Јуче је шеф спољне политике Европске уније, Јосеп Боррел упозорио земље чланице да се мора што пре договорити амбициозна доктрина како би се омогућило активирање заједничких војних акција, кроз војну силу брзог реаговања, увек спремну и распоређиву (Капацитет за брзо распоређивање ЕУ). Борел је тада приметио новинарима: „ЕУ је економски највећи трговински блок на свету и њени грађани желе да буду заштићени. Мека снага није довољна".
Борел је тада потврдио постојање "Стратешки компас", Документ војне доктрине сличан"Стратешки концепт„Од НАТО-а.
„Европа је у опасности“, написао је Борел у предговору стратешког документа упућеног 27 држава ЕУ на накнадно поређење и дебату. "Све претње са којима се суочавамо се појачавају, а капацитети појединачних држава чланица да се носе са њима су недовољни и опадају“, нагласио је Борел у истом нацрту.
Међу хипотезама је и она о формирању снага ЕУ за брзо реаговање од 5.000 људи, подвлачећи међутим да НАТО остаје главна особа одговорна за колективну одбрану Европе.
У Стратешки компас постоји „поверљиви“ део посвећен претњама, који се такође бави питањем граница ЕУ које су отежане услед прилива или масовности миграната или политичких избеглица.
Министри спољних послова и одбране ЕУ ће се позабавити овим питањем следећег понедељка, са циљем да се договоре о документу о политици до марта 2022.
Данас европске земље имају војске које су удвостручиле своја издвајања за особље распоређено у 4 димензије, копненој, ваздушној, морској и сајбер, док су мисије ЕУ за обуку и подршку политици скромне величине, ако не и безначајне. Државе чланице још увек немају логистичке, командне и контролне и могућности прикупљања обавештајних података САД.
У заједничкој изјави током Г20 председник САД, Џо Бајден и француски Емануел Мацрон они су дали неку врсту „благослова“ потреби ЕУ да има заједничку војску, тврдећи да ће та иницијатива омогућити Европи да буде кориснији савезник и за Сједињене Државе.
Излазак Британије из ЕУ, уз лишавање блока врхунске војне силе, дао је Паризу и Берлину шансу да унапреде амбицију и успон ЕУ у заједничкој одбрамбеној индустрији иу чисто војној области уз имплементацију нови концепт стратешке заједнице и формирање прве армије која делује под заставом европске заставе.
Стратешки компас
Према речима високог представника ЕУ, „живимо у непријатељскијем свету, са нашим економским и стратешким просторима који се све више оспоравају, а наш политички простор све више деградиран„. Унија стога мора имати за циљ да буде амбициозна у овом контексту и мора се даље надовезати четири стуба: деловати брже и одлучније у суочавању са кризама; да се европски грађани заштите од претњи које се брзо развијају; улагање у вештине и технологије које су нам потребне и сарадњу са другима ради постизања заједничких циљева.
Кључна реч је Капацитет за брзо распоређивање ЕУ, способност брзог распоређивања за „мобилизацију интероперабилних модула снага са одређеним бројем“ јединица, на пример „пет хиљада људи“. Идеја је да се ове јединице могу мобилисати у "флексибилан и интероперабилан", са "штаб„. Унија стога мора бити у стању да води операције у свим околностима, "укључујући и оне које укључују употребу силе, како то захтевају уговори", као што су "интервенисање између зараћених страна, обезбеђење аеродрома и/или евакуација људи".
Према Борелу - који је јуче представио нацрт колегијуму комесара, а затим га званично представио државама чланицама током Савета за спољне послове и одбрану 15. и 16. новембра -, "није снага та која одређује мисију, већ мисија одређује снагу„. У овом контексту постоји 'воља' да се створи "хибридна кутија са алаткама", хибридна кутија алата која обједињује све алате за решавање чак и сајбер напади.
Заиста, високи представник је упозорио да „данашње претње се разликују од прошлих, више није реч о бомбардовању или инвазији тенкова. Довољно је видети шта се дешава на граници са Белорусијом да схватимо да се суочавамо са новим врстама претњи". "Реч сада прелази на државе чланице које морају да одлуче који је ниво амбиција„То желе да имају по питању одбране и безбедности, нагласио је шеф европске дипломатије, надајући се да ће на нивоу одлучивања постојати одређена „флексибилност“ да се брзо делују и решавају проблеми.
Зазапочињање операције, објаснио је, "биће потребна 'очигледно једногласност'„, Али тада ће се „моћи координисати међу земљама „које намеравају да интервенишу на „флексибилан начин”, пошто „неће бити могуће ’једногласно одлучивати” о свим корацима операција”.
Коначна нада је да изазови "нису дивергентни или подељениМеђу земљама чланицама северне или јужне Европе, по узору на САД: „За некога ко живи на Аљасци, изазови су исти као и за особу која живи на Флориди“, нагласио је Борел.