У опасности од права, законитости и безбедности на радном месту
Од 935 националних колективних уговора о раду (ЦЦНЛ) који су били на снази и поднети ЦНЕЛ -у до 31. децембра прошле године, 351 су потписала удружења послодаваца и синдикалне организације које није признало само Национално веће: практично 4 од 10, тачније 37,5 одсто од укупног. Да кажем да је то Канцеларија за студије ЦГИА.
• Није „крајњи запад“, али смо му близу
Запамтите, нико не доводи у питање слободу синдиката која се у демократској земљи увијек мора гарантовати. Међутим, није мистерија да синдикати често "духови" који не представљају никога, или готово никога, потписују националне уговоре о раду које многи тачно дефинишу као "гусарске". Да будем јасан: нисмо на „крајњем западу“, али у неким производним ланцима смо му близу. То су споразуми који често руше најосновнија права, слабе закон, промовишу несигурност, угрожавају безбедност на радном месту, застрашујуће смањују ниво плата. Снажно падајући споразуми који стварају нелојалну конкуренцију делегитимизујући оне организације које, с друге стране, имају синдикално представништво присутно на целој националној територији, састављено од историје, културе рада и пословања, чланове, канцеларије у којима раде хиљаде и хиљаде запослених који пружају услуге милионима предузећа и милионима запослених.
• ЦНЕЛ има задатак да „провери“ регуларност уговора
У време када свет рада доживљава веома дубоке друштвене тензије, према ЦГИА -и, дошло је време да се преиспита систем представљања, омогућавајући послодавцима и синдикалним организацијама које признаје ЦНЕЛ (види Табелу 2) власништво над потписивањем уговора-уговора о запошљавању на националном и локалном нивоу, док би све остале скраћенице које потписују нови ЦЦНЛ требале бити „овјерене“ од треће јавне институције која би, на примјер, могла бити ЦНЕЛ. Без овог "печата" уговор се не би могао применити док стране не унесу потребне исправке. Алтернативно, парламентарни закон могао би успоставити минималне димензионалне захтјеве које организације које представљају раднике и компаније морају посједовати да би биле дефинисане као такве, чиме би биле у могућности да потпишу колективни уговор о раду на националној основи. Ово друго решење је лакше рећи него учинити, с обзиром на то да социјални партнери о томе говоре најмање 40 година, али конкретни резултати још нису виђени.
• Отпуштањем, 70 запослених у ризику од јула. Због Цовид -а скоро 900 хиљада је већ остало без посла
Изузев промена у последњем тренутку, отпуштање великих компанија почиње 1. јула. Веома је тешко предвидети шта ће се догодити. У допису о уредби о Состегни бис -у који је 8. јуна представљен Буџетској комисији Дома, Парламентарна канцеларија за буџет (УПБ) проценила је да ће отпуштање које ће почети у наредних неколико дана довести до губитка 70 хиљада послови. Према речима председника УПБ -а, Гиусеппеа Писаура, они ће бити углавном концентрисани у индустрији и „вероватно ће бити постепено постепени како се буду остваривале могућности за флуктуацију и рекомпозицију радне снаге ...“. Све у свему, упркос замрзавању отпуштања, смањење запослености било је веома важно. Према Истат-у, у ствари, између првог квартала 2020. и истог периода ове године, број запослених се смањио за 889 хиљада јединица (-3,9 одсто): колапс је укључивао запослене (-576 хиљада, -3,2 одсто) , посебно ако је рочна и независна (-313 хиљада, -6 одсто). Од 2 милиона и 643 хиљаде незапослених тренутно у земљи, милион 364 хиљаде (што је једнако 51,6 одсто од укупног броја) остало је без посла више од годину дана.
• "Ненормални" уговори се шире у изградњи и услугама
Као што смо раније известили, од 935 националних колективних уговора о раду у земљи, 351 су потписала удружења послодаваца и синдикати за запослене који нису регистровани у ЦНЕЛ -у. Мешавина невероватних организација које у великој већини случајева не представљају скоро никога, али допуштају алтернативу оним компанијама и запосленима који желе да се баве социјалним дампингом, заобилазећи уговоре које су потписале најрепрезентативније организације и прошириле су се на читаву националну територију. Од свих сектора, најкритичнија ситуација је у грађевинарству. У поређењу са 74 национална колективна уговора о раду депонована код ЦНЕЛ -а, 37 (што је једнако 50 одсто од укупног броја) потписале су организације које нису чланице структуре Виале Лубин. Подсјећамо, између осталог, да су активности на градилиштима најугроженије по броју несрећа и смртних случајева на радном мјесту. Једнако "аномалија" је ситуација која се јавља у трговини / занатима / туризму. Од 257 важећих националних колективних уговора о раду, 121 (што је једнако 47,1 одсто од укупног броја) потписано је „фиктивним“ скраћеницама. Међу компанијама за чишћење и мултисервисима, од 50 важећих уговора 23 (што је 46 посто од укупног броја) потписано је готово „непознатим“ скраћеницама.
• Минимална зарада по закону? Нема потребе, већ је ту
Чак и у занатском сектору, који има најнижи ниво плата међу свим економским секторима у земљи, главни национални уговори о раду већ представљају минималне бруто прагове по сату који прелазе 9 евра. Ниво, последњи, који су законом захтевале неке владине политичке снаге. Међутим, ЦГИА жели да истакне да је врло редуктивно фокусирати се искључиво на бруто плату по сату. Када социјални партнери обнављају уговор о раду, при утврђивању стриктно аспеката плате узимају се у обзир и друге институције које немају директан утицај на плату, али су подједнако важне, јер чине такозвану одложену плату. Мислимо на празнике, одсуство, болест, мајчинство, обуку итд. Ако, осим тога, узмемо у обзир и прековремени рад, отпремнине, тринаесту / четрнаесту мјесечну плату и, тамо гдје постоје, уговоре о социјалној заштити предузећа и додатне територијалне уговоре, већ је данас минимална плата по сату радника на које утичу национални колективни уговори очигледно већа од 9 бруто евра. Друга ствар је, с друге стране, да се каже: „Уклонимо економску експлоатацију тако што ћемо погодити оне који потписују уговоре са максималним попустом“, односно споразуме потписане „фиктивним“ акронимима наведеним горе. Па, ако је то циљ, решење се мора тражити „маргинализацијом“ ових реалности, подвргавањем националних колективних уговора о раду које је ова друга потписала „пажњи“ трећег јавног субјекта, попут ЦНЕЛ -а.