Једно од најконкретнијих достигнућа Европске уније је шенгенско подручје, подручје слободног кретања. У пракси, унутар овог подручја, грађани Европске уније и држављани трећих земаља могу се слободно кретати без подвргавања граничним контролама, осим у изузетним околностима. Шенгенски законик, заправо, предвиђа могућност привременог поновног увођења контрола у случају озбиљне претње или страха за унутрашњу безбедност.
Шенгенско подручје чини 26 земаља, од којих су 22 чланице Европске уније, а четири нечланице (Исланд, Лихтенштајн, Норвешка и Швајцарска). Од 26 земаља које су део ње, тренутно је 6 поново увело контролу граница: Француска, Аустрија, Немачка, Данска, Норвешка и Шведска.
Париз је то учинио након терористичких напада, осталих пет да би се изборило са изузетним миграционим протоком
Француска
Контроле су обновљене 30. априла прошле године и важе до 30. октобра 2018. на свим националним границама, због „упорне терористичке претње“, објашњава Комисија ЕУ.
Аустрија
Обновљено од 12. маја до 11. новембра, због „безбедносне ситуације у Европи и претњи од континуираних и значајних секундарних кретања“. Важе на границама са Мађарском и Словенијом.
· Немачка
И они су обновљени од 12. маја до 11. новембра због „значајних секундарних кретања“, а тичу се само границе са Аустријом.
· Данска
Исти период и мотивација Немачке и Аустрије. Запечатио је копнене границе са Немачком, као и луке које је повезују са немачким.
Шведска
Контроле које су важиле од 12. маја до 11. новембра, због „континуиране и озбиљне претње унутрашњој безбедности“. Провере на свим унутрашњим границама.
Норвешка
Контроле одобрене од 12. маја до 11. новембра, због „безбедносне ситуације у Европи и секундарних кретања“. Све унутрашње границе су се затвориле са почетним фокусом на поморске везе са Данском, Немачком и Шведском.
За Комисију ЕУ мора остати изузетак и поштовати принцип пропорционалности. Брисел, међутим, може да изрази само мишљење, али не и вето, јер је избор прерогатив влада.