Од 64,8 милијарди евра европских кохезионих фондова који су нашој земљи стављени на располагање у периоду 2014-2020, од чега 17 из националног суфинансирања, укупни издаци које је Брисел потврдио до 31. децембра износили су 35 милијарди, што је 54 одсто од укупног износа. укупан износ који укључује и квоту коју смо ми Италијани морали да сносимо.
Дакле, до 31. децембра 2023. године, као крајњег рока за спровођење овог седмогодишњег периода, морамо потрошити преосталих 29,8 милијарди (што је 46 одсто укупне квоте), од којих је 10 национално суфинансирање. Ако то не постигнемо, изгубиће се неискоришћени део фондова ЕУ.
Укратко, у опасности је добар део од 19,8 милијарди које нам је Брисел ставио на располагање најмање девет година. Да кажем да је то Канцеларија за истраживање ЦГИА.
Разлози ове тешкоће у коришћењу европског новца познати су већ неко време. Пре свега, патимо од великих потешкоћа у прилагођавању наше јавне управе процедурама које намеће ЕУ. Након тога, наша јавна машинерија представља веома скроман ниво квалитета услуга грађанима и привреди и ефикасност која још увек може да рачуна на велики простор за унапређење. Особље, посебно у техничкој области, има ниске плате и често, такође, из тог разлога, није превише мотивисано. Специфичности које карактеришу, посебно, јавне службенике региона и локалне власти југа.
Претплатите се на билтен ПРП канала
Ипак, треба напоменути да је од 19,9 милијарди евра европских ресурса које морамо „уземљити“ до краја ове године, 15,3 у рукама централне владе (пројекти ПОН, ЕРДФ и ЕСФ), а 4,6 региона. . Укратко, било би погрешно „кривити“ само периферне управе; потреба за улагањем у јавне кадрове, нажалост, тиче се свих нивоа.
Очекивано, у опасности су и средства ПНРР-а. Док чекамо сутрашње представљање новог стања напретка од стране Италије, према Ажурираној белешци ДЕФ-а (Надеф), представљеној 27. септембра прошле године, до 31. децембра 2022. требало је да потрошимо 20,5 милијарди евра, практично половину од 41,4 милијарде првобитно предвиђено ДЕФ-ом. У овом случају, повећање цене материјала које је настало у последњих годину дана је у великој мери успорило изградњу многих јавних радова, што је довело до „прескакања“ многих циљева које поставља ПНРР.
Да се вратимо на податке који се односе на кохезионе фондове, закључно са 31. децембром прошле године, од 21,2 милијарде које финансира ЕУ и којима управљају наши региони у седмогодишњем периоду 2014-2020, потрошено је 16,6, а осталих 4,6 ће морати да се бити унутар ове године. Регионалне администрације у највећем проблему су оне на југу. До краја 2023, под страхом од губитка ресурса, Пуља мора да потроши још 335 милиона евра, Калабрија 616 милиона, Кампанија 1,27 милијарди, а Сицилија чак 1,45 милијарди. У основи, од 31. децембра прошле године, проценат остварених расхода у укупном износу који ће бити примљен био је само 65,5 одсто у Калабрији, 65,7 одсто у Кампанији и 64 одсто на Сицилији.