Прошло је годину дана од отварања нове америчке амбасаде у Јерусалиму, а до данас је само Гватемала пребацила своју канцеларију.
Такво је разочарање забележено у Израелу, толико да је министар спољних послова Исраел Катз из Ликуда одлучио да фаворизује уклањање других дипломатских представништава из Тел Авива.
Дневни лист Исраел ха-Иом најавио је да ће и влада Израела такође значајно допринети трошковима. Премештање амбасада у Јерусалим, објаснио је Катз за новине, "представља национални, политички и стратешки циљ првог нивоа".
„Не постоји ништа што боље изражава наш повратак на Сион и успех ционизма - додао је - од јачања суверенитета Израела и јеврејског народа у Јерусалиму“.
У блиској будућности, макар према новинама, Катз ће затражити од владе да одобри пакет финансијске помоћи у укупној вредности од 50 милиона шекела, преко 12 милиона евра, за земље које своје главно дипломатско седиште пренесу у Јерусалим.
Корисни новац за стицање земљишта које се сматра погодним, за коришћење потребних зграда, за регулисање односа са градском већницом. У последњих годину дана неколико земаља је најавило могућност отварања амбасада у Јерусалиму, али из различитих разлога иницијативе нису биле успешне. Парагвај га је заправо отворио у мају, по упутству одлазећег председника Хорациа Цортеса, али га је његов наследник Марио Абдо Бенитез одмах вратио у Тел Авив.
Чини се да је и бразилски председник Јаир Болсонаро раније ове године био на ивици да пресели своју амбасаду, али је потом мало размислио. Остале земље које је Израел покушао да укључи биле су Хондурас, Мађарска, Румунија, Чешка и Словачка.
Многи се противе израелској иницијативи. Прво, ту су Палестинци и арапски свет, према којима је, у одсуству споразума којим се израелско-палестински сукоб ставља на крај и дефинише будући поредак Јерусалима, преношење амбасада неспојиво са дводржавним формула.
Израел има и Европску унију и део Американаца који нису у складу са Трамповом спољном политиком као супротстављене снаге.