обе земље тврде да су нападнуте. Још увек није врло јасно шта се догодило између бродова двеју земаља, али Керчки мореуз је дуго оспораван између Русије и Украјине, посебно након најаве о стварању нове поморске базе на простору између Крима и Русије. Овде мислимо на део мора који би, формално према билатералном уговору из 2003. године, требало да заједнички контролишу две земље, али на којем Русија врши снажну контролу над поморским саобраћајем одвраћа украјинске бродове од коришћења лука Мариупол и Бердианск , који гледају на Азовско море. Раније овог месеца, Европска унија је такође интервенисала по том питању: неки аналитичари верују да су руске акције заправо „економска блокада“ против Украјине.
Оно што знамо потиче из извештаја две државе, очигледно не знајући ко је на страни истине, а ко није. Украјина тврди да су њени бродови нападнути у недељу редовно тражили дозволу да пређу теснац; Русија то негира и уместо тога тврди да су неовлашћено ушли у руско морско подручје. Порошенко је даље изјавио да се „Украјина суочава са претњом рата у целом обиму са Руском Федерацијом“. Међутим, неколико аналитичара рекло је да су врло скептични према стварној могућности да Русија жели да нападне Украјину, углавном због тога што у овом тренутку не постоји јасан војни циљ који се може постићи. Путин, с друге стране, настоји да путем медија разјасни легитимитет војног одговора Русије, пошто су Украјинци „прешли“ у њене територијалне воде, додајући, коначно, да је инцидент био провокација коју је Порошенко сматрао председнички избори заказани за март 2019. Идеја коју су предложили и неки унутрашњи противници украјинског председника у тренутку очигледних политичких потешкоћа и прилично слабе оцене популарности (недавне анкете одлазећег председника би избациле из игре за следеће политичке изборе). Москва је такође објавила видео снимак на којем тројица украјинских морнара који су се налазили на кијевским бродовима, а које су заплениле руске поморске снаге у Керчком мореузу, признају прелазак у руске територијалне воде. Конкретно, један званичник, Владимир Владимир Лисовии, каже да је свестан да је потез Украјине био „провокација“. Признање које је, према речима шефа кабинета украјинске морнарице, добијено претњама и насиљем са руске стране и због тога није веродостојно. Шеф украјинске тајне службе Сбу Васил Хрицак тада је потврдио да су се његови агенти налазили на бродовима, како су Руси осудили, али да је то била „рутинска контрашпијунска мисија“, мисије које их такође редовно спроводе руски бродовима.
Ескалација напетости између Украјине и Русије тако достиже нову висину са још увек неизвесним последицама. У међувремену, као одговор на руски обрачун 25. новембра, украјински председник Порошенко прогласио је ванредно стање у пограничним областима са Русијом у наредних 30 дана. Изрицање такве мере могло би довести до ограничавања слободе штампе и контроле масовних медија од стране владе, као и забране јавних окупљања, чак и мирних протеста и масовних догађаја. Потез који се чини изванредним и упитним, такође с обзиром на приближавање избора који ће следећег марта прогласити будућег украјинског председника. У међувремену, на Твитеру Порошенко такође објављује да је забранио улазак у земљу свим руским мушкарцима између 16 и 60 година, како би спречио Русе да формирају одреде „приватних армија“ које одговарају руским оружаним снагама. Даљи корак који на тај начин ризикује да додатно погорша тренутну напету ситуацију.
"НАТО стоји уз Украјину - стоји у изјави Северноатлантског савета - Чланице НАТО-а позивају Русију да гарантује несметан приступ украјинским лукама и омогући слободу пловидбе. Нема оправдања за употребу војне силе Русије против украјинских бродова и поморског особља. […] НАТО је са Украјином и наставиће да пружа политичку и практичну подршку земљи у оквиру наше постојеће сарадње. НАТО ће наставити да надгледа ситуацију ". После тродневне расправе, ЕУ је ипак дала изјаву у којој је изразила „највећу забринутост због опасног пораста тензија“ и дефинишући употребу силе Русије као „неприхватљиву“. Европска унија је, подсетио је он, „Не признаје илегално припајање полуострва Крим Русији“: средиште свих недавних сукоба између Москве и међународне заједнице. У међувремену, у Бриселу за сада преовлађује разборитост, јер постоје врло различити ставови о одговору који треба дати на „руску агресију“. Водећа група земаља која би желела да се подвргне новим анти-Путиновим санкцијама су Аустрија, балтичке земље, Холандија и Пољска. Британска влада такође је руску владу дефинисала као „акт агресије који пружа нове доказе о дестабилизујућем понашању Русије у региону и њеном упорном кршењу територијалног интегритета Украјине“. У међувремену, Доналд Трамп отказао је планирани састанак у Буенос Аиресу током Г20 са руским председником Путином, док је чекао да се ситуација реши. Пропуштена прилика за расправу о озбиљним међународним и билатералним проблемима одложена је на неодређено време.
На инцидент се мора гледати у сложеном политичком контексту, како на међународном нивоу, тако и унутар Украјине. И тако, док међународна заједница позива на смиривање и избегавање сукоба, страх од све веће конфронтације Русије и Украјине у наредним месецима нажалост је вероватан сценарио. Проруски сепаратисти имају руско тешко оружје, док је Украјина добила помоћ са Запада. Подручје је витално за украјинску економију: након губитка Крима челик, жито и други производи пролазе кроз тај део мора, до и из лука Брјанск и Мариупољ. Стога је сада безбедност региона и шире угрожена.