На основу гласина које су се појавиле последњих дана, субјекти који ће имати користи од такозваног прихода од држављанства могли би бити нешто више од 4 милиона, што је једнако 1.375.000 укључених породица.
Још увек незванични податак који је, међутим, покренуо аларм за ЦГИА. У ствари, могуће је претпоставити да би око половине публике теоретских прималаца ове мере могло бити састављено од људи који раде нередовно. С обзиром на то да ће за текућу годину Влада исплатити 6 милијарди евра корисницима прихода од држављанства (у складу са чл. 1, ставови 255-258 Закона о буџету за 2019. годину, „Фонд за држављанство“ имаће задужбину за текућу годину. једнака 7,1 милијарди евра. Од ове суме морате одузети 1 милијарду за центре за запошљавање и 10 милиона за рад бање АНПАЛ Сервизи. Због тога ће корисницима ове одредбе бити исплаћено нешто мање од 6,1 милијарди евра), вероватно половина издаци, једнаки око 3 милијарде евра, могли би завршити у џепу људи који на то немају право. Координатор Канцеларије за студије Паоло Забео наводи:
„Због непостојања хомогених података који се односе на број непријављених радника присутних у Италији који су такође у стању депривације, ову тезу не можемо доказати апсолутном статистичком строгошћу. Међутим, постоје елементи због којих се плашимо да би велики део прихода грађана могао добити ову субвенцију упркос обављању незаконитог посла, незаконитом одузимању великог износа пореза, такси и доприноса за социјално осигурање из државне касе. Другим речима, јавна управа, без предвиђених противмера, подржаће важан део неопажене економије са приходима грађана ”.
Како је дошло до ових закључака? Према Истату, у Италији има нешто мање од 3,3 милиона запослених који обављају нерегуларне активности. Ако из овог броја уклонимо запослене и пензионере који не испуњавају услове за приступ овој мери - што је у принципу једнако 1,3 милиона јединица - они који би упркос обављању нерегуларне активности теоретски могли да приме ову меру били би 2 милиона; то је половина потенцијалних корисника (нешто више од 4 милиона).
Присуство рада на црно, наравно, изазива врло негативне економске и друштвене ефекте, а да не спомињемо огромну штету нанесену комерцијалним и производним активностима које поштују правила.
„Са ширењем подземне економије - изјављује секретар ЦГИА Ренато Масон - не губи само трезор, већ и многе производне активности и услуге, занатске и трговачке компаније које често трпе нелојалну конкуренцију ових субјекти. У ствари, радници на црно, који нису подложни плаћању доприноса за социјално осигурање, осигурања и пореза, дозвољавају компанијама у којима раде - или њима самима, ако послују на тржишту као лажни самозапослени радници - да имају користи од много нижих трошкова рада и сходно томе, наплатити врло ниску крајњу цену производа / услуге. Очигледно, ове услуге не може понудити нико ко поштује одредбе закона ”.
Распрострањеност подземне економије у нашој земљи представља веома изражене регионалне разлике које би могле изазвати снажне дисторзије на територијалном нивоу у исплати субвенција.
Подсјетимо да је регија која је „најугроженија“ Калабрија која, према посљедњим доступним подацима (2016.), има 140.700 непријављених радника, али је постотак појављивања додане вриједности због нередовног рада на регионалном БДП -у једнак 9,4 на сто. Резултат који је скоро двоструко већи од националног просека (5,1 одсто). Следи Кампанија која са 372.600 нередовних радних јединица „производи“ „црни“ БДП који тежи 8,6 одсто од званичног. На трећем мјесту овог посебног поретка налази се Сицилија, конкретно са 303.700 илегалних имиграната и тежином подземне економије на укупно 8,1 посто.
Реалност на коју најмање утиче присуство подземне економије је она са севера: у Фурланији -Јулијској крајини има 56.400 радника који раде нерегуларно: ови други стварају непријављену додатну вредност која је једнака 4,1 регионалног БДП -а. У Ломбардији, с друге стране, има 485.600 радника који раде нерегуларно и они „црно“ производе додатну вредност од 3,9 одсто од тога што је званично евидентирано. Коначно, најврједнији регион је Венето: 197.600 илегалних радника представља „узрок“ скоро 5,4 милијарде еура скривене додане вриједности, што је 3,8 посто регионалног БДП -а.
