(Јохн Блацкеие) Дакле, у одређеном тренутку не тако хладне зиме, касно из Кине стиже вијест да смртоносни вирус инфицира становништво Вухана који је за нас био емеритус непознат град, али који смо разумјели о нашем трошку, велики трговачки центар, са више од једанаест милиона становника.
Потпуно неприпремљен за догађај ове тежине и ових размера, цео свет је укључио светионике информација који их упућују на тај део планете, а остало је, дакле, новија историја. Вирус је прешао кинеске границе, прво је заразио неке азијске земље, а затим је стигао у Европу, а посебно у сјеверну Италију, гдје је кинеска заједница врло, врло распрострањена за управљање економским пословима којима управља овај глобални гигант, као и у сваком дијелу земље. свет: то јест, раде само своје интересе.
Дакле, покушајмо да имамо на уму једну од основних ствари целе ове приче: вирус долази из Кине. У ствари, са свим средствима и са свим снагама које су им на располагању, медији желе да прогутамо подвалу да је зараза у Италији дошла из Немачке. Ко зна зашто Кину морамо ослободити по сваку цену. Али ово није предмет расправе, идемо даље.
Чак и данас, информације које добијамо од Кине су оно што нам Кинези преносе. Не постоје међународне организације способне да уђу у Кину, сруше територију и директно надгледају у тој бескрајној земљи колики је прави опсег епидемије која је изненада избила усред милијарде становника. Ако нам Кинези кажу да имају осамдесет хиљада заражених, то узимамо здраво за готово, ако нам кажу да нема више инфекција, то узимамо здраво за готово. Али нико не зна шта се заиста дешава у тој земљи. Нико није у стању да провери вести и схвати да ли одговарају стварном стању на терену.
Међутим, о нашем трошку смо схватили шта вирус носи са собом. Нажалост, "директно" смо схватили да нам је болест донела хиљаде смртних случајева у Италији, а поред ових, који су довољни да све дефинишу као националну "несрећу", дошло је до промене структуре светског друштва, са својим секуларним обичаји, навике и обичаји.
У ствари, да би се суочила са вирусом, модерна друштва састављена од комуникације, путовања, куповине и састанака, била су присиљена да хибернирају, а са њима су и економије сваке земље биле приморане да хибернирају. Милијарде евра штете где год вирус стане.
Остављајући по страни проблем мртвих, као да су људи бројеви уписани у матичној служби и да нису живе ћелије друштва заснованог на породици, наклоностима, осећањима и историји сваког од њих, неки народи су погођени овај „цунами“ модерног доба, сматрали су за сходно да одмах обезбеде националну економију. Систем који је то могао учинити, с обзиром на оно што се догодило у Италији, био је да минимизира утицај вируса и његове небројене штете, приписујући узроке хиљада смрти другим болестима.
Италија није реаговала као друге нације. То ће бити зато што су у Италији, као у демократској држави која поштује себе, медији раширили своје биљежнице како би изнијели било какве вијести или је можда будно око правосуђа увијек спремно интервенирати у сваком сектору У ствари, овде нисмо лагали - што је добро и исправно - па је, рекавши хлеб хлебу и вино вину, Италија избројала штету, са пуно заражених, мртвих и излечених што одговара чињеницама стварности . Резултат? Национална економија у равнотежи. Да, јер у овим случајевима ваши европски савезници или међународни партнери почните са акцијом пљачке која ће вам, ако ваша економија пропадне или је на коленима, доћи да изведе државни удар.
Да би избегли овај повољан третман који су извршили "илуминати" финансија, Немачка, Енглеска, Француска и друге нације га и даље игноришу, пружајући целом свету податке о зарази који су у супротности са италијанском стварношћу.
Уобичајени професори су тада, подржани од националних медија, дошли да предложе нове научне теорије, вероватно не доказане, према којима би управо у Италији - али погледајте то - можда зато што постоји Сунце и море, вирус мутирао и постају смртоноснији него у другим земљама.
Али ја кажем, имамо ли ми Италијани прстен за нос?
