У поређењу са преткризном годином (2007.), још увек морамо опоравити 4,2 процентна поена БДП-а и 19,2 поена улагања. Штавише, након 10 година потрошња домаћинства је за 1,9 поена нижа, а расположиви приход, опет домаћинстава, смањен је за 6,8. Што се тиче запослености, запосленост је порасла за 1,7 одсто, док је стопа незапослености порасла за 84,4 одсто. Ако је, у ствари, 2007. стопа оних који траже посао износила 6,1 посто, 2018. је порасла на 10,5 посто (још увијек незванично). С друге стране, извоз је добар: након деценије, продаја у иностранству порасла је за 13,9 одсто.
ЦГИА је извршила ову проверу здравственог стања економије наше земље 10 година након почетка најдраматичније економске кризе у последњих 70 година. Координатор Канцеларије за студије Паоло Забео наводи:
"Иако је у последњих 5 година БДП поново почео да расте, резултат је очигледан: у поређењу са преткризном годином мање смо богати, инвестиције су пропале, трошимо мање и имамо више незапослених. Једина заиста позитивна ствар је да наша "маде ин Итали" лети и наставља да осваја страна тржишта. Према прогнозама раста, који ће у трогодишњем периоду бити знатно испод 1 одсто годишње, наша земља ће највероватније опоравити 4 бода изгубљеног БДП-а од 2007. године најраније 2024. године: практично 17 година касније".
Произведено богатство и положај породица
У поређењу са пре 10 година, имамо 4,2 поена БДП -а мање, што се у великој мери може приписати колапсу јавних / приватних инвестиција и смањењу потрошње домаћинстава. Подсјетимо да потоњи чине око 60 посто цјелокупног богатства које земља производи сваке године. Очигледно, смањење потрошње приписује се повећању незапослених (само у малој мјери компензираном повећањем запослености), што је значајно смањило доступност прихода домаћинства, посебно на југу.
Секретар ЦГИА, Ренато Масон наводи:
"Истина је да су ефекти економске кризе били толико тешки и да је стога веома проблематично направити ово поређење између 2007. и 2018. Међутим, корисно је дати елементе јавног мњења како би оно учило, имајући у виду бројке , тренутне потешкоће и подручја у којима наша економија и даље има кашњења која се апсолутно морају надокнадити увођењем одговарајућих економских мјера".
Још увек слабо тржиште рада
У 2018. број запослених у Италији (23,3 милиона) премашио је ниво из 2007. (22,9 милиона). Међутим, број радних сати је опао. Између 2007.
сати).
У првих 9 месеци 2018. године, опет у поређењу са истим периодом 2007., опоравили смо 338 милиона сати. Као додатна демонстрација да се не мало боримо да смањимо јаз са прагом који смо забележили у преткризној години.
Иако смо се опоравили и премашили број запослених који смо имали 2007. године, економска криза коју смо доживели у последњих 10 година значајно је повећала број запослених на одређено време (+22,4 одсто у односу на 2007. годину). Другим речима, све смо несигурнији.
Прогнозе за 2019
Након успоравања светске економије, још увек веома неизвесних ефеката Брекита и престанка квантитативног попуштања 31. децембра, никада није било теже него ове године предвидети како ће се кретати италијанска економија. Према нашим прорачунима на основу података Прометеје из октобра 2018. године, БДП би требао порасти за 0,8 посто, посебно захваљујући повећању улагања од 1,9 посто, потрошњи за +1,1 посто. Домаћинстава која би требала смањити незапосленост за 0,2 посто и повећање запослености за 0,4. Са мање незапослених и мало више запослених, приход домаћинства ће се повећати за 1,5 одсто. Иако се успорава, извоз ће се повећати за 2,9 посто, што показује да наши производи и даље цијене међународна тржишта.
Коначно, не може се искључити да ће, ако би раст БДП -а био много мањи од +1 процента који је процијенила Цонтеова влада, потоња морати одобрити корективну мјеру већ прије љета. Заиста, велика међународна и национална тијела ревидирају процјене раста према доље како се европска економија успорава. Са БДП -ом нижим од оног предвиђеног Законом о буџету за 2019., однос дефицита / БДП -а би на крају био већи од 2,04 одсто које нам је „наметнуо” Брисел. Сценарио који се, наравно, мора избећи, с обзиром на то да ће до краја ове године бити потребно пронаћи 23 милијарде евра како би се избегло повећање ПДВ -а које ће, у супротном, почети од 1. јануара 2020. На крају, треба напоменути да са растом БДП -а у 2019. испод 1 процента, ниједна друга држава, како је известила Европска комисија (Европска економска прогноза, институционални документ 089, новембар 2018.), ове године неће проћи горе од нас.