би Массимилиано Д'Елиа
Слике и видео снимци интервенције међународне коалиције у Ираку 2003. и Либији 2011. импресионирали су нас када су, у раним фазама сукоба, приказивали непријатељско ноћно небо осветљено трагачима система противваздушне одбране. , борећи се са налетима коалиционих авиона. Ваздушне операције, често сложене, неопходне за освајање ваздушне превласти и накнадну интервенцију трупа на терену.
Научене лекције што је потом утицало на војне доктрине у годинама које су долазиле до руско-украјинског сукоба, где је свака парадигма претпостављена и консолидована током времена почела да шкрипи пред другачијом, модерном и непредвидивом оперативном реалношћу која је често укључивала различите домене конфронтације у у исто време, али који је такође оживео тактичку употребу прошлости која датира још из бившег Совјетског Савеза.
Путин у свом „специјална војна операција” у Украјини је одлучила да промени обрасце ослањајући се на доктрину свог шефа оружаних снага генерала Валериј Герасимов. То укључује ударање противника не само физички већ и психички на најслабијем месту, где нема кредибилног одвраћања, користећи веома продорне системе да прате, руку под руку, војну акцију. Хајде да разговарамо о хибридни рат често имплементиран и недржавним средствима и системима са крајњим циљем да генерисати хаос у хаос у клубовима својих противника.
Доктрина Герасимова
У фебруару 2013 генерал Герасимов објавио расправу под насловом „Вредност науке је у предвиђању" где је објаснио хибридни рат као конфронтацију, на неки начин невидљиву, у којој је тактика развијена у совјетској ери интегрисана са стратешким војним размишљањем о тоталном рату. Герасимов је представио нову теорију савременог ратовања која има за циљ да хацк непријатељска друштва, а не да их директно нападају. У расправи је аргументовао следеће: „'Правила рата' су се променила. Улога невојних средстава за постизање политичких и стратешких циљева је порасла и, у многим случајевима, надмашила је моћ силе оружја у њиховој ефикасности. Све ово је допуњено војним средствима окултне природе”. Под војним средствима окултне природе мисли се на плаћенике, као што је паравојна бригада Вагнерова група, који Москва широко користи, са мешовитим успехом, у Сирији, Африци и Украјини.
руско одвраћање
Међу успешно тестираним руским суперракетама је и интерконтинентална ракета Сармат способан да достигне циљеве на 16 хиљада километара и ракету Кинзхал на средњем домету (2000 км) који је нашироко користила Москва током текућег сукоба у Украјини.
Међу најиновативнијим оружјем за које тестови још нису почели, је Посејдон торпедо, увек на нуклеарни погон и стога способан да остане под океанима данима или чак годинама, спреман да удари у било коју тачку на свету иАвангард, клизећа нуклеарна бојева глава која би, једном лансирана, била способна да досегне горњи део стратосфере да постигне брзину једнаку двадесет пута већој брзини звука, а затим да клизи према било којој мети. Веома моћни нису остали непримећени Задира ласерско оружје, коришћена у сукобу у Украјини за заслепљивање сателита, док би моћнија верзија, према Кремљу, била у стању да уништи сателите у орбити.
Употреба ваздухопловства у руско-украјинском сукобу
Суочено са недовољним украјинским ваздухопловством (око 300 старих авиона), руско ваздухопловство је ипак искоришћено са 10% својих стварних могућности из низа оперативних разлога: снага украјинског одговора, гарантована савременим одбрамбеним системима авиона које је обезбедио западњаци и разматрање, а не секундарно, избегавање предаје важних технолошких информација о обореном авиону непријатељу.
Да би покушали да направе жељени скок у квалитету и покрену сукоб који је сада постао статичан, Украјинци су затражили од Сједињених Држава, ЕУ и Велике Британије борбене авионе четврте генерације као што је Ф-КСНУМКС који после почетних отпорника и тек после квадрат Амерички, биће испоручен кијевском ваздухопловству 2024. године. Испоруком модернијих ловаца отпочела је деликатна фаза обуке украјинских пилота. Упркос потешкоћама због њиховог језика, украјински пилоти су завршили фазу „Тло“ обуке на америчким симулаторима летења да би се прешло на следећу фазу обука стварно на авиону.
У међувремену, Украјинци су показали да су научили да користе западно противваздушно оружје са изузетном интелигенцијом и вештином, успевајући да их брзо померају после сваког напада како их не би открила руска извиђачка летелица. Руси, који нису могли да остваре потпуну надмоћ у ваздуху, морали су да промене своју стратегију применом ракета и беспилотних летелица са доследношћу и упорношћу каква није виђена ни у једном другом модерном сукобу.
