Многи се затварају и почињу да раде као запослени. Млади се, пак, не приближавају
Број занатлија присутних у Италији наставља да се смањује. Од 2012. године смањени су за скоро 325 хиљада јединица (-17,4 одсто) и у ових последњих 10 година само у 2021. укупна публика је порасла, додуше незнатно, у односу на претходну годину. Према најновијим подацима ИНПС-а, 2022. године избројали смо 1.542.299 занатлија [говоримо о физичким лицима а не о предузећима. Другим речима, овај број укључује власнике, партнере и породичне сараднике који су регистровани код ИНПС-а у категорији занатлија.].
Стога можемо рећи да не само да су млади све мање заинтересовани за рад у овом сектору, већ и они који се баве том професијом дуги низ година, а још нису достигли хронолошки узраст и/или навршили године доприноса да би имали користи од пензију, често радије затвори свој ПДВ број и настави да остане на тржишту рада као запослени који, у поређењу са занатлицом, свакако има мање брига и више сигурности. Анализу је спровела Канцеларија за истраживање ЦГИА.
Без радњи, породична предузећа изумиру
Шетајући нашим градовима и провинцијским местима, многе занатске делатности су сада на ивици изумирања. Укратко, не само да се смањује број занатлија, већ се мења и урбани пејзаж. Занатске радње у којима се налазе обућари, рамџије, ковачи, столари, фотографи, хемијски чистачи, часовничари, кожари, сервисери кућних апарата и телевизора, кројачи, тапетари итд. сада су сведени на минимум. Делатности, у великој већини случајева породичне, које су обележиле историју многих квартова, тргова и улица наших градова, постајући референтне тачке које су давале идентитет местима у којима су деловале. С друге стране, међутим, занатски сектори који доживљавају фазу експанзије су сектори благостања и информационе технологије. У првом, на пример, и даље се стално повећава број фризера, козметичара и таттоо уметника. У другом, међутим, број системских инжењера, радника на веб маркетингу, видео креатора и стручњака за друштвене мреже се јасно повећава. Нажалост, повећање ових активности је недовољно да надокнади број затварања присутних у сектору историјских заната, што резултира, као што смо већ рекли, да се број занатлија стално смањује.
Са затвореним капцима, несигурнијим градовима
Довољно је пажљиво посматрати приградска насеља и историјске центре да бисте схватили да има много уклоњених знакова и исто толико излога који више нису постављени, вечито прљави и са спуштеним капцима. Они су недвосмислен знак погоршања квалитета живота у многим урбаним реалностима. Градове, заправо, не чине само тргови, споменици, зграде и траке асфалта, већ и места на којима се људи састају чак и само да би проћаскали. Ове микро активности чувају идентитет заједнице и представљају изванредну заштиту која може да ојача друштвену кохезију територије. Укратко, са мање радњи и продавница у суседству, мање је места за дружење на људском нивоу и све постаје сиво, чинећи урбана подручја која трпе ова затварања мање погодним за живот и несигурнијима, што посебно кажњава старије особе. Све већа публика италијанске популације која броји више од 10 милиона старијих од 70 година. Немајући често приступ аутомобилу и без продавница у близини својих домова, куповина је постала велики проблем за многе од њих.
Узроци колапса
Снажан пораст просечне старости, посебно изазван недовољном флуктуацијом генерација, жестока конкуренција коју спроводи велика дистрибуција, а последњих година и е-трговина, бум цена закупнина и националних/локалних пореза су гурнули многи занатлије да баци у пешкир. Потрошачи су такође променили начин куповине. Већ неколико деценија прихватају културу бацања, више воле производе масовне производње који се испоручују њиховим домовима. Обућа, одећа или намештај по мери сада су стара успомена; ручно рађени производ је избачен из куповине одабране у онлајн каталогу или узет са полице робне куће.
Морамо културолошки преиспитати физички рад
У последњих 40 година дошло је до застрашујуће културне девалвације физичког рада. Занатство је „осликано“ као преостали свет, предодређен да пропадне и да поврати улогу коју заслужује, потребна су му снажна улагања у школску оријентацију и у смењивање између школе и посла, враћајући пројекат обуке у центар професионалних института који у прошлости су били инструментални у фаворизовању економског развоја земље. Данас их, међутим, јавно мњење доживљава као другоразредне школе. За неке, у ствари, представљају решење за паркирање деце која неколико година немају велике склоности за учење. За друге оне представљају последњу шансу да се оним ученицима који долазе из школских неуспеха, стечених у средњим или техничким школама, омогуће да стекну диплому средње школе.
И упркос кризи и општим проблемима који погађају занатску индустрију, има доста предузетника у овом сектору који већ дуго пријављују потешкоће у проналажењу кадрова вољних да приђу овом свету. У целој земљи је тешко наћи младе људе на тржишту рада вољних да буду возачи, аутомеханичари, кројачи, посластичари, пекари, фризери, козметичари, водоинсталатери, електричари, котлови, стругари., млинари, молери и млатили. . Да не говоримо о томе да је у грађевинском свету све теже пронаћи столаре, инсталатере и лимаре. Генерално, међутим, занатлија сутрашњице биће онај који ће победити у изазову технологије да оживи чак и „старо знање“. Међутим, у основи свега ће остати знање које је прави покретач наше производне изврсности.
У Верчелију, Тераму, Луки и Ровигу падови у процентима били су највећи
У последњој деценији, Верчели и Терамо су биле покрајине које су, обе са -27,2 одсто, забележиле највећу негативну варијацију у Италији. Следи Лука са -27, Ровиго са -26,3 и Маса-Карара са -25,3 одсто. Подручја која су, међутим, претрпела најмањи пад су Трст са -3,2 одсто, Напуљ са -2,7 и, коначно, Болцано са -2,3 одсто. У апсолутном смислу, покрајине које су забележиле најважније „губитке” су Бергамо са -8.441, Бреша са -8.735, Верона са -8.891, Рим са -8.988, Милано са -15.991 и, посебно, Торино са -18.075 занатлија. Најзад, што се тиче региона, најизраженији пад у процентима погодио је Пијемонт са -21,4 одсто, Марке са -21,6 и Абруцо са -24,3 одсто. У апсолутној вредности, међутим, најзначајнији губици су погодили Емилију Ромању (-37.172), Венето (-37.507), Пијемонт (-38.150) и, пре свега, Ломбардију (-60.412 јединица).
