Драги рачуни: нова влада треба да обезбеди најмање 35 милијарди подршке

Неплаћени бум: ако се ништа не предузме уз адекватне ресурсе, 30% домаћинстава и малих и средњих предузећа можда више неће моћи да плаћају струју и гас до краја године

„Наслеђе“ које ће нова власт наћи као мираз износи најмање 35 милијарди евра. Тачније износ који би требало да буде уплаћен до краја ове године, да се бар преполови ефекти тренутне енергетске кризе. У супротном, ризик да многа предузећа и исто толико породица не буду у позицији да плате своје рачуне, а самим тим и да им се затвори, веома је висок. Да кажем да је то Канцеларија за студије ЦГИА.

Како је израчуната ова цифра? Ако узмемо у обзир да је, у поређењу са прошлом годином, кубанска поскупљења енергената у 2022. била 127,4 милијарде евра, овај износ се мора одузети од 58,8 милијарди подршке коју је Драгијева влада пружила за супротстављање високим рачунима. Овај последњи износ такође укључује приближно 14 милијарди које је Драгијева влада јуче одобрила. У поређењу са 2021. године, дакле, домаћинства и привреда ће, нето од додељене помоћи, морати да сносе трошак повећања цене струје и гаса од скоро 70 милијарди евра.

• Закон о буџету за 2023. такође мора бити усвојен

Сматрајући да је мало вероватно да ће ово повећање бити ресетовано на нулу, према Канцеларији за студије ЦГИА, нова извршна власт која ће „изаћи” са биралишта 25. септембра мораће да се опорави најмање половину (35 милијарди) до краја године да подрже оне који немају новца да их плате, у противном је ризик да се земља „уруши“ врло вероватан. Економско опредељење које ће затрести вене у зглобовима, с обзиром да ће до краја године, уколико не „склизнемо” ка привременој вежби, нови Парламент морати да усвоји и Закон о буџету за 2023. годину за неколико десетина милијарди евра.

• Ризикујемо да до краја године 30% домаћинстава и малих и средњих предузећа неће моћи да плати своје рачуне

Према узорку анкете коју је прошлог фебруара спровео Арте, 15,4 одсто малих и средњих предузећа и домаћих корисника (од којих су многи самозапослени и ПДВ бројеви) није испоштовало своје рачуне за струју и гас. Заостали износи износили су 26 милиона евра, што је цифра која се у међувремену сигурно повећала. Пре седам месеци износ дугова је био у просеку између 7-800 евра месечно за кућне кориснике, око 5 евра за мала предузећа и ПДВ бројеве. Повећањима која су карактерисала рачуне за струју и гас последњих месеци, извештава Канцеларија за студије ЦГИА, прети нам опасност да до краја године буде најмање 30 одсто домаћих корисника и немогућност малих и средњих предузећа да плате рачуне.

• Помоћ: 180 милијарди за Цовид, „само“ 58,8 против скупе енергије

Према мишљењу многих стручњака, негативни економски ефекти високих рачуна који су ове године погодили породице и предузећа били би упоредиви са онима које је у последње 2 године изазвала пандемија. Подсећамо да су између затварања утврђених декретима за многе економске секторе и ограничења мобилности људи наметнутих законом, између 2020. и 2021. године узастопне владе су исплатиле 180 милијарди евра помоћи. Захваљујући освежењима, бесповратним доприносима и пореским олакшицама, држава је опстала. Наравно, јавни дуг је у односу на БДП порастао на 155 одсто (2020. година), али је социјална криза остала под контролом и наша земља је, интензитетом већим од многих других, успела да се опорави. Доказ за то је да је до данас, иако је још увек достигао веома забрињавајући праг, однос дуга/БДП пао на 148 процената. Са енергетском кризом, међутим, 2022. мере за ублажавање скупих рачуна износиле су 58,8 милијарди евра; средства која су, треба нагласити, додељена без прибегавања било каквој варијацији буџета, чак и ако је свима евидентно да се чине недовољни да се суочимо са енергетском кризом која нас је вратила скоро 50 година уназад. Барем док Европска унија не уведе горњу границу на цену гаса и раздвајање цене гаса од електричне енергије произведене из обновљивих извора.

• Не постоји алтернатива: потребно је направити варијацију буџета

Првих 100 дана новог извршног директора биће испуњено проблемима и потешкоћама. Знали смо то. А ко победи на изборима, поготово на почетку, имаће мало финансијских средстава на располагању. Једнако познат. Међутим, ако се ове мере за обуздавање повећања трошкова енергије одобре, мораће да се надокнаде кроз нови дефицит. У супротном, за многе добављаче ће неплаћања/заостале обавезе корисника, посебно рачуни за новембар и децембар који су међу најскупљим у години, доживети невиђен налет. Јасно је, барем док ЕУ не постигне договор о увођењу ограничења цене гаса и одвајању ове друге од цене електричне енергије произведене из обновљивих извора, једино што се може учинити је обнављање предузећа и породица у тешкоћама , надокнађујући најмање половину повећања цене енергије, враћајући ресурсе кроз повећање јавног дуга. Очигледно уз сагласност Брисела који би у међувремену требало да олабави регулаторна ограничења државне помоћи.

• „Само“ једна трећина нашег јавног дуга је у опасности 

Захваљујући масовној ињекцији ликвидности коју је у последњих 5-6 година увела ЕЦБ уз квантитативно ублажавање, једну трећину нашег јавног дуга сада држи Франкфурт. Дакле, преко 900 милијарди би било практично „заштићено“ од било каквог облика међународне финансијске шпекулације. Ако се узме у обзир да још око 66 одсто преосталог дела држе италијански штедише (породице, банке, осигуравајућа друштва итд.), то значи да би „само“ једна трећина укупног италијанског јавног дуга била у рукама страних инвеститора које би, потенцијално, могли да „изазову“, уколико нашу земљу не сматрају солвентном, нагли пораст марже и последични финансијски крах. С обзиром да је ситуација мање критична него што се чини, то не значи да можемо драматично повећати јавну потрошњу, игноришући све и свакога. Боже сачувај. Међутим, ако не желимо да се затвори важан део наше привреде, сматрамо да је потребно до краја године обезбедити још 35 милијарди помоћи која би, у крајњем случају, могла да се надокнади одговарајућим повећање јавног дуга.

• Алтернативно, опорезовати екстра профит енергетских компанија са 75%?

Као алтернатива буџетском јазу, да ли би 35 милијарди евра потребних за „спасавање” многих породица и исто толико предузећа могло да се поврати кроз пооштравање опорезивања екстрапрофита енергетских компанија? Да ли се овај предлог, који су последњих дана изнели неки италијански политички лидери, чини изводљивим? У теорији, да, иако треба напоменути да са садашњим опорезивањем које је декретом утврђено на 25 одсто, трезор има за циљ да прикупи нешто више од 10 милијарди евра. Дакле, за наплату тих 35 милијарди било би потребно да се ниво опорезивања доведе на око 75 одсто. Треба имати на уму да су, међутим, енергетске компаније, по истеку прве рате заказане за крај прошлог јуна, исплатиле нешто мање од милијарду у односу на очекиване 1; Да ли би се „сложили“ да се намет утростручи?

Драги рачуни: нова влада треба да обезбеди најмање 35 милијарди подршке

| ЕКОНОМИЈА |