Ангела Меркел је на конференцији за новинаре са Доналдом Трампом рекла да ће Немачка уложити 1,3% БДП-а у војну потрошњу 2019. године. "Још увек нисмо постигли циљ, али приближавамо се", додао је он. Са своје стране, Трамп је поновио да амерички савезници морају повећати свој финансијски допринос НАТО-у, чак и преко 2%. Према ономе што је произашло из немачког министарства финансија, Немачка планира да повећа одбрамбену потрошњу, са садашњих 36,93 милијарде евра на 43,87 милијарди, очекиваних за 2022. годину. У поређењу са 2% тражених од савезника из НАТО-а, опредељење, међутим, и даље остаје неадекватно, али - потврђује министарство - очекује се да ће се расходи повећати на 2019% БДП-а у 1,3. години.
У Италији постоји 25 милијарди евра, уместо тога, за војну потрошњу за 2018. годину, 1,4 процента БДП-а, са повећањем од 4 процента у односу на 2017. Ово је сада тренд раста који је започела влада Ренција (са 8,6 процената више него у 2015) који не показује знаке заустављања. У ствари су у 2018. години порасли и буџет Министарства одбране (21 милијарда, 3,4% више него 2017.) и доприноси Министарства за економски развој за куповину новог наоружања (3,5 милијарде, од чега 427 милиона хипотеке трошкови, или 115% више у последња три законодавна тела), наводи се у Извештају МИЛ € Кс 2018.
Буџет Министарства одбране за 2018. годину
У традиционалној анализи ресурса додељених Министарству одбране види се укупно 2018 милиона евра додељених за 20.968,9. годину, уз значајан пораст од 699,8 милиона у односу на прошлу годину.
Пре него што уђемо у детаље „Министарства одбране“, треба напоменути да ставке које се односе на „Спољне функције“ и „Привремене пензије помоћног особља“ показују скромне разлике у односу на 2017. годину. Детаљно, издвајање за прву ставка износи 147,6 милиона евра; повећање од 6,5 милиона евра углавном због већих средстава намењених војном служењу.
Ово док остале важне ставке као што су: снабдевање водом, државни цивилни ваздушни саобраћај, помоћ у лету за цивилни саобраћај и метеорологија (све и даље неразумљиво укључене у буџет за одбрану), остају у суштини непромењене. За другу, која прима 391,4 милиона, кретање је слично, али овог пута негативно у смислу да је 5,1 милион евра мање него прошле године. Детаљно се подсећа да се 348,6 од ових милиона односи на особље Оружаних снага, док се преосталих 42,8 односи на особље карабињера.
Кад смо већ код карабињера, први „важан“ покрет забележен је у „Територијалној безбедносној функцији“; додељени ресурси су у ствари прешли са 6.519,8 милиона у 2017. на 6.632,8 милиона ове године (+113 милиона). Конкретно, насупрот издатака за особље готово у складу са прошлогодишњим вредностима, позитивно повећање у Финансијској години (са 345,8 на 409,4 милиона) и улагањима (чак, са 28,3 на 97,3 милиона).
За крај, подаци који се односе на ту компоненту некадашњег Државног шумарског корпуса спојени су у оружје; за 2018. годину вреди 447,7 милиона (значајан пад у поређењу са 491,9 милиона у 2017. години).
Министарство одбране
Једнако занимљива је и анализа саме „функције одбране“; такође у овом случају долази до (како се предвиђа) позитивне промене; како са становишта квантитета, тако и (делимично) квалитета. У ствари, она се креће са 13.211,8 милиона евра прошле године на 13.797,2 милиона данас: повећање је, дакле, једнако 585,4 милиона, што је еквивалент од + 4,4%.
Вредности које се дуго нису виделе чак и ако сигурно не успевају да оживе „богатство“ буџета који је предуго патио, посебно тешким интервенцијама почев од 2014. године.
Историјска серија последње деценије је индикативна у овом смислу; упркос чињеници да смо кренули од те 2009. године која је такође забележила значајан пад ресурса у поређењу са претходном годином (скоро 1,1 милијарда евра у смањењу за само годину дана!), 2018. и даље остаје испод тих вредности.
За поређење, ако је већ при номиналним вредностима немилосрдно, када се трансформише у константне вредности постаје (као и обично) још теже; заправо се цифра за 2018. претвара у 12.320,9 милиона евра. Са овим последњим, који нам стога враћа не само пад од нешто више од 2 милијарде евра, већ суочени са непрекидним растом трошкова особља, још значајнијом ерозијом на расходним ставкама финансијске године и инвестиције. Ерозија је само делимично ублажена могућношћу повлачења средстава (колико год била ограничена) МЕФ-а за мисије у иностранству, у случају Вежбе, и средстава МиСЕ-а (важније) за инвестиције.