Логично говорећи, у нацији попут Кине у којој живи више од милијарду душа и у којој само град Вухан има једанаест милиона становника. Где једини регион Хубеи, у који је уметнут град заразе, има толико становника као и Италија, да ли је могуће да је инфекција тако обуздана? Да ли је могуће да су већ све исправили? Већ данима уобичајени информативни преноси међународних и националних информационих кола (нажалост) говоре читавом свету да су инфекције престале у Кини. Заиста, изгледа да се пријављују они који долазе из иностранства. Али каква штета, од подмазивача до жртава.
Али шалимо ли се? У безграничној земљи попут оне змајева и са популацијом од милијарду људи, да ли је зараза могла да престане тако изненада и магијом?
У другим државама новинарски упити би почели да покушавају да схвате истину, али у овом случају то није могуће, с друге стране кинеских граница нема саговорника, рецимо, вољних да вам кажу шта се дешава.
Неко покушава да оправда те податке који долазе из Кине, а који изгледа да су лажни, приписујући заслуге садашњем систему режима и последичној употреби силе која је омогућила избегавање или ограничавање кретања људи и, према томе, ширење зараза.
Али да ли смо заборавили да су се од првих вести које су стигле у Европу, заразне ситуације појавиле и у Пекингу и у другим деловима земље? Да ли је могуће да су били толико благовремени да су сагорели вирус током времена у трци до заразе? Па ипак, не можемо ни говорити о чудима јер је религија у Кини забрањена од стране суверене државе.
Или је могуће да Кина и велика већина других земаља попут Јужне Кореје, Немачке, Француске, Енглеске, Ирана и других нација бесрамно лажу о подацима?
Вероватно је - у ствари - да на популацији од милијарду људи, примењујући праву стопу смртности од вируса - која је италијанска - једнака осам одсто заражених, Кина пружа податке који не одговарају стварности чињенице.
Ако је тих осам посто смрти повезано са смртоносношћу вируса, а није у односу на мјесто гдје вирус убија, можда је реално мислити да су у Кини заражени милиони умјесто осамдесет хиљада пријављених. Можда је реално мислити да кинески мртви износе неколико стотина хиљада људи, а не четири хиљаде пријављених.
Али знамо да правила светске економије захтевају од Кине да стане на ноге што је пре могуће, а да би то учинили потребно је потценити проблем, па нека тако буде, партијски званичници с друге стране тих граница свет ће помислити.
Али правила би требало да буду иста за све, зар не?
Дакле, ових дана видимо Кину која полако покушава да утоне у рангирање инфекција међу народима света и да ће, настављајући да даје вероватно лажне податке, ускоро претећи Италија, затим САД, а можда и друге земље ., до тачке да се запитам, да ли сам ја вирус, одакле је дошао? Тако ћемо пронаћи Кинезе који ће нас раширених руку и са зачуђеним погледом питати: али јесте ли то били ви? На крају ћемо и ми бити принуђени да му се извинимо.
Вирус је дошао из Кине, не заборавимо га и правила светске економије и финансија никада неће моћи да избришу једину истину која долази из земље змаја.
Дакле, ако су италијански подаци истинити, они које су јавно објавили многи лекари и медицинске сестре који жртвују своје животе покушавајући да спасу Италијане заражене кинеским вирусом, а ако је смртност овде тако висока, то значи да у Кини је проблем огромних размера и сакривање је злочин пред очима света јер не дозвољава читавом човечанству да заиста упозна вирус.
Али ово је Кина. Моћан и циничан. Цела светска економија је под њиховом контролом. Ако немамо маске и зараза у Италији галопира, то је такође због чињенице да су наши предузетници одавно престали да их производе јер кинески коштају две лире. Све што се производи у Кини кошта две лире. Али данас схватамо колико је важно имати аутономне производне капацитете у сваком сектору, како за питања запошљавања, тако и за питања независности у оваквим случајевима. Надамо се да ће нас барем вирус томе научити.
Наравно, против Кине се не може борити, мора се издржати.
Али ми Италијани, људи светаца, научници, навигатори и хероји ... немамо прстен за нос.