(написао Јохн Блацкеие) Већ смо годинама схватили да је Италија постала кинеска колонија и да смо ставили узде света у своје руке, то је такође била добро позната чињеница. Такође се сећамо да је пре доласка епидемије италијанска влада почела да успоставља информативну кампању и студију изводљивости за приватизацију националних лука: односно, да их продаје Кинезима.
Готово се чини да смо ми Италијани у Италији проблем за Кинезе који би желели да се карт-бланш прошири и са економског и са демографског становишта.
У овом хегемонијском пројекту, Кинези су се увек сусретали са попустљивошћу наших политичара који су нас годинама чинили да верујемо да је приватизација јавних тела била обавезно решење, предност. Тек последњих година схватамо да је предност била за странце, а не за Италијане. У италијанским лукама се надамо да се више ништа неће учинити, али разумно је мислити да је састанак са још једном националном катастрофом само одложен.
Пре него што дођемо до питања дана, могли бисмо да се вратимо неколико месеци уназад. Рим, Гранде Раццордо Ануларе. Излаз у округ Пренестино. Упознајете бензинске пумпе националних марки које још увек дају привидан италијански изглед том месту, а затим, мало по мало, наилазите на стотине складишта у којима су гомиле картона и улице препуне Кинеза који врве од истовара робе. Затим се иста роба утовара у комбије које су возили други Кинези који су фијукали улицама и кренули у правцу града. Али ових хиљада Кинеза и дозвољавају нам шалу: свеједно, да ли ће имати европску возачку дозволу? Одакле долазе? Да ли имају идентитет? Колико?
Нажалост, у име глобализације која се одвија само на италијанској територији, а о томе није могуће ни говорити у другим земљама Блиског Истока, Азије, Кине или негде другде где не можете ни ходати са распећем око врата, овде у контексту за коју се само од нас тражи да глобализујемо нашу Италију, Кина нас је буквално напала милионима Кинеза и системом економског опорезивања који смо до сада гутали обторто врат.
Овде је питање дана следеће. Али где су Кинези у Италији завршили у време коронавируса?
Ако неко није приметио, Кинези су успели да преусмере пажњу света на Италију и искључе светла кризе на Кини. Италијанске вести сложно развесељавају групу кинеских лекара који су слетели у Италију послати из Кине да реше наше епидемиолошке проблеме. И ово није ништа друго него нови потез на медијској шаховској табли који свету показује да су проблеми у Италији, а не у Кини.
Да, заиста су ставили Италију у средину. Готово се чини да смо вирус толико донијели да су наше вијести су брзо известили вест о 27 случајева инфекција у Кини које су изазвали Италијани.
Али да ли смо луди? А сто хиљада аутохтоних кинеских случајева? Поред тога, медији су брзо истицали да италијанска „нула пацијената“ долази из Немачке. Али о чему ми причамо?
Вирус долази из Кине, тачка. А онда и опомена националним новинама и телевизијским вестима. И вратимо се милионима Кинеза у Италији. Где сам ја? Не заборавимо да је вирус почео из Вухана у Кини и ако Италијани имају проблема са епидемијом, то је зато што смо заражени коронавирусом који је започео из Вухана, па су цео свет у почетку заразили Кинези.
Да ли је могуће да у Италији немају случајева позитивности? Колико позитивних утицаја на коронавирус имају италијанске кинеске заједнице? Зашто се национални здравствени систем креће као да не постоји? Каква је поента бити у карантину код куће ако милиони Кинеза у Италији измакну контроли?
Радозналост би нас навела да себи поставимо друга питања. Али шта раде Кинези када се разболе? Ко се брине о њима? Да ли сте икада видели Кинеза у италијанској болници? Имају способност да буквално нападају нације лакоћом перја. Они су присутни, они вам намећу своју економију, одузимају економске ресурсе својој земљи, али ви их не видите.
Не знамо колико је Кинеза позитивних или болесних у Италији. Не знамо ефекте епидемије у њиховим заједницама у Италији и ако смо заразу заразили од њих, разумно је мислити да имају већи број зараза. Али сви ћуте. Све је скривено. Нико им не усмерава пажњу. Односно, Италијани су били присиљени да игноришу прави проблем у свом дому. Такође, не знамо колико је Кинеза умрло од коронавируса у Италији, чак и ако деценијама не знамо ни колико Кинеза сваке године умире у Италији, а не знамо ни шта се догађа са Кинезима који су умрли у Италији.
Да ли је време да се заустави са једносмерном глобализацијом која угњетава Италију и Италијане? Можда је дошло време за глобални попис кинеске заједнице у Италији? Да ли имамо право да знамо колико их има, ко су и где су?
Или смо гости у нашој кући?