Ово је известио координатор ЦГИА Паоло Забео који подсећа да максимални горњи ниво међубанкарских накнада између менаџера платних кругова и кредитних институција, како се захтева Уредбом ЕУ из 2015. године, не може прећи 0,2 одсто износа трансакције за дебитне картице и 0,3 процента за кредитне картице.
Утврђено је да се на банке мање од 5 евра мора применити нижа провизија. Сходно томе, оператери платних услуга добијају прилику да израчунају праг од 0,2 одсто, не за појединачну трансакцију, већ за просечну годишњу вредност свих трансакција.
Другим речима, ако се за мале износе претпостави да ће девизне провизије које се примењују на банке бити мање од 0,2 одсто, за веће оне ће највероватније бити веће.
Међутим, влада, мимо начелних изјава, није утврдила трошкове провизије између банака и економских оператера (занатлија и трговаца).
„За мала и микро предузећа која за сваку продајну операцију имају врло мале профитне марже - као што су бармен, трафика, пекар, фотограф, обућар итд. - обавеза плаћања банкоматом додатно ће смањити приходе. Тачно је да ће имати користи од смањења међубанковних накнада, али вероватно не за оне које примењује њихова властита банка, која, с друге стране, неће морати да поштује било каква ограничења. Уз опасност да се продајна цена ових производа повећа како би се надокнадили трошкови провизије. Било би боље - закључује Забео - да се нулирају трошкови између економског оператера и његове банке за трансакције испод 30 евра и евентуално уведе горња граница за врло високе износе “.