Укратко, јасно је да ће гурање одбрамбеног буџета у последње 4 године још дуго представљати „балван“ и сваки покушај успона и даље ће бити сложенији него икад. Напокон, каква боља потврда ових разматрања него кроз анализу еволуције (или еволуције) процентуалног односа саме одбрамбене функције према БДП-у? За ову годину овај однос ће се решити на 0.779%. Повећање за (добро) 3 хиљадите тачке у односу на 2017. годину!
Под претпоставком да се одржи сличан тренд раста и у будућности и узимајући у обзир "митски" циљ од 2% БДП-а утврђен у оквиру НАТО-а, али и у односу на класификацију војних издатака која је прецизно дефинисана у оквиру Атлантске алијансе (шире, много сместите нашу земљу већ данас на вредности једнаке нешто мање од 20.800 милиона евра, што је једнако нечему мањем од 1,15% БДП-а), у пракси би било потребно око 280 година да се тај циљ постигне!
Временски оквир „мало“ дужи од оног утврђеног на самиту НАТО-а у Велсу 2014. године и који је уместо тога постигао његово постигнуће средином следеће деценије.
С обзиром на то да, напротив, не недостаје елемената који наговештавају да су буџети за одбрану поново предмет „пажње“ у погледу ограничавања јавне потрошње, тренутно уопште није тешко предвидети да ће се ситуација наставити остају тешки дуги низ година. у најбољем случају.
Одбрамбена функција, анализа по ставкама трошкова
Делимично предвиђена графиконом о развоју одбрамбене функције у последњих 10 година, не мање важна је анализа појединачних ставки расхода присутних у оквиру алокације за оружане снаге.
Почињемо са Кадровима, за које је усмерено још једно повећање, јер се креће са 9.799,5 милиона евра у 2017. на 10.072,9 милиона ове године; нешто попут пораста од 273,4 милиона, што је + 2,8%.
Обе ставке су у порасту, при чему је „војно особље“ апсорбирало 8.999,7 милиона (241 милион више него 2017.), а „цивилно“ достигло 1.073,2 милиона (плус 61,4 милиона).
Према томе, симболички праг од 10 милијарди евра је пробијен; трком ка новим рекордима за коју се чини да још није готова. У ствари, ако такозвана мера „Реорганизација улога и каријера“ покренута 2018. године тежи повећању у 2017. години, недавно обнављање уговора за сектор одбране изискује нове додатне трошкове већ у овом, као и за године које долазе.
Између осталог, сведочење парадоксалних ситуација; као што ћемо подсетити, закон 244/2012 којим се ревидира Војни инструмент довео је до стварања фонда у којем ће се ускладити уштеде услед смањења броја особља које је предвиђао.
Тада би овај фонд морао да прерасподељује своје ресурсе на ставке финансијских и инвестиционих издатака, у име тражења веће равнотеже у расподели апропријација.
Осим тога, прво због доласка исте „Реорганизације“, затим услед одредбе усвојене Законом о буџету за 2018. годину у корист особља Цивилне одбране, на крају за наредне 3 године (ако не и више) приближно 100 милиона спашени од смањења истог особља и којима је суђено да се слију у горе поменути фонд, у стварности ће бити „уграбљени“ да покрију ове потребе.
Може се приговорити да је број скроман; међутим, у тако стиснутом буџету за одбрану (посебно мислите на финансијску годину) сасвим је јасно да би такви ресурси и даље били важни.
Пошто смо рекли да ће о прецизном развоју органске конзистентности ФФАА бити могуће сазнати више тек након објављивања ДПП-а, друго поглавље о трошковима које треба размотрити је управо оно у Финансијској години.
За 2018. годину забележено је издвајање од 1.418,8 милиона евра; повећање од 147,6 милиона или нешто попут + 11,6%.
Да би од тога имали користи (готово) сви предмети који га чине.
„Обука и обука“ расте на 65,7 милиона (са 40 у 2017. години), „Одржавање и подршка“ расте на 393,9 милиона (са 344,8 прошле године), „Операција ентитета, команди и јединица“ позиционирана је на 447,4 милиона (били су 439,2 у 2017. години) и, коначно, „Заједничке потребе“ повећавају се на 282,9 милиона (у поређењу са 212,9).
С друге стране, „Инфраструктуре“ трпе и падају на 217,7 милиона у поређењу са 220,8 у 2017. Сигурно боље него претходних година, али, увек чекајући ДПП за више информација, пут до повратка у нормалу заиста се чини веома дуг.
Коначно, инвестиција. И овде је дошло до значајног повећања; за 2018. годину је на располагању 2.305,5 милиона евра, односно 164,4 милиона више него прошле године (+ 7,7%).
Посебно се повећава поглавље „Модернизација и обнова“, које сада достиже 2.257,4 милиона (у поређењу са 2.090,7 у 2017. години), док издвајања за „Истраживање и развој“ трпе благи пад до 49,4 милиона (у поређењу са 50,4 у протекле године).
