Према најлуђим прогнозама, овогодишњи италијански БДП или богатство произведено у земљи требало би да падне за око 2019 одсто у односу на 10. Због негативних ефеката Цовида, стога ризикујемо да "спалимо" 160 милијарди БДП -а. Да би се стекла предоџба о величини контракције, чини се као да је Венето био у блокади цијелу годину. Рећи да је то ЦГИА. Координатор Канцеларије за студије Паоло Забео изјављује:

„Озбиљност ситуације постаје још јаснија ако упоредимо тренутну економску ситуацију са оним што се догодило 2009. године, аннус хоррибилис послијератне италијанске економије. У то време, БДП је пао за 5,5 одсто, а стопа незапослености је у року од 2 године порасла са 6 на 12 одсто. Ове године, међутим, ако ствари прођу добро, БДП ће се смањити за око 10 посто. С готово двоструким колапсом који је забиљежен прије 11 година, јасно је да ће такав вертикални пад имати врло негативне ефекте на тржиште рада. Због тога кажемо не сваком општем затварању које би додатно погоршало ситуацију. Такође зато што најгоре тек долази. У ствари, када се укине блокада отпуштања, ризиковаћемо да видимо да ће се број незапослених драматично повећати ”.

Суочени са кризом која захтијева да поново покренемо домаћу потражњу, мјере које треба предузети су свима познате: драстично и структурно смањење пореза за домаћинства и предузећа како би се поново покренула потрошња и инвестиције. Нажалост, последњих дана смо схватили да ће пореска реформа бити уведена тек од 2022. године, док су инвестиције за извођење великих радова повезане са ресурсима које је ЕУ следеће генерације ставила на располагање, а које ће у најбољем случају стићи у другој половини 2021. године, који ће ступити на снагу тек следеће године.

Секретар Ренато Масон наводи: „Поред неспорно превеликог пореског оптерећења, бирократског притиска који наставља да кажњава оне који послују и веома забрињавајућег пада улагања, што посебно погађа оне јавне природе, постоји још једна велика критичност која ризикује доводећи многе компаније у озбиљне тешкоће, посебно мале. Позивамо се на ново законодавство које је увела Европска унија и које утиче на банке. Да би избегао негативне ефекте ненаплативих кредита, Брисел им је наметнуо отказивање необезбеђених ризичних кредита за 3 године и за 7-9 година за оне са залогом. Очигледно је да ће примјена ове мјере, у суштини, навести многе кредитне институције да заузму став крајње опрезности при одобравању кредита, како би избјегле да за неколико година морају претрпјети губитке ”.

• Прогнозе показују пад потрошње домаћинстава од 96 милијарди

Потрошња и инвестиције, рекли смо, две су полуге на које треба одмах предузети мере како би се омогућио економски опоравак земље. Према НАДЕФ -у (ажурирање Документа о економији и финансијама 2020), потрошња домаћинстава, која чини најважнију компоненту националног БДП -а (око 60 одсто укупног износа), претрпеће прави колапс ове године. Апсолутно, породице ће „уштедети“ 96 милијарди евра (- 8,9 одсто у односу на 2019.). У основи, свака италијанска породица смањиће потрошњу за око 3.700 евра. Очигледно је да ће ово смањење пре свега казнити ПДВ бројеве. Подсећамо вас да занатлије, мали трговци и слободњаци раде углавном за домаће тржиште, а посебно са италијанским породицама. Са овим "притиском" на потрошњу, чак ће и ова независна предузећа претрпети велико смањење промета.

• Улагања смањена за 42 милијарде

Једнако погубно биће смањење јавних и приватних инвестиција: опет према НАДЕФ -у, 2020. ће претрпети смањење од 13 одсто што у апсолутном износу одговара 42 милијарде евра. Очигледно, стање неизвесности и неповерења које карактерише компаније негативно утиче на њих. Због тога је потребно интервенирати што је прије могуће, како би држава и њени периферни спојеви убрзали отварање градилишта многих јавних радова неопходних за поновно покретање земље. С тим у вези, истичемо да анекс инфраструктуре Националног програма реформи, представљен 6. јула, предвиђа приоритетни инвестициони план за мобилност од 196,7 милијарди евра, од којих је 131,3 (што је 66,7 одсто од укупног броја) већ доступно. Послови који би требали почети што је прије могуће блокирани су или неименовањем повјереника или зато што су замућени у бирократским оковима које брине наша јавна управа.

• Клизимо ка дефлацији

Уз малу ликвидност и вертикално смањење потрошње и улагања, земља опасно клизи према дефлацији. У ствари, од прошлог маја индекс потрошачких цена је увек био негативан. С обзиром да је овај резултат у великој мјери посљедица пада цијена енергије, подсјећамо, дефлација се манифестује прогресивним падом цијена роба и услуга. На први поглед, ово може изгледати позитивно: ако цене падну, потрошачи добијају. У стварности ствари стоје другачије: иако цене падају, породице не купују, јер због мањих финансијских средстава и негативних очекивања мало тога што се прода доводи до све мањих маржи профита за малопродавце. Роба, која остаје на полицама и у излозима, одређује тешку ситуацију за трговце, али и за производна предузећа која су, успркос толико непроданог, приморана да смање производњу. Све ово у почетку доводи до повећања употребе отпуштања, што затим доводи до наглог пораста отпуштања. Укратко, ствара се зачарани круг који баца економију земље у очај. Као што смо горе рекли, такође је за превазилажење ове ситуације потребно убризгати високе дозе ликвидности у економски систем, дајући кредите домаћинствима, предузећима и поново покрећући инвестиције, посебно јавне.

• Званичне бројке за првих 6 месеци су драматичне

У овом првом делу године, ефекти Цовид -а на италијанску економију били су веома тешки. У поређењу са истим периодом 2019, у првих шест месеци ове године скоро свим главним економским показатељима земље претходио је знак минус. Укратко, истичемо:

• грађевинска производња -24,2 одсто

(подаци се односе на првих 5 месеци у години);

  • индустријске наруџбе ………………………… -20,9 посто;
  • извоз робе и услуга ……………………… -20,4 одсто;
  • промет индустрије …………………………. -19,0 ​​процената;
  • индустријска производња ………………… ..- 18,3 посто;
  • промет од услуга ………………………. -16,9 одсто;
  • инвестиције ………………………………… ..- 14,7 посто;
  • потрошња домаћинства ………………… ..- 11,9 посто;
  • БДП …………………………………………………… -11,7 одсто;
  • Малопродаја …………………. -8,8 одсто.

Подаци објављени у Табели 1 (ажурирани до 4. септембра прошле године) такође указују на то да је економска ситуација у земљи већ била веома тешка у 2019. години, посебно што се тиче показатеља који се односе на промет индустрије (-0,3 %), индустријску производњу ( -1 %) и индустријске наруџбе (-1,9 %).

Узрочно, 160 милијарди богатства је „изгорело“. Не новом закључавању

| ЕКОНОМИЈА, ДОКАЗИ КСНУМКС |