Присталице Гадафијевог претходног либијског режима поново су се среле у Француској.
Дана 13. јула, Сахел центар за стручно знање и саветовање примљен је у француском Сенату у оквиру нормалних међународних контаката.
Центар, који је водио Мохамед Абба Оулд Сиди Јеллани из Мауританије, окупио је многе личности које су већ припадале Гадафијевом двору.
Том приликом разговарано је о многим темама, међу којима је за домаћине најрелевантнија била будућност Либије.
На конференцији, коју је спонзорисао француски сенатор, присуствовао је и архитекта организације "Ослободилачка војска Судана", чији је шеф Минни Арко Минави прво у вези са Гадафијем, а сада одржава добре односе са генералом Кхалифом Хафтаром, такође за проблеми у Дарфуру.
Осим тога, Оливер Штирм, бивши политички саветник бившег председника Николе Саркозија, у оквиру конференције за „Унију за Медитеран“ затражио је од Гадафијевог сина, Саифа Ел Ислама Гадафија, који је недавно пуштен из притвора у затвору, да се врати политици.
Тај захтев је подржала Зохра Мансоур, која је током Гадафијевог периода била министарка за женска права.
У светлу ових чињеница, недавне изјаве сина бившег либијског лидера Гадафија који је последњих дана изјавио да Италијани понављају НАТО сценарио, заједно са другим неблагодарним признањима, губе смисао јер реагују на друге логике националистичке .
Италија дели најмање три стотине година историје са арапским светом и увек је деловала са политичким претпоставкама доброг суседства.
Италија је најближа европска држава Либији, са Лампедусом на мање од три стотине километара од Триполија: то је капија Северне Африке ка Европи.
Многи деле мишљење да сваки проблем у суседној земљи може имати велике последице по суседне земље; пожар који букти у згради угрожава суседне зграде, ово је чиста географија.
Из тог разлога, стабилност Либије примарни је интерес Италије, који морају одмах подијелити све европске земље на најприкладније начине за сваку државну стварност са духом солидарности, без дисонантног понашања.
Концепт безбедности у Европи и за Европу је недељив, ако и не, јер би његова непримењивање бацила сумњу на ваљаност свих безбедносних докумената које су потписале државе, чиме би се ослабила организација којој припадају.
Роберта Презиоса