У међувремену, чак и на нивоу расподеле ресурса између 3 главне ставке расхода, нема посебних промена. Јер ако је тачно да Особље губи део своје тежине (увек и у сваком случају претежно), напредак који бележе вежбе и инвестиције сигурно се не може сматрати пресудним.
Па чак и ако се додатна издвајања (МЕФ и, пре свега, МиСЕ) која омогућавају промену слике ситуације такође морају узети у обзир, јасно је да је та „50 и 50“ намењена као минимални резултат у смислу алокација ресурса (50 запослених и 25 + 25 вежби са инвестицијама) не само да је још увек далеко, већ се чак чини и химером.
Између закона 244/2012 који не функционише исправно (заиста, чак и ако није због своје кривице, на крају бележи континуирано повећање трошкова особља), разних интервенција у току (углавном резова) и недостатка реформи (које уместо тога обећао опште побољшање ефикасности одбрамбене „машине“), на видику нема трага стварном и стабилном побољшању.
МЕФ средства за мисије у иностранству и МиСЕ средства за инвестиције
Питање додатних ресурса које су другим министарствима ставила на располагање управо је поменуто. Међутим, проблем је у томе што (као што је познато) тренутно није могуће пружити прецизну слику ситуације; из више разлога. Што се тиче питања МЕФ-а, проблем произилази из чињенице да је специјални фонд основан у овом Министарству заиста рефинансиран Законом о буџету за 2018. годину да би достигао износ од 995,7 милиона евра.
Проблем је, међутим, што су већ почетком године процењени трошкови за целу 2018. годину за све мисије / интервенције (војне и цивилне) износили 1.504 милиона евра. Суочени са овим недостатком средстава, све је финансирано (као и претходне године), осим неколико спорадичних случајева за које постоји покриће за целу годину, само до 30. септембра следеће године.
Стога је врло стварна могућност да се, чак и само делимично финансијско покриће, прибегне ресурсима који су већ регистровани у држави прогнозе Министарства одбране. На крају крајева, иста ствар се догодила и за 2017. годину, за коначни допринос од 323 милиона евра, такође због нових резања Министарству.
У међувремену, за допуну 995,7 милиона присутних у фонду, већ је одлучено да се при УН-у надокнаде од 17,7 милиона евра, такође намењене Министарству одбране, као обзир за ангажовање у мисијама ове организације.
Између осталог, коначна цифра о додатном доприносу који је МЕФ исплатио за све мисије и интервенције „војне“ природе спроведене у 2017. години (једнака 917,8 милиона), омогућава давање готово дефинитивне форме том „Интегрисаном буџету дела Дифеса“ „већ предложено у анализи ДПП 2017 -19.
Коначна цифра је, према томе, приближно 17.220 милиона евра; схваћен као збир одбрамбене функције, средстава МЕФ-а (укључујући компоненту стране војне помоћи), средстава МиСЕ-а (према ДПП-у) и карабињера у одбрамбеној функцији (користећи великодушне процене МинДифе-а).
Усвајањем истих критеријума, поређење са претходним годинама потврђује да је сама 2017. била једна од најгорих икада у погледу укупне доступности ресурса додељених сектору одбране / ФФАА; у овом, претученом тек од 2015.
Различита образложења у вези са (основним) доприносом МиСЕ-а. Овде подаци не недостају, јер су укључени у сопствено стање прогнозе. Проблем се, као и увек, састоји у њиховом „дешифровању“.
У ствари, ресурси у износу од 7419 милиона евра додељени су поглављима 7420, 7421, 7485, 7491 и 3.111,3; истовремено, међутим, у поглављима 5311 ÷ 5313 и 9706 ÷ 9708 налазимо индикацију годишњих стопа амортизације хипотека подигнутих за различите програме, укупно 427,4 милиона.
Да би било још теже разумети стварни обим расположивих ресурса, често сложену природу ових зајмова (размислите, на пример, о годишњим ограничењима обавеза) и проверу онога што се заправо предаје Министарству одбране на плаћања .
Укратко, само подаци које је дао ДПП моћи ће да разјасне ситуацију; у овом тренутку, међутим, нема знакова који дозвољавају да се заразе еуфоријом у поређењу са посебно доследним нивоима ресурса.
Наравно, повећање издвајања која су присутна у буџету за одбрану и могуће (мада скромно) повећање средстава из МиСЕ-а требало би лако премашити оно што је било на располагању прошле године (4.687 милиона, што је збир од 2.141,1 милиона из одбране и 2.546 од самог МиСЕ-а); али без сензационалних покрета.
Такође и зато што исти зајмови загарантовани од такозваног „фонда“ (успостављен Законом о буџету за 2017. годину, члан 140, став 1), чак и ако на крају почињу да откривају своје ефекте, не иду другачије него често покривају потребе за инвестицијама које иначе не би могле бити задовољене (као у случају ФРЕММ-а).
Анализа буџета за одбрану анализом одбране.