Хормуз, јапански танкер за нафту и интервенција савезника САД у Оманском заливу

Јутака Катада, председник Кокука Сангио, јапанске компаније која је унајмила танкер за нафту Кокука Сангио, рекла је да је брод погодио торпедо, а не мина, јер амерички званичници тврде да Иран то криви.

Амерички председник Доналд Трамп поновио је да су напади на два танкера нафте у Оманском заливу имају потпис Ирана. 'Сигурни смо да су га возили јер смо на снимку видели чамац. Једна од мина није експлодирала и иранске је производње".

Одговорности за напад на два танкера нафте у Оманском заливу су нејасне и можда никада неће бити, као у случају сличних инцидената када је Ријад пријавио саботажу још два танкера.

Једина извесна ствар је да би се, ако се безбедност овог морског подручја поново погорша, цена нафте, која је непосредно након напада реаговала порастом до 4,45%, лако могла вратити на 100 долара за барел, упозорава Убс.

Канал, који одваја воде Перзијског залива од Оманског залива, а самим тим и од отвореног мора, заправо је главна нафтна артерија на свету. А једно од његових затварања је одмазда коју Техеран изазива сваки пут када његови противници прете војном иницијативом или пооштравањем санкција.

Најужа тачка је широка 33 километра, али стварни „морски аутопутеви“ којима морају проћи танкери за нафту широки су три километра. Због тога су већа пловила често приморана да пролазе кроз иранске територијалне воде, што чини канал лаким за управљање.

Недавно је, позивајући се на санкције које су САД увеле против Ирана и Трампову одлуку да изађе из нуклеарног споразума, генерал Мохаммад Багхери упозорио је да би мореуз могао бити потпуно затворен у случају наставка непријатељстава. „Ако се наша нафта не испоручује кроз Хормушки мореуз, неће проћи ни нафта других држава“, рекао је високи званичник агенцији Исна.

Тјеснац се улива у саобраћај из главних држава произвођача у региону. Поред Ирана, непријатеља Саудијске Арабије, Емирата, Кувајта, Ирака, Бахреина, Катара. Кроз канал свакодневно прође 14 танкера са 17,4 милиона барела нафте на броду. Бројка која је једнака преко петине светских залиха нафте и преко трећине оних које се превозе морем. А растом тржишта течног природног гаса, чији је Катар највећи светски извозник, подручје је постало још важније.

Такође треба напоменути да је 80% нафте која излази из мореуза усмерено ка азијским тржиштима. То јасно говори зашто су Кина и Јапан спремни да учине све како би избегли ескалацију која би имала огроман ефекат на њихове економије.

За Управу за информације о енергији, одељење за информације и анализе америчког Министарства енергетике, теснаци су најгоре уско грло на свету. Деликатније од Малачког пролаза, где дневно прође 16 милиона барела, или Суецког канала, 5 милиона барела. А за глобалне осигураваче, пише Блоомберг, чвориште није било толико нестабилно од 2005. године, односно од рата у Ираку.

Нити је хаос након америчке инвазије на арапску земљу био најтежи тренутак. Осамдесетих година, током рата између Ирана и Ирака, 80 чамац је био жртва напада, према подацима Америчког поморског института, са одговорностима подједнако подељеним између две зараћене државе. Ситуација која је навела САД да интервенишу са својом морнарицом, која је започела пратњу танкера за нафту преко Перзијског залива.

Понављање такве операције било би изузетно скупо и натерало би Белу кућу да тражи савезничку подршку.

 

Хормуз, јапански танкер за нафту и интервенција савезника САД у Оманском заливу

| ДОКАЗИ КСНУМКС, СВЕТ |