Ово су дани у којима нико није негативнији према европској економији од Италијана који имају политичке изборе следеће недеље. Ово је објавио лист „Вашингтон пост” који се пита колико ће економска ситуација у земљи утицати на гласање. Десет година након почетка кризе у еврозони, италијански бруто домаћи производ (БДП) тек треба да се врати на ниво из 2007. Незапосленост је око 11 одсто, а незапосленост младих достиже "забрињавајућих" 32 одсто. Можда није изненађујуће да је око 1,5 милиона Италијана напустило земљу од 2008. године. Италија је била најбрже растућа европска земља између 50-их и 90-их. Сада већ две деценије није забележен раст. Према правилима еврозоне, земље не могу девалвирати своју валуту. Рецепт који је открио две важне слабости у привреди: ослањање на извоз (одећа, намештај и обућа) рањив на конкуренцију из земаља у развоју и огроман јавни дуг Италије. Следећа влада ће морати да се попне на планину. Главни кандидати за вођење земље су савез десног центра Силвија Берлусконија, савез левог центра Матеа Ренција и Покрет 5 звезда. Ко год победи, мораће да се бори не само против нормалних потешкоћа повезаних са економским растом, већ и против сложеног односа земље према евру.