Ограничење овог оперативног избора, међутим, лежи у чињеници да захтева континуирано снабдевање муницијом на обе стране. Муниција која почиње да понестаје и која се не може испоручивати на неодређено време јер западни арсенали нису спремни за такву могућност и нису у стању да прате…борбени ритам” – сукоба.
Руска ваздушна флота
Према подацима из Светско ваздухопловство 2023, Русија има другу највећу војну ваздушну флоту на свету са 4.182 авиона. Подаци које ипак треба упоредити са ловцима уништеним током вишемесечних сукоба против Украјине, где је изгубљен велики број руских авиона као што су Су-25 и Су-34 и Ка-52, као и борбени хеликоптери Ми-24 . Крајем 2022. године, Министарство одбране Кијева је саопштило да су његове ваздухопловне снаге уништиле чак 278 непријатељских летелица, 261 хеликоптер и 1.509 беспилотних летелица. Наравно, то су подаци које треба узети са резервом у погледу пропаганде и ратне комуникације која је, као што је познато, увек вешто осмишљена да збуни противника.
Дронови, прави протагонисти рата
Прави протагонисти руско-украјинског рата су дронови, који се користе у свим срединама: ваздушним, копненим, поморским, па чак и подводним.
Иран је руској војсци испоручио стотине дронова класе Схахед, конкретно Схаред-129, дрон у стилу Предатора који може да лети више од 1.000 миља, наоружан пројектилима, и Схахед-191, дрон способан да носи пројектиле на око 300 миља. Дронови који су омогућили Москви да настави упорне нападе и уравнотежи тактичку предност коју су Украјинци стекли на почетку рата, након употребе турских дронова Баирактар.
Галама украјинских успеха, захваљујући турском дрону, против руских тенкова прослављена је популарном песмом. Турска компанија која производи Баирактар, према писању националних медија, гради фабрику дронова у Украјини.
Украјинска влада је спровела програме за изградњу дронова како би постала а чвор светске класе у сектору, захваљујући тактичком искуству стеченом директно на терену. Из тог разлога министар дигиталне трансформације Михаил Федоров, послао 1.700 нових дронова на фронт, обучио 10.000 оператера у 26 центара и припремио још 10.000 за будућу обуку.
Неки модели дронова коришћених у сукобу
Међу различитим моделима дронова који се користе, веома ефикасан је био и једномоторни елисни дрон УЈ-22 Аирборне који производи кијевска компанија Укрјет. Тежак је 85 кг, распона крила 4,6 м и дужине 3,3 м и покреће га бензински мотор. Има брзину крстарења од 120 км/х, која се може повећати на максималних 160 км/х, и домет од 800 км. Такав домет би могао да омогући УЈ-22 да лако стигне до капија Москве.
Успешно је коришћен и дрон Беавер који је направио украјински војни индустријски конзорцијум Укроборонпром. Дабар је дугачак 2,5 метара и има распон крила од 2,5 метара и тежак 150 кг. Максимална брзина би била око 200 км/х, док би домет достизао 1000 километара, што је много више од оне код УЈ-22. За разлику од УЈ-22, може се користити као дрон камиказа јер интегрише експлозивно пуњење у труп.
Други модели беспилотних летелица су у широкој употреби, као што је Лелека 100, мали извиђачки авион са распоном крила од 1,9 м и максималном брзином од 70 км/х, и Фурја, сличне величине. Валериј Боровик је направио дрон”потајно” Видсиицхцхе има домет од 40 километара и може да носи бојеву главу од 2 до 3 килограма експлозива. Не само домаће беспилотне летелице, немачки Рхеинметалл испоручио је украјинским снагама извиђачки дрон Луна НГ са дометом од преко 100 км и способношћу да сензорима надгледа површину од 30.000 квадратних километара.
Не само беспилотне летелице већ и мале поморске беспилотне летелице означиле су неочекивану тактичку прекретницу. Након напада 17. јула 2023. који је оштетио Керчки мост, између Крима и руског Таманског полуострва, УСВ-ови су Беспилотно површинско возило, кијевске морнарице погодио је бродове на путу Новоросијск. Успех је потврдио УСВ Магура – Беспилотни роботски апарат поморске аутономне страже – произвођача кијевске државне компаније СпетТецхноЕкпорт. МАГУРА је дуга 5,5 метара, плови по површини воде која излази само 50 цм са максималном брзином од 80 км/х за домет од 830 км.
