(би Массимилиано Д'Елиа) Министар привреде и финансија Гианцарло Гиоргетти говорио на даљину на састанку Цомунионе е Либеразионе у Риминију и са необичним прагматизмом упозорио професионалце и јавно мњење да ће следећи „Закон о буџету sбиће компликовано. Не можемо све“.
Али који Закон о буџету није компликован за нашу земљу? Са јавним дугом а 2843 евра (јун 2023.) суочени са БДП-ом који се бори да расте, сви закони о буџету постају изазов за сваку владу било које политичке боје.
Тада се Ђорђети обратио Бриселу, с обзиром на вероватан захтев да се прибегне, макар и минимално, новом дефициту, с обзиром на то да суспензија ограничења Пакта стабилности истиче крајем децембра (не може да пређе 3% односа дефицита/БДП - према Меф-у, Италија би требало да достигне 2024% 4,5. године): "Ми смо одговорна влада, то смо увек понављали, али она која тражи од ЕУ да разуме смисао историје и тренутка који доживљавамо, иначе све постаје компликовано, а можда чак и самопоражавајуће“.
Министар је појаснио политичке циљеве Владе: "Свакако ћемо морати да интервенишемо у корист средње-ниских прихода, као што смо урадили са деконтрибуцијом, јер инфлација енормно смањује куповну моћ, али ћемо такође морати да користимо ресурсе који су нам на располагању да подстакнемо раст и наградимо оне који раде”. Због тога је тешко преиспитати акцизе на гориво јер би оне утицале на одредбу која је постала приоритет резања пореског клина за приходе до 35 хиљада евра који ће коштати 9 милијарди на које би се додало 3-4 милијарде потребних. да започне прво смањење пореза на доходак грађана . На здравство ће, како пише Ил Соле24Оре, вероватно бити посвећено 2,5 милијарди, док ће остатак интервенција ићи на пензије и неоспорне трошкове.
На Пнрр, Гиоргетти понавља да је неопходно радити добро и не журити и онда правити грешке: "Ресурси се не могу расипати и морају се користити на најбољи могући начин. Не постоји само тачна усаглашеност, ради се брзо, већ се ради добро. Ако журити значи радити лоше, боље је радити добро, али пажљиво проценити ситуације, јер је то јединствена прилика".
На новац позајмљен од Пннр: "Ништа није бесплатно, када имамо дугове и дефиците морамо размишљати о одрживости и када се користе јавни ресурси напор да се они искористе на најбољи могући начин увек мора бити максималан”.
Што се тиче пензија, Ђорђети је подигао узбуну због које би сви радници који се надају пристојној пензији која делом одражава и уплаћене доприносе задрхтали у ногама: "Не постоји реформа или мера социјалног осигурања која се на средњи и дуги рок издржава са бројкама наталитета које имамо данас."
С обзиром на обим маневра који обилази а око 30 милијарди евра, прибегавање минималном износу даљег јавног дуга пре истека суспензије Пакта о стабилности је могућност коју разматра Дикастеријум преко КСКС септембра. Прелазак преко 3,7% назначених у Деф-у прошлог априла би фаворизовао финансирање неких од мера у плану.
Мали дефицит се може постићи само ако постоји обавеза са Бриселом да се дуг смањи. Међутим, пре неколико месеци Италија је уверила тржишта, инвеститоре и земље чланице еврозоне да жели да започне прогресиван план за смањење огромног јавног дуга, доводећи га на 141,4% у 2024. у поређењу са 142,1% у 2023. Отуда потреба да се добити највећи део покрића из других мера као што је порез једнократно на екстрапрофит банака или поново применити благи потрошња преглед о трошку државног апарата, чак и ако ће из првих прорачуна моћи да гарантује само 1,5 млрд.
Меф извор прихода и расхода подељен на обрачун и готовину.
Постављају се очекивања: на приходе од пореза на екстрапрофит банака (процењених у распону од 3 до 10 милијарди), на већ договорену трећу рату Пнрр (18,5 милијарди) и на већи приход трезора. од пореских прихода (велика су очекивања после ванредне летње сезоне и забележеног бума страних туриста).
Наравно, постоји и нада за повећање БДП-а, процењено за 2024. на 1 до 1,5%. Ове прогнозе су, међутим, подложне варијацијама у заједници и светској економији, посебно након већ најављених техничких рецесија Немачка e Холандија и вероватни финансијски балон након захтева за реструктурирање дуга (340 милијарди долара) кинеског гиганта некретнина Евергранде.
За светску економију нису секундарне последице руско-украјинског рата и сталне тензије забележене у Индо-Пацифику након кинеских амбиција према острву Тајван. За сада се још не размишља о могућем рату у Нигеру који би могао да запали цео Сахел са неизбежним последицама на Старом континенту, у смислу појачаних миграторних токова и пораста друштвених тензија.
Пријавите се на наш невслеттер!