Пореско оптерећење 73 милиона моторних возила присутних у нашој земљи износи 42,8 милијарде евра. Цифра од које ће вене задрхтати у зглобовима, према ЦГИА -и, возаче сврстава у најугроженије категорије пореских обвезника у Италији. Само да бисмо стекли увид у величину намета, треба запамтити да приход од пореза који утиче на сву имовину у земљи износи нешто више од 40 милијарди евра.
И упркос веома тешкој кризи која је погодила читав аутомобилски сектор до пре 3 године, између 2009. и 2016. (последњи доступни подаци које је објавило Национално удружење индустрије аутомобилске индустрије) порески приход на моторна возила повећан је за 10,1 одсто (у апсолутни износи 6,7 милијарди евра), док је раст инфлације износио 9 одсто.
„Ставка која има највећи утицај на џепове италијанских возача - објашњава координатор Канцеларије за студије ЦГИА Паоло Забео - јесте порез и акцизе на горива. Добрих 34,8 милијарди евра, заправо, нешто мање од половине од укупно 73 милијарде, узимају нам се када идемо да напунимо возило ”.
Из ЦГИА -е такође желе да прецизирају да се за сваки литар дизел горива који купимо на пумпи око 63 одсто цене приписује пореском оптерећењу. За сваки литар бензина, међутим, инциденција расте на 66 посто.
Поред опорезивања горива, међу пореским ставкама које власницима возила највише теже истичемо ПДВ на одржавање и поправку / куповину резервних делова, прибора и гума. У 2016. години овај намет тежио је Италијанима 10,2 милијарде евра (што је 14 одсто укупних расхода). ПДВ, с друге стране, коштао је нешто више од 7 милијарди евра (9,8 одсто од укупног износа), док је порез на аутомобиле осигурао касу регионалних управа 6,6 милијарди (9,1 одсто од укупног износа) . Порези на паркиралишта и казне гарантују приход од 5,6 милијарди (7,7 одсто од укупног износа), порези на премије осигурања од аутоодговорности скоро 3,9 милијарди евра (5,3 одсто од укупног износа). На путаринама аутопутева порезници су прикупили 2 милијарде, док је порез на регистрацију омогућио покрајинским управама да прикупе 1,7 милијарди. Коначно, порези и акцизе на мазива возаче коштају 1 милијарду евра (види Табелу 1).
Секретар ЦГИА -е, Ренато Масон, изјавио је: „Међутим, треба нагласити да је повећање прихода приписано неким ставкама - као што је ПДВ на куповину возила, путарине на аутопутевима и покрајинска такса на транскрипцију - дошло у последњих неколико година након економски опоравак аутомобилског тржишта који је забележио веома важне резултате у погледу нових регистрација ".
ЦГИА такође даје још једно размишљање. Висока стопа моторизације присутна у Италији делимично се може приписати ниском квалитету и ефикасности градског јавног превоза. Из ЦГИА-е извјештавају да је истраживање које је посљедњих мјесеци спровело Тхе Еуропеан Хоусе-Амбросетти тврди да би систем у земљи могао уштедјети до 12 милијарди еура годишње, бољом организацијом мобилности у 14 велеградских градова у земљи. У суштини, ова ситуација тера све нас да сносимо низ веома великих додатних трошкова. Пре свега као грађани, јер јавни превоз слабо и лоше ради и претеча је неефикасности; друго, као возачи, јер немамо пристојан систем јавне мобилности, присиљени смо да користимо своје возило, трпећи, између осталог, застрашујуће пореско оптерећење.
Што се тиче територијалне дистрибуције моторних возила у земљи, региони у којима је концентрација највећа су такође они са највећим бројем становника. Сходно томе, можемо са добром апроксимацијом рећи да су то такође реалности у којима су укупни порески приходи конзистентнији него другде. Ломбардија има највећи број возила: 2016. (према најновијим подацима) на путу је било преко 6,7 милиона. Следи Лазио са нешто више од 4,1 милион, Кампанија са скоро 3,8 милиона, Сицилија са 3,6 милиона и Венето са нешто мање од 3,5 милиона (види Табелу 2).