"Инспирисан сам занимљивим говором прошлог 27. септембра амбасадора Сједињених Држава у Италији, Њ.Е., Луиса Ајзенберга, који је желео да сагледа НАТО и однос између САД и Италије у сектору одбране. Желео бих да додам само још неколико размишљања вашој исцрпној и апсолутно заједничкој слици ситуације". Тако почиње италијански министар одбране Лорензо Гуерини у чланку који је написао у Мессаггеру.
НАТО, истиче министар, представља стуб наше колективне безбедности и трансатлантски однос одржава своју суштинску улогу. Наш убеђени рад на јачању европске одбране мора се читати управо у овом смислу. Стицање све већих европских способности иде у правцу јачања европског стуба Атлантског савеза, за Европу способну да све ефикасније доприноси не само безбедности континента, већ и способну да интервенише на глобалном нивоу.
Са мојим француским, шпанским и немачким колегама имао сам прилику да то поновим у писму прошлог маја министрима одбране ЕУ и високом представнику Борелу. Заједно смо трасирали линије пуног и ефикасног развоја европске одбране, наишли на интересовање и аплаузе, али то је био елемент који сам лично желео, понављајући улогу пуне комплементарности са НАТО-ом и нераскидивост трансатлантских односа.
Значајан однос за Италију, наставља Гуарини, такође у светлу нашег привилегованог односа са Сједињеним Државама. Историјски савезник коме морамо признати пуну и убедљиву подршку у подршци нашој акцији унутар НАТО. Италија све више привлачи пажњу у Алијанси – која је одмах добила реактивност Сједињених Држава – у разумевању потребе да се сагледају и други сценарији осим источног крила.
Сложенији и диференциранији сценарији, чије кризне ситуације неминовно одјекују на Медитерану, на Европу, а самим тим и на НАТО, који, по мом мишљењу, мора бити истински Алијанса од 360 степени.
Мислим на такозвани јужни бок, који сада добија заслужени значај: у суштини тај Шири Медитеран, жариште многих криза, где је италијански војни инструмент ангажован у бројним операцијама и мисијама, у којима смо, после САД, ми су међу највећим даваоцима доприноса.
Амбасадор Ајзенберг је тада с правом подсетио на Центар за југ у команди НАТО-а у Напуљу. Ово је одлична полазна тачка, коју ми у Италији јако желимо, такође као симболички елемент ове обновљене пажње према јужној граници Алијансе, резултат италијанског притиска.
Сада морамо тежити његовом пуном функционисању и користити га као средство за разумевање и стратешко предвиђање сложене динамике која обухвата северну Африку, Сахел и Блиски исток. Знамо, у том смислу, да поново можемо да рачунамо на САД, захваљујући снажној конвергенцији ставова које делимо у погледу будућих изазова, а која се заснива на историјском и снажном билатералном односу који нас уједињује.
Италија жели да настави да буде референтни савезник за медитерански квадрант, али на сарадњу са Сједињеним Државама гледа шире. Наша Алијанса превазилази свакако не занемарљиву чињеницу да у нашој земљи угошћујемо око 30000 америчких војних лица и њихових породица.
Да радимо раме уз раме у најважнијим оперативним позориштима, од Авганистана до Ирака, од Косова до централно-источног Медитерана, од Индијског океана до Гвинејског залива. Да уживамо у потпуно реципрочном односу индустријске сарадње, у којем наше главне компаније у сектору одбране раде на америчком тржишту, сматрајући га домаћим тржиштем.
Ту мислим на Финцантиери са недавном наруџбом за изградњу нових фрегата за америчку морнарицу, али и на Беретту, на Леонардо са набавком хеликоптера, као и на програм Ф35 који такође види учешће бројних малих и средњих предузећа која су отворили своје филијале у Сједињеним Државама.
Овај важан и квалификујући однос недавно је такође пронашао структуриранији третман, кроз успостављање механизма међусобних консултација који носи назив „Стратешки дијалог“. То укључује честе састанке у формату Фореигн + Дефенце, са циљем да се учврсти и прилагоди наш историјски савез као одговор на нове изазове. Што се мог Дикастерија тиче, овај дијалог се одмах показао као веома ефикасан, како за идентификовање даљих могућности за сарадњу на билатералном нивоу, тако и за дефинисање заједничких ставова у контексту заједничког учешћа у НАТО.
У ствари, наша је, као што је добро рекао амбасадор Ајзенберг, Алијанса заснована на културном идентитету, на заједничким вредностима као што су демократија, заштита индивидуалних слобода, људска права и владавина права.
О искреном пријатељству, које је видело америчке оружане снаге међу првим даваоцима помоћи у најкритичнијем тренутку пандемијске кризе Цовид-а 19. Снаге на којима заснивамо, без икаквог решења континуитета, нашу сарадњу, како на стриктно билатералном цх3 у ширем контексту Атлантске алијансе, у коју ћемо наставити да улажемо са уверењем, јачамо њене капацитете и гарантујемо безбедност њених чланица.