(Адм. Гиусеппе Де Гиорги) Обим међународног извоза оружја у периоду између 2013. и 2017. године, што потврђује тренд раста започет почетком 2000-их, био је 10% већи од оног из периода 2008-2012. Ови подаци произлазе из студије коју је објавио Међународни институт за истраживање мира из Стокхолма (СИПРИ), посебно истичући значајан пораст протока оружја на Блиски Исток и у Индију (дестинације од 32%, односно 12% укупне куповине глобално). Проток се удвостручио у последњих 10 година због чињенице да је већина држава региона била директно умешана у сукобе у периоду између 2013. и 2017. Упркос забринутости због људских права, које су недавно довеле до жустрих политичких расправа о ограничење продаје оружја, данас су Сједињене Државе и Европа и даље главни извозници оружја у региону Блиског Истока (са процентом, на пример, преко 98% оружја извезеног у Саудијску Арабију).
Сједињене Државе, Русија, Француска, Немачка и Кина су пет највећих извозника оружја у свету, са Италијом на деветом месту на овом месту. На пример, у првој години Трампове администрације Конгресу је пријављено више од 82,2 милијарде америчких долара продаје оружја, што је 30% више у поређењу са 76,5 милијарди америчких долара Обамине администрације 2016. године, посебно у погледу бомбе и пројектила категорија, након важних споразума о противракетној одбрани постигнутих са Саудијском Арабијом, Пољском, Румунијом, Јапаном и Уједињеним Арапским Емиратима.
Са своје стране, Русија је 2016. премашила испоруку оружја од 15 милијарди долара, извозећи у 52 земље, не само у Индију и Кину, земље које је влада Кремља већ дуго снабдевала оружјем, већ и сиријски режим: „Упркос невиђеним притисцима одређеног броја западних земаља и нелојалним методама конкуренције које користе, успели смо да продремо на нова страна тржишта“, рекао је директор агенције Рособоронекпорт задужен за извоз војне опреме. И упркос неким међународним санкцијама, након анексије Крима, и закона који је прошлог лета одобрио Конгрес САД о забрани трговинских односа са 39 руских компанија за наоружање, Русија је била у стању да енергично настави своју трку у наоружању, посебно у последњих 15 година, толико да је и сам Путин неколико дана пре избора представио ново руско наоружање, укључујући нову верзију интерконтиненталне ракете са више бојних глава Сармат, крстарећу ракету на нуклеарни погон и подморски дрон бржи од било ког до данас изграђеног торпеда .
Поред Русије, Кина данас такође оспорава војну превласт Сједињених Држава и њихових савезника и темпом којим надире њена војска могао би се преточити у „систематски процес припреме за рат“ (према неким стручњацима из Међународне Институт за стратешке студије, ИИСС, у годишњем извештају Војне равнотеже за 2017. годину), са ваздушним нивоом, стенг ловци Цхенгду Ј-20 који се очекују у оперативној фази од 2020. и ракетне јединице ваздух-ваздух великог домета ПЛ-15 опремљен електронским радаром за скенирање и, на ниво мора, лансирање у последњих 15 година више корвета, фрегата, разарача и подморница од Јапана, Индије и Јужне Кореје заједно. Заостајање на технолошком нивоу је у ствари пријетња онолико велика колико је снажно осјећају велике силе и трка у наоружању, као што подаци управо цитирају, чини се да је данас избор који дијеле и чине многе државе у свет жељан да, у складу са својим намерама, стекне већу тежину на светској равнотежи у тренду који се не зауставља, имаће тенденцију да опада у кратком року.
У међувремену, у Америци, после последњег масакра у школи (осамнаестог од почетка године), чини се да ће се нешто променити: пре свега, интерес јавног мњења, посебно младих, у будућности вероватно стваран и његово затварање продаје ватреног оружја са неким предлозима, чак и контроверзним, попут оног председника Трампа за наоружавање посебно обучених наставника, који изазивају расправу и подстичу расправу.
У међувремену, на Флориди, где се догодио најновији масакр, проглашен је закон којим се уводе прве рестриктивне мере против ватреног оружја, укључујући повећање минималне старости за куповину са 18 на 21 годину, тродневни период чекања за оне који купите пушке или аутоматско оружје и забрану трговине за "Бумп Стоцк", то је механизам од око 100 долара који, постављен на оружје, трансформише нормалну полуаутоматску пушку, у коју морате притиснути сваки пут када се обарач притисне испалити један хитац, у пуноправни митраљез, када се једном повлачењем и држањем обарача испали рафал који се завршава само кад понестане метака у магазину. Са овим појачивачем, пушка може да испали до 400-800 метака у минути, иако нормални часописи достижу и до 30. Подложне су променама. Одлуке државе Флорида брзо су напали адвокати Националне пушке Ассоциатион (НРА) који је одмах покренуо тужбу против америчке државе због стварања „опасног преседана“ одредбом која се сматра неуставном и која би, према адвокатима, кршила ИИ и КСИВ амандмане америчког Устава, наиме он на право на поседовање оружја и на право на заштиту себе. Права која су део америчке историје и која су многи грађани до сада снажно бранили. Иако је истина да НРА плаћа рекордне износе новца са сваким изборима (око 4,1 милион долара за лобирање у 2017. години), та цифра је нижа од оне у другим групама. Утицај удружења стога не потиче само из лобирања, већ из великог броја активиста групе која има преко 145 година историје и вероватно више од 5 милиона активних чланова спремних да се мобилишу и ангажују у политици у случају потребе. Масакр у средњој школи Паркланд, међутим, изродио је популаран покрет који су водили ученици способни да промене америчку политичку једначину на оружју и овде, што је до сада, масакр после масакра, увек резултирало само победом националног лобија. Удружење, супротно било ком пропису.
Међутим, Флорида није једина прекретница. Последњих дана Орегон је постао прва држава која је усвојила нови рестриктивни закон о ширењу оружја којим се забрањује куповина и поседовање ватреног оружја људима који имају историју породичног насиља или вреба. То су увек делимичне мере које не задовољавају заговорнике стварних реформи, али су, по мом мишљењу, важан знак промене која се дешава. Тако би се ствари заиста могле променити, мада врло споро, посебно диференцијацијом будућег бирачког тела, сачињеног од етничких мањина које би могле да постану већина средином следећег века и са новом визијом младих људи који већ јесу данас мање заинтересованих за ношење оружја него старијих и више за контролу оружја како би се спречило да се одређени масакри понове. Али у међувремену, док се о томе говори и расправља, у Америци и остатку света продаја оружја се повећава сваког дана.