(аутор Масимилијано Д'Елија) Како се компаније и комерцијалне делатности, које већ трпе због изгубљене зараде, могу поново отворити ако морају да покрију и трошкове дезинфекције просторија? Не брините, Влада се побринула за то, са Декрет „Цура Италиа”..
Инаил је Инвиталии пребацио суму од 50 милиона евра, коју је Влада ставила на располагање, коју сматра одговарајућим, а не зна се на основу каквих процена, да надокнади предузетницима трошкове за куповину ЛЗО и дезинфекцију.
Милиони које је др. Доменицо Арцури, број један од Инвиталиа, кроз “Сафе Ентерприсе Анноунцемент” стављен на располагање компанијама прошлог 11. маја уз „дан клика”.
Успех! Тако је почела белешка за штампу из Инвиталије да појача доброту иницијативе и осветли њеног шефа, с обзиром да је скоро сваки дан нападнут због његових прокламација које се готово никада не одражавају у стварности (нпр. маске по 50 центи. ): "Само минут након отварања шалтера у 9 сати, 59.025 компаније су већ упутиле 42.753 хиљада захтева за резервацију у вредности од 498.841.142 евра. После једанаест минута резервације су постале 91 хиљада. У 9,42 било је 110.749 захтева за повраћај новца за преко милијарду евра".
Штета што у белешци за штампу није писало: „Извините, погрешили смо у проценама (Влада-Инаил-Инвиталиа), имамо само 50 милиона евра на располагању, не можемо свима да угодимо. Можемо да одговарамо само до 3.151. компаније, за остале (208.826) више немамо новца”.
Заиста неспособна грешка, јер је број фирми у Италији сертификован, као и процене трошкова за дезинфекцију радних површина. Било је довољно урадити једноставно множење. Уместо мрвица, било би потребно преко 1,2 милијарде евра да би се задовољила целокупна публика која се пријавила на позив за безбедно предузеће.
Али не брините, ту је база Декрета о поновном покретању која има чак 55 милијарди евра као задужбину. Штета што Уредба о поновном лансирању има само име. Назвао бих то гипсаним декретом, тампоном или субвенцијама, јер се бакшишима и повластицама трудио да се допадне свима, осим усмеравања средстава на конкретне мере за истински препород земље. Ударац у стомак је оних 150 милиона евра бонуса који се издвајају за куповину скутера и бицикала, три пута више од средстава додељених предузећима са Обавештењем о безбедном предузећу.
Влада је интервенисала, као и обично, на свој начин. У члану 125 Уредбе о поновном лансирању, тзв. Порески кредит за санацију и куповину заштитних средстава– читамо да “Право на порески кредит у износу од 60% трошкова насталих у 2020. години за санацију и набавку ЛЗО имају субјекти који обављају привредну, уметничку и стручну делатност, некомерцијални субјекти, укључујући органе трећег сектора и верске органе. Односно, 40 одсто у потпуности сносе предузећа. Ура!!!
Али изненађењима није крај. У Уредби о поновном покретању у члану 180 постоји и декриминализација кривичних дела за хотелијере који наплаћују боравишну таксу својим корисницима, а да је, како се очекује, општинама којима припадају. Кривично дело постаје само административно: „хотелијер, цитира члан законске уредбе, мораће да плати административну казну“.
Али какве везе има Уредба о поновном покретању са питањем туристичких такси и хотелијера? Упс…Признајем, размишљао сам о томе само наносекунду, али и Ницола Порро у ил Гиорналеу где је посветио уводник на ту тему.
Није случајно отац нашег премијерског партнера Гиусеппе Цонте, поседује један од најпрестижнијих хотела у престоници и осуђен је за проневеру, након нагодбе, јер је, према канцеларији римског тужиоца, од 2014. до 2018. године у џеп би уложио око два милиона евра од својих купаца, а да их не предају општини. Немам речи…!