Ексклузивно, нико о томе не говори, руски плаћеници КСНУМКС се боре и умиру у Сирији уз редовне трупе

   

Ексклузивно, нико о томе не прича, 700 руских плаћеника се бори и гине у Сирији заједно са редовним трупама.

Две године након придруживања Русија у рату у Сирији (30. септембра 2015), поред војске председника Башара ел Асада, наратив Кремља о његовим војним операцијама пун је успеха, неколико пораза и пре свега ограниченог броја губитака људских живота. Постоји, међутим, група младих руских активиста и ИТ стручњака, који имају другу верзију приче, засновану на марљивом раду на проверавању чињеница, фокусирану искључиво на коришћење отворених извора. Ово је Цонфлицт Интеллигенце Теам (Цит), састављен од шест 'цивилних истражитеља-активиста', који су удружили снаге 2014. како би размијенили информације и провјерили шта је руска влада тада говорила о сукобу који је управо експлодирао у Украјини. исток. „Ми смо на друштвеним мрежама пронашли фотографију која доказује да је министар одбране Сергеј Шојгу у фебруару 2015. посетио руског војника Јевгенија Усова, који је рањен у борби у болници у Москви. Дебаљцева (железнички чвор који су проруси освојили 2015, после насилних сукоба са кијевском војском) и дао му је пригодни сат“, блогер Руслан Левјев, 30 година, и душа Цит.

Руслан за сада не помишља да емигрира јер би, каже, „мој истраживачки рад изгубио ауторитет ако бих га радио из иностранства”. Живи у Москви и има прошлост као грађански активиста у штабу опозиционара Алексеја Наваљног, где се бавио корупцијом. Власти оптужују њега и његове колеге из ЦИТ-а да су „група Украјинаца, којима се не може веровати“. „Они врло добро знају да смо ту Русија, ја лично живим неколико километара од Министарства одбране, али када не могу да избегну коментарисање наших истрага, онда нас дискредитују, то је њихов метод“, каже дечак, који познаје само једног од својих сарадника, Кирила Михајлова, лично, једини који заиста живи у иностранству: емигрирао је у Кијев 2014. године, након што је био под притиском Москве због свог политичког опредељења. Са осталима има контакт само на послу и на мрежи. Из безбедносних разлога, боље је да мало знамо једни о другима и да се ослањамо само на квалитет рада једних других. Њихова истраживања финансирају се грантом страног фонда, чије име Руслан не жели да открива, а подржава их међународна истраживачка новинарска група Беллингцат, иста – да тако кажем – која је истражитељима које су предавала разне материјале о руској одговорности. рад на случају лета МХ17 Малаисиа Аирлинеса, обореног 17. јула 2014. над небом Донбаса.

Корак од разоткривања Украјине до оног о операцијама у Сирији је кратак. ЦИТ је међу првима осудио кретање руских трупа у блискоисточној земљи, почетком септембра 2015. године, и одмах је напао званични руски медији који су га оптужили за лаж. Крајем месеца Москва је озваничила свој улазак у сиријски сукоб. „Изгледа да се наш војни контингент тамо материјализовао за само 24 сата!“, саркастично примећује Руслан. Али „рат у Сирији је много сложенији од оног у Украјини: – наставља Руслан – има мноштво фракција, није јасно ко је екстремиста, ко умерен и стране се често мењају. Није лако, на пример, идентификовати прецизне одговорности оних који нападају цивилне мете“. ЦИТ је сигуран у једно: Москва лаже о присуству Руса у Сирији ио броју људских губитака. На терену су стотине плаћеника и губици у њиховим редовима и редовне војске не одговарају званичним подацима.

„Почели смо да се бавимо руским погибијама у Сирији тек почетком 2017. – објашњава Руслан – Након заузимања Алепа, упркос тријумфалном тону прокремљских медија, учесталост објава је порасла, посебно на Вконтактеу, са кључна реч 'убијен у Сирији'”. Према ЦИТ-у, током првог дела руског рата у Сирији, губици су били мали јер су мета били умерени побуњеници, а не ИСИС. „Након што су терористи поново заузели Палмиру, у децембру 2016. године, уз последичну контраофанзиву Москве и Дамаска, број губитака је нагло растао, услед масовне употребе самоубилачких напада ИСИС-а, са којим никада није било могуће потписати примирје. ." Према Руслану, највеће губитке има фронт руских плаћеника, који се боре на терену заједно са Асадовом војском и московским специјалним снагама. „Званично Русија у Сирији користи само своје ваздухопловство, али на терену се налази најмање 700 плаћеника из мистериозне 'Вагнерове групе'. – преноси блогер – То је приватна војна компанија, чија је Русија не може да призна његово постојање јер закон и даље забрањује његово деловање. На друштвеним мрежама налазимо много информација о овим убијеним извођачима радова: фотографије које су поставили рођаци, поруке пријатеља; затим одлазимо на места где су сахрањени и проверавамо податке сведочењем очевидаца“.