Због инфлације, у 2022-2023 уштеда је смањена за 164 милијарде, што износи -6.338 евра по породици

У ове две године рекордне инфлације, депозити италијанских домаћинстава ће доживети „шишање” од 163,8 милијарди евра. Како је дошло до овог резултата? Прво, Канцеларија за истраживање ЦГИА је претпоставила да 1.152 милијарде евра (подаци на дан 31. децембра 2021.) на текућим рачунима банака нису забележили никакве промене у временском периоду који је узет у обзир. Друго, након процене да ће у двогодишњем периоду 2022-2023 инфлација порасти за скоро 15 одсто (+8,1 прошле године и +6,1 ове године), израчунао је губитак откупа наше штедње. Исход који је произашао из ове елаборације је „застрашујући”: практично смо суочени са имовином од скоро 164 милијарде евра која ће „коштати” у просеку 6.338 евра за свако појединачно домаћинство.

Болцано, Милано, Тренто, Леко и Тревизо су највише кажњене покрајине

На територијалном нивоу, у двогодишњем периоду 2022-2023. највећи трошак сносиће породице у најбогатијим регионима: у Трентино Алто Адиђе губитак просечне куповне моћи износиће 9.471 евро, у Ломбардији 7.533, у Емилији Ромања 7.261 и Венето 7.253.

На покрајинском нивоу, међутим, "актива" ће посебно погодити породице које живе у Болцану, које ће у просеку имати повлачење од 10.542 евра. Следе Милан са 8.500, Тренто са 8.461, Леко са 8.201 и Тревизо са 7.948. Најмање ће, међутим, бити породице које се налазе у провинцији Сиракуза са 3.842 евра, Трапани са 3.595 и Кротоне са 3.130.

Претплатите се на билтен ПРП канала

Аматова имовина коштала нас је 31 пута мање

Више од 30 година касније, многи се и даље са великим огорчењем сећају ванредног намета од 6 промила које је тадашња Аматоова влада применила на италијанске текуће рачуне. Та мера је у ноћи између 9. и 10. јула 1992. године коштала италијанске породице 5.250 милијарди лира, односно 2,7 милијарди евра. Ако се дисконтира овај износ, повлачење износи 5,3 милијарде евра; практично економска „жртва“ 31 пута мања од оне коју процењује ЦГИА Ресеарцх Оффице (163,8 милијарди евра) у двогодишњем периоду 2022-2023.

Сада банке морају да дижу камату на депозите

Уз каматну стопу коју је ЕЦБ зарачунавала и која је скоро цео месец прошлог децембра износила 2 процента, односно исту какву смо имали у фебруару 2009. године, какве економске ефекте је то произвело на хипотетичког власника текућег рачуна? Ако је пре 14 година кредитна стопа износила 0,75 одсто, пре 2 месеца износила је 0,12 одсто, што је "изазвало" недостатак штедишама од 0,63 одсто. Другим речима, у односу на 10 евра положених на текући рачун, у односу на 2009. годину налазимо се са 63 евра мање за годину дана. Ако би, како тврде многи стручњаци, до краја 2023. стопа порасла на 4 одсто, достигавши исти ниво постигнут између јула 2007. и јуна 2008. године, на наших хипотетичких 10 хиљада евра депонованих у банци изгубили бисмо 107 евра.

Ово нису битне цифре, међутим, ако би се банке вратиле препознавању благог повећања каматних стопа на слободне суме положене на текућим рачунима, клијенти би могли бар да покрију фиксне трошкове. Нешто, међутим, што су институције практиковале на фиксне суме, иако је, врло често, многим власницима текућих рачуна да се извуку из „мора“ понуда изузетно тешко. Економски напор, онај који би банке морале да подрже када би стопе на неограничену штедњу подесиле навише, лако одржив, с обзиром на то да су ствари ишле веома добро у последњих годину дана. Пет најважнијих националних институција - Интеса, Уницредит, БанцоБпм, Монте Пасцхи и Бпер - завршиле су 2022. са нето добити од 12,7 милијарди. Повећање од 65 процената у односу на 2021. (Виторио Малагути, Прослављене стопе у порасту банке, Л'Еспрессо, број 7, 19. фебруар 2023., стр. 66-71).

Због инфлације, у 2022-2023 уштеда је смањена за 164 милијарде, што износи -6.338 евра по породици

| ЕКОНОМИЈА, ИТАЛИЈА |