„Кинеска економска принуда“ на следећој Г7 у Токију

Следеће недеље ће лидери земаља Г7 разговарати о употреби "економска принуда” од стране Кине у спољним односима.

Ово питање ће бити део дела заједничког завршног саопштења на крају самита 19-21. маја у Хирошими, у Јапану. Такође ће описати како ће седам најнапреднијих светских економија радити заједно да се супротставе кинеској економској принуди.

Главна декларација Г7 ће садржати „посебан одељак о Кини“ са низом препорука о кинеској агресивној економској политици и другим понашањима за која се показало да су нетачна према међународној заједници.

У заједничкој изјави о економској сигурности биће детаљно објашњени алати који ће се користити.

Међу земљама Г7, амерички председник Џо Бајден ставио је Кину у центар америчке спољне политике због амбиција Пекинга на острву Тајван.

Један аспект који не треба занемарити је да међу земљама Г7 као што су Канада, Француска, Немачка, Италија и Уједињено Краљевство постоји блиска корелација и економска зависност од Кине.

Кина је прошлог месеца изјаву министара спољних послова Г7 у којој се говори о темама око кинеске агресивне економске политике назвала „пуном ароганције и предрасуда према Пекингу“.

Пријавите се на наш невслеттер!

У поређењу са Трамповом администрацијом, Бајден је директнији у питањима која утичу на Кину.

Заједничко саопштење које издају сваке године сви лидери Г7 сигнализира заједничку сврху свјетских моћника у низу економских питања.

Чланице Г7 ће такође понудити могућност даље сарадње са Кином у областима као што је клима.

"Ми нисмо за раздвајање економије САД и Кине, ми смо за смањење ризика, ми смо за диверсификацију.рекао је амерички званичник. "Овај принцип је веома обједињујући."

С обзиром на важност завршне заједничке изјаве, разни дипломатски шерпи страних делегација још увек дорађују нацрте које размењују међусобно.

Састанак Г7 биће важан тест за најважније светске економије да тестирају стварну спремност својих земаља да истински предузму заједничке економске смернице како би се супротставиле надмоћи и зависности ланаца снабдевања од кинеских сировина.

Америчка политика је креирана, до данас, како би покушала да се Кини ускрати војни приступ алатима које би могла да користи за добијање технолошке супериорности. Стога је приоритет ограничити приступ неким полупроводницима који имају циљеве војне природе.

Америчка секретарка финансија Џенет Јелен изјавила је у четвртак да је Кина очигледно користила економску принуду према Аустралији и Литванији.

„Кинеска економска принуда“ на следећој Г7 у Токију

| ЕКОНОМИЈА |