У источној Европи се дижу ратни ветрови, а Вашингтон и Москва из сата у сат пооштравају своје позиције.
"Русија не може да игнорише активности НАТО-а а ризик да украјинске оружане снаге инсценирају провокације у Донбасу сада је већи“, грмео је портпарол Владимира Путина, Дмитриј Песков. Док у Бриселу 27 министара спољних послова ЕУ тражи „координацију“ на линији коју треба да преузму са Москвом, посебно у вези са санкцијама које ће бити уведене у случају инвазије, Кијев је рекао да је управо разбио „криминалну групу“ коју подржава Русија која је спремала напад.
НАТО је, с друге стране, ојачао свој контингент у источној Европи, са низом савезничких земаља које су најавиле слање људи и возила, укључујући бродове и ловце. САД намеравају да распореде трупе на Балтику, говори се о 5.000 војника, што се може повећати ако треба, Пентагон је, наиме, ставио на „узбуну“ још 8.500 војника.
Један од портпарола Комисије ЕУ за санкције Русији рекао је да „постоји снажно јединство између држава чланица и наших међународних партнера са решеношћу да буду спремни. Рад је веома узнапредовао како би се могле успоставити снажне мере одвраћања и снажне мере у случају да дијалог не буде успешан. Ако Русија крене у будућа кршења украјинског територијалног суверенитета или агресије, ми ћемо реаговати веома оштро, биће јаких политичких последица и огромни економски трошкови ће бити нанети агресору..
Лондон и Вашингтон су, из предострожности, такође већ смањили особље амбасада у Кијеву, репатријацијом породица дипломата. Берлин им је понудио гостопримство.
Генерал Паскуале Презиоса, бивши начелник штабаАеронаутица Милитаре а данас председник наОпсерваторија за безбедност di Еуриспес, на Ла Верита је направио занимљиву анализу која на веома луцидан начин појашњава ситуацију напетости створене усред Европе.
Смањење особља из западних амбасада, прецизира генерал, мера је предострожности за нивое кризе до којих је дошло у конфронтацији Украјине и Русије. Чак и ако је безбедност амбасада у иностранству прерогатив државе домаћина, Украјина, страхујући за сопствену безбедност, самим тим неће моћи да гарантује довољан ниво безбедности присутним амбасадама.
Иако САД планирају да пошаљу 5000 војника у балтичку област, ово се сматра симболичним мерама обележавања територије које не указују на било какав ниво војне конфронтације, с обзиром на величине руских трупа распоређених на границама које износе око 170.000 јединица.
Такво јачање могло би се одржати на трећој територији НАТО-а, само да би дало већу снагу нивоу одвраћања Алијансе, с обзиром на висок ниво кризе на источним границама Украјине.
Штавише, НАТО већ има мисију "Побољшано напредно присуство“, Управо у пограничним земљама са Русијом како би се зауставили руски захтеви упућени Украјини, Европи и Сједињеним Државама.
На почетку могуће војне ескалације, Презиоса рекао да је предвиђање будућности у данашњој сложености је веома ризично јер сценарији скрећу од ризика ка неизвесности. Међутим, ситуација у Украјини данас изгледа, са досадашње историјске тачке гледишта, веома слична оној из августа 2008. у Грузији, са политичким мотивима сличним онима у Украјини данас.
НАТО-у, наглашава Презиоса, недостају законски услови везани за чл. 5 НАТО уговора, који претпоставља оружани напад на једног или више НАТО савезника, како би се могла војно интервенисати у подршци Украјини, као у случају Грузије.
Овоме се додаје да Украјина није у економским, социјалним и војним условима да представља стварну претњу Русији. Украјина има БДП од само 155 милијарди долара, док Русија има БДП од 1,5 билиона долара (хиљаду пута већи) и опремљена је великим нуклеарним арсеналом са додатним нивоом хиперсоничног оружја.
Социјално, Украјина је такође већ подељена између прозападног дела становништва и проруског дела. Од памтивека источно од реке ДНЕПР увек је постојао велики руски утицај како из економских тако и из етничких разлога, губитак односа са тим регионима значи губитак неких темеља руског економског система.
У овој мишићној конфронтацији, тврди Презиоса, обе стране износе своје разлоге. Русија је нашироко прогласила, на свим форумима, сопствене „црвене линије“ по том питању које су, напротив, већ аутоматски одбациле САД, НАТО и ЕУ.
У овом тренутку ће победити они који имају кредибилан политички капацитет да се дуже одупру, вођство и вољу и средства да дођу до циља конфронтације.
Ниједна од нација укључених у украјинску аферу заиста не жели оружане сукобе и први који употреби силу изгубиће утакмицу. То је поређење, каже Презиоса, које ће се играти на мудру употребу моћи.
На крају конфронтације неко ће изгубити у смислу кредибилитета који данас има толику вредност у стратешком надметању за нови светски поредак.
