(аутор Андреа Пинто) 4. април 2023. обележава историјски датум, Финска званично је члан рођен, чиме ће се повећати границе Алијансе (још 1340 км) у близини Русија. Чак и ако НАТО и западне земље славе тај дан подгревајући наде за улазак Свезиа ed Украјина, многи сматрају да овај потез на међународној арени умногоме повећава већ постојећу напетост са Москвом. Напетост која би могла да иде у прилог ескалацији, директно укључивањем истих држава Алијансе у Европи, де фацто декретом о почетку Трећег светског рата. Не заборавимо да је Русија и даље нуклеарна суперсила, друга после Сједињених Америчких Држава.
портпарол Кремља, Дмитриј Песков, руској државној новинској агенцији, Риа Новости је прокоментарисала вест: „Улазак Финске у НАТО задире у безбедност Русије, погоршавајући ситуацију. Пажљиво ћемо пратити шта се дешава у Финској, како ће НАТО да експлоатише финску територију у смислу постављања наоружања и инфраструктурних система који ће бити близу наших граница и потенцијално нас угрожавати. На основу овога биће предузете мере”.
„Ера војног несврстаности у нашој историји је завршена. Данас почиње нова ера”, био је врућ коментар финског председника Саули Ниинисто. „Шведска ће такође ускоро постати пуноправна чланица алијансе“, обећао је генерални секретар НАТО-а, Јенс Столтенберг. државни секретар САД Антони Блинкен овако се нашалио: „Данас треба да се захвалимо господину Путину“.Реакција Украјине. "НАТО и Украјина су потребни једни другима“, био је апел министра иностраних послова Кијева, Дмитро Кулеба, позван да присуствује састанку министара савезника у Бриселу. “Ценимо подршку алијансе, али нема бољег стратешког решења за безбедност евроатлантског региона од чланства Украјине у НАТО".
Кулебино присуство на састанку НАТО-а изазвало је реакцију Мађарске. „Позив украјинског министра спољних послова на састанак министара спољних послова НАТО-а представља кршење јединства НАТО-а. Мађарска ће подржати интеграцијске напоре Украјине само ако се врате права Мађара у Закарпатју“.загрмео је мађарски министар Петер Сзијјарто.
На дипломатском нивоу постоји ферментација да се криза врати у канале мирних преговора. Сутра заједничка мисија Брисел-Париз отићи ће у Кину. Пре тројног самита и лицем у лице са председником Xi, вон дер Леиен састаће се са шефом кинеског државног савета и представницима Привредне коморе ЕУ и Кине. Поред разговора о трговини, разговараће се и о кинеском мировном плану од 12 тачака, једином који данас заправо постоји. Европа тако покушава да не охлади односе и дијалог са Кси Ђинпинг, једини у стању да стварно утиче на политику Владимир Путин због комерцијалних веза које се све више згушњавају између две земље у антизападној функцији.
Али очигледно је коцка сада бачена. Финска данас, Шведска, а можда чак и Украјина сутра ће бити део стварања НАТО-а нова веома нестабилна завеса усред Европе. Директна последица је најављено поновно наоружавање великих земаља ЕУ.La Француска је најавио да ће у наредних седам година инвестирати 413 милијарди евра за одбрану. Годишњи буџет ће ићи са 32 милијарде у 2017. на 69 милијарди, до 2030. године. нуклеарно одвраћање биће један од кључних центара трошкова овог повећања буџета, изградњом а носач авиона на нуклеарни погон Нова генерација. Макронова влада такође жели да инвестира у средства за сајбер, свемирска и подморничка одбрана.
La Полонија повећаће буџет за одбрану на 4%, док ће Немачка одмах ће у војни буџет издвојити 100 милијарди евра.
Као и Француска, и остатак Европе је у трци у наоружању. У италиа сматра се да ће буџет за одбрану довести до 2% БДП-а као одговор на апел који је НАТО упутио свим савезницима из 2014. године.
Италија стога не жели да заостаје. Минимални циљ је повећање буџета који ће се издвајати за сектор одбране са најмање 1,5 одсто на 2 одсто БДП-а, јер, упркос извесној изврсности у системима наоружања појединачних Оружаних снага, ми нисмо у способан да се носи са сукобом високог интензитета попут оног у Украјини. Проблем који се појавио је да се националне залихе муниције и наоружања смањују због деценија очигледног детанта након Хладног рата. Улагали смо у изврсност, а занемарујући осетљиву област регрутовања, суочени са неприхватљивим повећањем просечне старости нашег војног особља, која ће до 46. достићи 2024 година. ДиПаола закон (Л. 244/2012) довести војску на 144 хиљаде јединица до 2024. године, због тадашњих буџетских потреба, више није актуелно и одрживо.
У оквиру који више није адекватан, надамо се да ће парламент одмах деловати са заједничком и неполитичком визијом, јер национална безбедност и одбрана не смеју имати политичке боје. Стога је циљ 2% БДП-а обећаних НАТО-у 2014. године, чак и ако многи аналитичари мисле да то више није довољно и тренутно. Војна потрошња треба да се повећа на најмање 2,5 одсто БДП-а како би се постигао прихватљив и отпоран систем одбране.
Италија данас троши нешто више од 1,5 свог БДП-а на одбрану, у вредности од око 18 милијарди евра годишње. Остала средства издвајају Министарство за економски развој и Министарство економије и финансија за програме нових система наоружања и мисије у иностранству, чиме је укупан буџет достигао око 25 милијарди евра годишње.