У 2021. години, ризик од сиромаштва или социјалне искључености породица са главним приходом од самозапошљавања био је већи него код домаћинстава која, с друге стране, живе од фиксне плате. Овај резултат, екстраполиран од стране Канцеларије за студије ЦГИА на податке Истата, још једном сведочи да међу запосленима Италијанима тзв. а више економске тешкоће запослених. А камоли после више од две и по године здравственог стања које је између затварања декретом и ограничења кретања бацило на колена, посебно, велики део власника радњи и квартовских радњи. Није да су радници кренули на боље. За ове последње, међутим, мреже социјалне сигурности доступне по закону су „пригушиле“ ударац; за оне који су, с друге стране, након што су разна блокада била приморана да трајно затворе посао, не преостаје ништа друго него да поново осмисле будућност.
• 22,4 одсто самозапослених породица је сиромашно
Прошле године, према годишњем узорку истраживања које је спровео Истат, проценат породица са главним приходом од зависног рада које су биле у ризику од сиромаштва или социјалне искључености био је 18,4 одсто; за оне са главним приходом од самосталне делатности, с друге стране, износио је 22,4 одсто. У поређењу са претходним годинама, инциденција је смањена у оба типа породице. Једини који су, с друге стране, видели да се ситуација економске маргинализације знатно повећала су породице које живе у пензији; инциденца са 31,8 одсто у 2019. на 33,9 одсто у 2021.
• Упркос кризи, зашто се смањује сиромаштво међу запосленима?
Како објашњавате смањење ризика од сиромаштва и социјалне искључености међу породицама запослених и, пре свега, међу самозапосленим који су у последње 2,5 године претрпели веома негативне ефекте које је наметнула пандемијска криза? На првом месту, захваљујући помоћи коју су дале најновије владе: између бонуса, освежења, субвенционисаних доприноса и пореских кредита, у двогодишњем периоду 2020-2021, узастопне владе су издвојиле око 180 милијарди евра, што је делимично , успео је да ублажи последице кризе на домаћинства и предузећа. Друго, треба напоменути начин на који се истрага спроводи. Телефонски се упућује на главу породице који се бави сопственим послом, или је запослен као запослени у предузећу. Ако је у периоду од једне до наредне године тај мали предузетник престао да ради, или је добио отказ, прималац позива више није део њихове почетне „категорије“. Другим речима, они који су са кризом напустили тржиште рада више нису део кластера за који су били предмет истраживања; стога је велики део оних који су се нашли у тешкоћама који су, на пример, били принуђени да затворе посао, „склизнуо” са радара истраге.
• После пандемије имамо више запослених, а мање самозапослених
30 месеци након појаве пандемије, у Италији смо опоравили број запослених. Ако између фебруара 2020. (месец пре доласка Цовида) и прошлог августа (најновији подаци које је Истат ставио на располагање) имамо још 56 запослених, две компоненте које чине целокупну залиху (запослени и самозапослени), на са друге стране, показују супротне резултате. Број самозапослених, наиме, пао је за 155 хиљада јединица. Ако су пре пандемије били нешто испод 5,2 милиона, у августу су износили нешто више од 5 милиона. Број запослених је, пак, повећан за 211 хиљада јединица. Пре пандемије имали смо нешто више од 17,8 милиона, овог лета број је скочио на нешто више од 18 милиона. Иако расте, ипак треба напоменути да је смањен број запослених на неодређено време, док се повећао број радника на "термин".
• Многи аутономаши су склизнули ка потопљеном
Наравно, предузетнички ризик је део овог искуства, али за разлику од запослених, када самозапослена особа трајно затвори посао, он практично нема мере подршке приходима. Када изгубите посао, враћате се у игру и тражите нови посао. Последњих година, нажалост, није било лако пронаћи другу: често старост није више млада и тренутне тешкоће представљају непремостиву баријеру за реинтеграцију, гурајући ове људе ка облицима потпуно илегалног рада. До пре десетак година, отварање ПДВ броја било је остварење сна: прави статусни симбол. Јавно мњење је овог новог предузетника сврстало међу више друштвено-економске слојеве. Данас, међутим, то више није случај: посебно за младу особу, отварање ПДВ броја се често доживљава као импровизована или, још горе, средство које му клијент намеће како би избегао да га запосли као радник.
• Скупи рачуни ће погоршати ситуацију
Експоненцијални раст цена, скупо гориво и рачуни могли би знатно да погоршају економску ситуацију многих породица, посебно оних које чине самозапослени. Подсећајући да око 70 одсто занатлија и трговаца ради сами, односно да немају ни запослене ни породичне сараднике, многи плаћају дупло више од изузетног повећања рачуна за струју и гас забележено у последњих 10 месеци. Први као кућни корисници, а други као мали предузетници да греју/хладе и осветле своје продавнице и локале. И упркос мерама ублажавања које је последњих месеци увела Драгијева влада, трошкови енергије су експлодирали, достигавши нивое који никада нису виђени у недавној прошлости.