"Мушкарци су постали оруђа својих алата." (Хенри Давид Тхореау)
(аутор Биагино Цостанзо, менаџер компаније и АИДР партнер) ИоТ, ево три чаробна слова, Интернет ствари или Интернет ствари или, ако желите, објеката и не говоримо само о рачунарима, паметним телефонима и таблетима, већ пре свега о предмети који нас окружују у нашим домовима, на послу, у градовима, у свакодневном животу. Интернет ствари рођен је управо овде: из идеје да објекте нашег свакодневног живота доведемо у дигитални свет.
Ова тако једноставна и брза скраћеница спомиње се годинама, хиљадама и хиљадама пута дневно и широм света у разговорима, састанцима, дебатама, састанцима (сада, пре свега, конференцијским позивима ...) и, како се то често дешава , већина понекад колико је револуционарно све иза тога.
Прошло је више од 50 година од рођења Интернета и више од 20 од када је скован израз Интернет ствари, ИоТ или пут у технолошком развоју према којем, путем Интернета, потенцијално сваки објекат свакодневног искуства стиче свој идентитет у дигиталном свету. Као што је поменуто, ИоТ се заснива на идеји "интелигентних" објеката међусобно повезаних ради размене информација које поседују, прикупљају и / или обрађују.
Технологије које се односе на ИоТ последњих година имале су експоненцијалну еволуцију и умножавале се, на исти начин на који су се развијала подручја примене. Мислимо на интелигентне аутомобиле, паметни дом, огромну породицу „паметних“: паметни град, паметна фабрика, паметна зграда, паметна малопродаја, паметно здравље, паметно мерење, паметно окружење, паметна пољопривреда, паметна логистика и паметан животни циклус. Све то захваљујући међусобном повезивању интелигентних објеката.
Међутим, императив је истражити и размислити о могућностима и ризицима који произлазе из повезаности ових објеката.
ИоТ је у ствари технолошка парадигма са неограниченим апликативним потенцијалом, способна да утиче на конкурентност предузећа, ефикасност јавне управе и квалитет живота.
Ова три слова надилазе једноставну дефиницију, али се конкретно преводе у нашем свакодневном животу, надилазећи интелигентне објекте, заправо, добијајући пуно значење у мрежама које међусобно повезују те објекте.
Мислимо на аутомобиле, чији су аутомобили првобитно повезани само из разлога осигурања путем Гпс-Гпрс кутија, а који данас излазе из фабрика које су већ опремљене уграђеном везом. У контексту фабрика, где ИоТ технологије доприносе и у смислу дистрибуције и целог система, или у домовима у којима смо годинама прешли од једноставних алармних система, до еволуције жичане кућне аутоматизације до бежичних решења која су све више надохват свима, које карактеришу услуге у облаку и све већа употреба вештачке интелигенције.
Можемо да наставимо са јавним осветљењем наших градова где смо сада у могућности да прилагодимо њихову осветљеност на основу услова видљивости, или са семафорима који се синхронизују да би створили такозвани зелени талас за пролаз возила хитне помоћи.
Интернет ствари је стога шема која потенцијално не познаје границе примене. У свијету постоје, без обзира на то, напредније земље по том питању, а друге мање, али у многим подручјима сада имамо локацију медицинских уређаја у установама прве помоћи или скија које шаљу информације о стању снијега, или из аутомобила који комуницира са путном инфраструктуром ради спречавања несрећа. Штавише, у свету производње ИоТ помаже у размени података од производних погона до произведених производа ради управљања њиховим животним циклусом.
Међутим, као што сам већ поменуо, све ово, односно да сви објекти могу постати „интелигентни“ повезивањем на мрежу и разменом информација о себи и окружењу, подједнако је тачно да се овај процес не дешава у свим областима, у свим областима.местима и истом брзином.
Јасно је да то зависи од постојања консолидованих технолошких решења, од конкурентне равнотеже на датом тржишту и, коначно, од равнотеже између вредности информација и трошкова стварања мреже интелигентних објеката.
Потребно је поновити да је парадигма ИоТ неспорно усмерена ка будућности. Знамо да је концепт Интернета ствари заснован на мрежи „интелигентних“ објеката способних да међусобно комуницирају, али морамо се запитати који су технолошки трендови који ће одлучити о будућности интернета ствари?
Почели смо са технологијама као што су мобилне мреже, ВиФи, НФЦ, Блуетоотх, РФИд и сада смо у Биг Дата -у, Блоцкцхаину, вештачкој интелигенцији, све одлучнијој у ИоТ систему, јер су у стању да ојачају нове функције, нове услуге и нова пословања могућности ..
