(Федерица Де Стефани, адвокат и шеф регије Аидр Ломбардија) Приватност и Цовид бонус од 600 € ових дана били су у средишту вести због захтева који су упутили неки парламентарци и јавни администратори како би добили бонус који су платили ИНПС за хитне случајеве изазване пандемијом.
Прича је изазвала тешке полемике и критике, такође са етичке и моралне тачке гледишта, јер је бонус усмерен на подршку власницима ПДВ-а тешко погођен блокадом и економским последицама које су последње произашле из њихових радних активности.
Огорчење које су изазвале вести и захтев неколико страна да обелодане имена оних који би поднели пријаву довело је до интервенције Гаранта за заштиту личних података који, како би се избегло непримерено позивање на приватност , у својој изјави бр. 9447662 од 11. августа 2020. године прецизирала су два важна аспекта. Пре свега, приватност није препрека за објављивање података који се односе на кориснике доприноса где, као у овом случају, није могуће утврдити услов економске и социјалне тешкоће заинтересоване стране. Друго, принцип се, тим више, односи на све оне којима су, због извршене јавне функције, ослабљена очекивања поверљивости, такође као резултат оштријих обавеза откривања имовине којој су подложни. себе.
Гарант је потом, саопштењем за штампу од 17. августа 2020. године, ИНПС-у послао нека појашњења у вези са објављивањем и саопштавањем података корисника бонуса на јавним бираним функцијама.
Укратко, не постоји обавеза објављивања личних података целокупне листе корисника економских доприноса, који се тичу неколико милиона грађана.
У ствари, Гарант понавља индикације које су већ дате јавним управама са својим смерницама о транспарентности.
Предвиђају обавезу објављивања аката о одобравању било које врсте економских погодности за јавна и приватна лица и тела ако износ исплате прелази хиљаду евра.
У сваком случају, подаци о идентификацији физичких лица која примају било коју накнаду не могу се објавити и без обзира на износ последње, у случају да ти подаци могу открити информације у вези са здравственим стањем или економском и социјалном тешкоћом државе. заинтересован.
Стога је дужност администрације која прима обавезу објављивања да процени услове потешкоћа и да, у случају постојања, обезбеди исплату доприноса, а да за оно што је већ речено објави личне податке прималаца.
Ову активност процене је у ствари спровео ИНПС који је, на основу Уредбе Цура Италиа, бонус од 600 евра класификовао као „мрежу социјалне заштите“, односно накнаду у корист прихода и, као такву, погодну за откривање новчана тешкоћа примаоца.
У саопштењу се даље наводи да, позивајући се на захтеве за општи грађански приступ који је ИНПС примио у вези са подацима корисника бонуса, гарант не може усвојити званично мишљење јер услови нису испуњени. У сваком случају, подсетио је на индикације садржане у Смерницама Националне агенције за борбу против корупције, које прецизирају да би се за процену постојања стварне конкретне штете по приватност заинтересованих, на основу које требало одлучити да ли или да не одбије грађански приступ њиховим подацима, субјекат који прима захтев мора се позвати на различите параметре који се морају процењивати од случаја до случаја. Стога је задатак ИНПС-а да у конкретном конкретном случају провери могућност откривања личних података тражених путем грађанског приступа.
Према томе, под одређеним условима, имена корисника могу се објавити, што је аспект који је изазвао галаму у јавности и интересовање за сродне политичке импликације.
Са правне тачке гледишта, суштина ствари такође се односи на друге елементе, наиме на начине на које је ИНПС дошао до идентификације заинтересованих страна и које критеријуме је користио.
У пракси, како је било могуће идентификовати парламентарце и друге јавне администраторе?
У вези са овим аспектом, гарант је отворио посебну истрагу тражећи посебно од ИНПС-а да зна различите елементе који
брига:
- која је правна основа обраде која се врши на личним подацима заинтересованих страна;
- порекло и врсте личних података који се обрађују, позивајући се на канцеларију локалног и регионалног парламента и администратора;
- методе којима је извршена обрада, с посебним освртом на „упоређивање“ личних података подносилаца захтева или корисника бонуса, са онима који се односе на канцеларију локалног и регионалног парламента и администратора;
- обим обраде и свако саопштавање таквих података трећим странама.
Стога, ако је потребно сачекати исход истраге коју је покренуо Гарант, нема сумње да постоји више од неколико недоумица у вези са поштовањем правила о заштити личних података. Оно што упада у очи несумњиво је галама коју је афера изазвала са политичке стране, док је мало ко, а пре свега готово „упућени“, покренуо проблем начина на који је ИНПС дошао до идентификације ових имена.
Нажалост, сумња се да приватност и данас за многе остаје (готово) неистражен терен.