Наше тајне службе су подигле узбуну да ће снабдевање гасом бити угрожено. Након принудног одвајања већине европских земаља од руског гаса, било је неколико билатералних споразума са земљама Блиског истока да се гарантују испоруке гаса и нафте.
У редовима западних обавештајних служби јављају се извесне сумње у погледу вероватне руске стратешке подршке Хамасу, у време када је рат у Украјини стао. Коинциденција која наводи на помисао да се мала рука Москве увукла у блискоисточне послове. Састанак у Москви пре неки дан са лидерима Хамаса био би доказ за то.
Ил Сецоло КСИКС извештава о забринутости Палаззо Цхиги коју је службама изразио подсекретар Председништва Савета министара, Алфредо Мантовано: "Криза на Блиском истоку такође нас забрињава због реперкусија на снабдевање енергентима. За рат у Украјини, мукотрпно смо прешли са снабдевања из Русије на она која долазе са југа Медитерана, а сада је све доведено у питање“.
Отуда забринутост извршне власти о могућем ескалација што би данас имало ефекте незамисливих размера, јер ако би се рат проширио на Блиски исток, снабдевање гасом и нафтом би било угрожено. Пре свега за декларисану италијанску подршку израелској ствари.
Анализа гаса на Блиском истоку
Конфликт који је у току између Израела и Хамаса представља озбиљна претња регионалном тржишту природног гаса и могао би да има негативне ефекте на снабдевање ЛНГ-ом у Европи како се зима приближава. Дакле, у анализи консултантске фирме Ристад Енерги, објављено на сајту И тржиште гаса и енергије.
Док Израел има вишак производње гаса, што тренутно подржава растућу потражњу из Египта и Јордана, наставак или интензивирање сукоба би имало далекосежне импликације.
Судбина три велика израелска пројекта за развој гаса – Тамар, Левијатан и Кариш – значајно ће утицати на регионално тржиште. Геополитичка турбуленција могла би да доведе у опасност инвестиције узводно и да поткопа извозне циљеве, у време када је повећано истраживање и откривање јефтиних ресурса.
Левијатан чини 44% тренутне производње гаса у Израелу, а следе Тамар и Кариш са 38% и 18% респективно. тамар пружа даље 70% домаће тражње гаса и главни је извор производње електричне енергије на гас. Процењује се да се 5 до 8% Тамарине производње извози.
Египат сваке године увози око 7 милијарди кубних стопа, или приближно 198 милиона кубних метара, природног гаса из Тамара и Левијатана, помажући да се задовољи домаћа потражња и постројења за течење горива. Ристад Енерги процењује да Египат има извезено 3,7 милиона тона ТПГ између октобра 2022. и јануара 2023., са највећом количином од нешто мање од 1 милион тона у децембру 2022. Ова врхунска производња је отприлике једнака Тамариној 33-дневној обустави производње по садашњим стопама.
Израелски гас тренутно покрива мање од 10 одсто египатске потрошње гаса, а у прва три квартала ове године извоз ЛНГ опао је за око 50 одсто у односу на прошлу годину. Овај пад је резултат повећања домаће потрошње гаса током летње сезоне. Имајући у виду ову динамику развоја, оне настају питања о одрживости извоза гаса у Египат како се приближава зима, примећују аналитичари.
"Упркос суморним прогнозама за следећу зиму коју карактерише Ел Нињо, тренутна ситуација представља биковски фактор. Тхе складиштење у ЕУ тренутно је већи на КСНУМКС% а потрошња гаса је и даље испод нивоа забележеног 2022. Надаље, постоји могућност повећања извоз из Сједињених Државатхе. Конфликт који је у току вероватно ће имати ограничен утицај нагоре о ценама гаса у кратком року, што ће одражавати премију за геополитички ризик који се већ манифестује у ценама нафте”, објашњава Адитиа Сарасват, аналитичар Блиског истока Упстреам Ресеарцх у Ристад Енерги-у.
"Међутим – наставља он – ризик од аескалација у ширем сукобу који би могао изазвати краткорочно повећање цена енергената. Ако високе цене енергената доведу доинфлација и до даљег затезања каматне стопе, могло би да се коригује наниже у наредним месецима ако се економски изгледи погоршају на овом фронту."
Гасно поље Тамар брзо се развијао током четири године као одговор на престанак испоруке природног гаса Израелу од стране Египта. Тамар тренутно управља са шест производних бушотина, које производе између 7,1 милиона и 8,5 милиона м3 гаса дневно. Пројекат је одиграо значајну улогу у јачању енергетске независности Израела, као што је поменуто задовољавањем 100% својих потреба производња електричне енергије и смањење њене зависности од угља и нафте.
Ако гасно поље Тамар ускоро буде затворено, Израел ће користити друга горива као што су угаљ и мазут за производњу електричне енергије. Међутим, продужено затварање могло би да захтева бушење додатних бунара, што би могло да потраје месецима, а Израел ће бити приморан да користите гас са поља Левијатан да задовољи ваше потребе уместо да га прода у суседне земље као што су Јордан и Египат, објашњава Рајстад.
Јордан највећи део увоза гаса добија из поља Левијатан, које се налази у близини Тамара, које је такође главни извор извоза гаса у Египат. Ако се сукоб погорша, ту је ризик од затварањаи депозит Горостас. Ово би представљало значајан застој за регион, с обзиром да је Египат недавно увезао скоро дупло више од количине гаса коју је уговорио Израел. Левијатан је 2022. извезао 4,9 милијарди м3 гаса у Египат, у поређењу са 3,1 милијарду м3 у првој половини 2023.
Штавише, постоји значајан ризик од изгубити око 4 милијарде долара у инвестиције капитала за важне упстреам пројекти у наредне три године, због потенцијалних промена у регионалном пејзажу, упозоравају аналитичари.
2025. пројекат проширења Тамар то ће бити најзначајнија од свих узводних иницијатива у Израелу. Од 1,6 милијарди долара колико треба уложити у ове пројекте, 75% – што је 1,2 милијарде долара – биће издвојено за проширење поља Тамар.
Левијатан Фаза 1Б је још један значајан план проширења, који се очекује 2026. године; Угрожено је 435 милиона долара капиталних инвестиција. Циљ је стварање ФЛНГ јединице капацитета 4-5 милиона тона годишње као алтернатива за приступ европском тржишту. Поље Левијатан може произвести до 590 милиона кубних метара дневно, а његов потенцијал раста је приближно 19 милиона кубних метара дневно.
Друга планирана инвестиција је источномедитерански гасовод да ће Израел, Египат и Кипар градити за транспорт гаса у Европу преко Грчке. Процењује се да кошта 6,5 милијарди долара и суочава се са изазовима због граничних спорова у региону.
Пројекат би могао да буде профитабилан захваљујући ниској цени гаса којим би се снабдевао, а капацитет би могао да се повећа са 10 на 20 милијарди м3/год. Међутим, инвеститори могу бити обесхрабрени да улажу у пројекат због његових високих трошкова и сукоба, објашњава се у анализи.
Пријавите се на наш невслеттер!