Осим дронова иранске производње, Руси су користили и дрон камиказа, Ланцет, произвођача ЗАЛА из Ижевска. Ланцет, успешно тестиран 2021. године у Сирији, има кружну муницију опремљену са два реда крстастих крила у облику слова Кс, са потисним пропелером, покретаним електричним мотором који га чини изузетно тихим. Други дронови које користе Руси су Орлан са распоном крила од 3,1 метар и максималном брзином од 150 км/х и дометом од 110 километара.
Слично моћним америчким МК-9, Кронштатски Ориони имају 16 метара распона крила и 8 метара дужине, лете брзином од 200 км/х за максимални домет од 1400 км.
Руси су увезли и извиђачке авионе Мохаџер 6 из Ирана.
Русија је почела да производи и користи сопствену верзију иранског шахеда са још 100 компоненти, производе их 22 компаније из 7 различитих земаља, укључујући не само Русију, већ и компаније са седиштем у Кини, Швајцарској и Сједињеним Државама. Вашингтон пост је недавно открио да Кремљ планира да направи око 2025 дронова до 6000. године.
Апсолутна новина: Дронови од картона
Дронови од картона, оружје које је тешко пресрести и веома јефтино. У питању су дронови и Цорво Прецизни систем за испоруку терета, производи их аустралијска компанија Сипак која је добила уговор са аустралијском војском вредан преко милион евра.
Према произвођачу, ови „картонски авиони” се лако склапају – дрон стиже у пакету дугом око пола метра и није много компликованији од ИКЕА производа – а још лакше се лансира захваљујући једноставним гумицама. Беспилотне летелице могу да лете до 120 километара како би испоручиле залихе и опрему у области које традиционалне логистичке могућности не могу да досегну. Али украјинска војска је прилагодила технологију прилагођавањем дронова за обавештајне, надзорне и извиђачке мисије једноставним инсталирањем камере у рупу у раму од воштаног картона. Са пријављеном ценом од око 3.500 долара сваки, они су јефтини по војним стандардима и могу да лете брзином од 60 километара на сат потпуно невидљиви за радаре.
амерички програми
Пентагон је одлучио да уложи огромна средства у програме који предвиђају изградњу хиљада малих и великих дронова у року од две године. Дронови у лету, на копну, на мору и под водом и потенцијално чак и у орбити, способни да се крећу у ројевима или да раде потпуно сами.
Не само познати Валкириема али и Отров: амерички програм који поставља пилоте унутар авиона Ф-16, опремљених системом вештачке интелигенције који је способан да управља најважнијим одлукама мисије. Још један футуристички програм је Репликатор, коју је промовисао заменик секретара за одбрану Кетлин Хикс: моћи ће да произведе огромну флоту ваздушних, земаљских и морских дронова које хиљаде у формацији могу да користе као смртоносни рој. Ројеви беспилотних летелица могу да обезбеде евакуацију и засићење противваздушне одбране непријатеља, чиме се достиже циљ (пример засићења ваздушног простора био је истовремени напад Хамаса 7. октобра прошле године). Њихова приступачност омогућава им да се користе само једном за извођење мисија са високим тактичким утицајем, као што су оне самоубилачке виђене у Украјини или Русији.
Програм "Колаборативни борбени авиони” ваздухопловних снага уместо тога дозвољава аутономним беспилотним летелицама да лете поред новог бомбардера Б-21 или напредног ловца Ф-35, радећи као крила и на тај начин додајући додатне тачке на непријатељском радарском екрану да га збуне. Међу предностима програма дронова, њихова исплативост у поређењу са веома скупим савременим борбеним програмима је неоспорна.
НАТО вежбе са поморским дроновима
У Португалу су изведене две НАТО вежбе на острву Троја, са фокусом на интеграцију нових поморских технологија у операције и способност аутономних подводних возила да делују заједно. Прва вежба је ДИНАМИЦ МЕССЕНГЕР 23 (18-29. септембар) која се фокусирала на интеграцију беспилотних поморских система у поморске операције.
Друга вежба је била РЕПМУС 23– Роботски експерименти и прототипови помоћу поморских беспилотних система – који је одржан у истом региону од 11. до 22. септембра и фокусиран на изградњу капацитета и интероперабилност. И РЕПМУС 23 и ДИНАМИЦ МЕССЕНГЕР 23 развили су значајна партнерства између приватног сектора и академске заједнице и дају смернице за будући технолошки напредак, оперативне концепте, доктрину и програме рада.
Пријавите се на наш невслеттер!