Све ово подстакло је рођење многих стартупа, врло активних у ИоТ сектору, који су припремни за фаворизовање трендова дигиталних иновација и за развој правог процеса такозване „дигиталне трансформације“ у многим секторима.
Не задржавајући се на подручјима војне и индустријске примјене која заслужују засебна поглавља, Интернет ствари је све присутнији у нашем свакодневном животу, само помислите на могућност инсталирања чипа, електронског сензора, на сваки објект који нас окружује. мали рачунар, опремљен интернет адресом неопходном за комуникацију са другим рачунарима у близини и далеко. Данас, ми који нисмо повезани, сваки дан и у свако доба, са паметним телефоном, али у року од једне деценије претпоставља се да ће сви моћи (или ће можда морати) бити повезани са стотинама интелигентних објеката, заузврат међусобно. њих и повезане у велику глобалну мрежу.
Вештачка интелигенција се такође уклапа у ову слику, али, као што сам већ имао прилику да поновим, било би апсурдно да се догоди незамисливо или да вештачка интелигенција победи непревазиђено, или људску!
xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx
Ако мислимо да је само овај алгоритам укључио више од 600 милиона корисника, углавном мушкараца кинеске и јапанске националности са ниским приходима, можемо стећи предоџбу о обиму овог феномена.
xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx
Заправо, у овом тренутку постаје природно и потребно запитати се какве импликације могу постојати у смислу приватности и сигурности по овом питању и за повезане уређаје.
Када, на пример, злонамерни актер жели да нападне податке, чиме на било који начин поништава један од три параметра који дефинишу његову безбедност, чува и управља једна страна, али је у власништву друге стране, ако је због тога нападнут систем који процесира података трећих страна, приватност ових података је свакако угрожена.
Овај технолошки / научни / кибернетички „терен“ мора бити осигуран, који постаје основа, вјештачки ако хоћемо, али неопходан не само за функционисање друштва, већ и за сам живот појединачних људи који су све зависнији и неспособнији за живот. изван ње.
Опсежна писменост о коришћењу веба је неопходна.
Последњих недеља, након хакерског напада на регион Лацио, појавио се низ најава, разматрања и забринутих размишљања као да је то новина. Али све већи пораст хакерских напада последњих година, у Италији и широм света, а посебно у периоду 2020-21 (у смислу интензитета и озбиљности), мора наметнути другачији и конкретан приступ овој ствари.
Нови АНЦ (Национална агенција за кибернетичку сигурност) је добродошао, на располагању Драгхијевој влади и предвођен проф. Балдонијем, али мора имати сва овлаштења, економске ресурсе и вјештине да би заиста био моћно оруђе за анализу и превенцију ових злочина ...
Живимо у веома опасном периоду у смислу колективне, економске, друштвене стабилности и потцјењивање ове епохалне промјене може бити поражавајуће и прије свега на овом пољу. (хттпс://ввв.аидр.ит/сицурезза-дигитале-уна-нессуна-е-центомила/)
Око ових питања има много непажње, површности, ако не и ароганције. Многи су увјерени да се чак и цијелом технологијом може управљати и укротити те стога храни ову интензивну комерцијалну фазу и тјера се на пасивну, некритичку потрошњу, увијек пружајући јавности нове могућности и чудна искуства. Природно је да за око потрошача све ово може значити само напредак, побољшање у односу на прошлост, али ова поједностављена визија својствена развоју интелигентног окружења не обухвата ни друштвене ни еколошке ризике нити антрополошке промјене будућих генерација у поређењу на оне претходне.
Морамо превазићи неку врсту страха, пузећи страх, анксиозност да можемо бити избачени из уживања у овим технологијама и бити искључени из њих или истовремено мислити и сумњати да ће у будућности све ово једног дана бити наметнуто од горе манипулацијом и либертицидом.
Дакле, још једном људски фактор остаје значајан у свим стварима нашег постојања, а још више данас ако говоримо о технологији, науци, ИоТ -у.
Увек је људско биће, надам се солидном интелигенцијом, а свакако не „вештачком“, оно које мора знати да се носи са организовањем и усклађивањем ових епохалних промена, а не мислим само на технолошке и научне, како би гарантовало сигурну, еволуирану и увек пажљиво друштво према унутрашњости и субјективности сваког појединца, како би се избегао хаос.
Једног дана машине ће моћи да реше све проблеме, али ниједна од њих никада неће моћи да их постави"(.Ајнштајн)