(од Роберта Луццхини - Координатор Одељења за студије и обуку Међународног дипломатског института) Процес приближавања Република Молдавија Европској унији, која је почела неколико година након проглашења независности од ex Совјетски Савез је, крајем 1991. године, обогаћен, ових дана, још једним комадом. Од следећег августа, заправо, Екатерина Кејсинг, шеф кабинета молдавског председника Маиа Сандуће преузети улогу портпарола председника Европског савета, Чарлс Мишел, заменивши свог историјског сарадника, Баренд Леитс. Вест – до сада практично игнорисана медиј Италијани – пуштен је прошлог 14. јула, када се путем саопштења за јавност појавило на сајту web Европског савета, сазнало се да ће Лејтс ући у кабинет белгијског премијера, Алекандер Де Цроокао директор за комуникације.
Коментари на причу углавном су се фокусирали на позадину овог отуђења, јер се није појавило да ли је оно резултат добровољног избора дотичне особе или узроковано прогресивним погоршањем односа сарадње - између осталог из 2014. – између Мишела и његовог историјског портпарола. Заглавље политицо.еу, на пример, у реконструисању приче уобичајеним новинарским приступом који зачињава европске вести, подржане изворима у институцијама, задивљујућом дозом трач, управо политичким, чинило би се да приписује велику напетост која је настала у односима између Мишела и Урсуле фон дер Лајен, посебно наглашену након скандала „Софагате".
У ствари: без обзира на разлог одласка, нека питања која су свакако у основи именовања новог именованог изгледају у овом тренутку занимљивија. Која је после дипломе економиста и магистра међународних односа и комуникација радила у ППЕ која Виши саветник за односе са медијима и сарађивао, као Саветник за комуникације, са румунским послаником у Европском парламенту Зигфридом Мурешаном, сада председавајућим делегације Европског парламента у Комитету за придруживање парламента ЕУ и Молдавије. Такође, у истом периоду радила је и као уредница у часопису онлине ЕУРАЦТИВ.
Оно што упада у очи, у причи о именовању, управо је тренутна позиција Кејсинга који је, наиме, од 11. јула 2022. године усмеравао канцеларију председника Републике треће земље у односу на Европску унију. Не постоји нико ко се не пита да ли у богатом портфељу професионалаца унутар ЕУ није било могућности да се идентификује неко способно да попуни место упражњено поред Мишела; и, пре свега, ако неко не би могао бити изабран са исте политичке стране као и овај други. Као што је познато, он је заправо израз либералне групације Ренев Еуропе, рођен 2019. године из ушћа странке Емануела Макрона, Република у маршевима, заједно са АЛДЕ и ПДЕ, док, као што је поменуто, Кејсинг је извесно упознат са ЕПП међу прошлошћу у Бриселу. Између осталог, према праву Европске уније и за потребе запошљавања на предметном радном месту није битно ни евентуално држављанство треће земље кандидата. У ствари, опште правило које намеће услов држављанства Уније, односно држављанства једне од држава чланица, да би се радило за европске институције, чак и као привремени службеник, подлеже дерогацији коју одобравају надлежни надлежност у свакој институцији да закључује уговоре. То је оно што је Режим који се примењује на друге агенте Европске уније, који се, између осталог, бави запошљавањем за обављање дужности за изабраног председника институције, за политичку групу у Европском парламенту или као парламентарног помоћника. У случају Европског савета, дакле, вероватно је да је ауторитет који има овлашћење дерогације идентификован у сопственом председнику, односно у Мишелу. Међутим, не може се искључити да, у овом случају, неће бити места за дерогације, с обзиром на то да је Кејсинг, осим што има двојно држављанство од рођења, провео 14 година на горе описаним позицијама, како су такође известили молдавски извори штампе, вероватно борави у белгијској престоници. Стога је лако могао да испуни услове предвиђене законодавством Краљевине да преузме њено држављанство.
Како год било, питање као што је описано не може се класификовати као обичан обрт, ма колико био физиолошки, унутар институције Европске уније. Уместо тога, требало би га анализирати у ширем контексту суседских односа са трећим земљама, штавише у посебно подмуклом квадранту, као што је светлећа источна граница Европске уније. Уосталом, колико односи са Република Молдавија сматрају се осетљивим и вредним пажње, што показује убрзање процеса придруживања, чији је покретач руска инвазија на Украјину и чије се именовање Кејсинга може читати само као даља, новија манифестација. Да би се реконструисали зачеци овог процеса, потребно је вратити се тридесетак година уназад, односно на споразум о партнерству и сарадњи између Европских заједница и њихових држава чланица, с једне стране, и Републике Молдавије, с друге стране. , потписан у Бриселу 28. новембра 1994. и обновљен 1998. Накнадно продубљивање билатералних односа материјализовано је у Споразуму о придруживању, укључујући Дубоку и свеобухватну зону слободне трговине (ДЦФТА), који је у потпуности ступио на снагу 2016. године, али је преговаран између 2013. и 2014, као што су у суседној Украјини покренути протести, познати као Евромајдан, због прекида преговора о сличном споразуму од стране председника Јануковића. ДЦФТА је успоставио марљив дијалог са Унијом, првенствено усмерен на промовисање реформи које имају за циљ постизање „европских аспирација Молдавије“, тежњу ка постепеној економској интеграцији и политичком повезивању, у складу са основним слободама, људским правима и посебно правима мањина, примена демократских принципа, владавине права и доброг управљања. О овим проблемима се стално говори на споразумима предвиђеним саветима удружења, од којих је последњи, седми, одржан прошлог фебруара. Све ово, преведено у новчане изразе, довело је, за период 2014-2021, до доделе 512 милиона евра као субвенција од Европски суседски инструмент и 160 милиона наплаћено да Програм макрофинансијске помоћи као што су зајмови и грантови за друштвено-економски развој (извор: Европска комисија).
Од почетка рата у Украјини покренуте су даље иницијативе, од којих је најзначајнија и амблематичнија додела статус као земља кандидата за приступање, у Европском савету у јуну 2022, након захтева поднетог 3. марта 2022, неколико дана након почетка руске „специјалне операције“ на украјинском тлу. Штавише, суочена са приливом од око 450.000 избеглица које су побегле од рата, од 2 милиона 600 хиљада становника, подршка ЕУ концентрисана је на хуманитарну помоћ (13 милиона евра), на подршку људима у бекству од инвазије (15 милиона евра). ) и управљање границом (15 милиона евра). На ове суме, до 2022. године, према подацима Европске комисије, додато је око 400 милиона евра за подршку буџета, безбедности и енергетске ефикасности, Циберсецурити борба против дезинформација, модернизација оружаних снага за помоћ цивилима у кризи, независност медиј, макрофинансијска помоћ, подршка на путу отпорности, опоравка и реформи. Ипак, остаје неколико отворених проблема у вези са реформом правосуђа, борбом против корупције и мешањем јаких интереса у политички, економски и јавни живот, борбом против организованог криминала, јачањем заштите угрожених мањина, укључујући и родну равноправност. и прогон насиља над женама.
У сваком случају, велико поверење се полаже у снажно проевропску линију председника Сандуа, коју подржава и парламент, обновљен 2021. године, у којем преовладава проевропска Странка акције и солидарности (ПАС). Велика узбуна покренута је, дакле, прошлог фебруара због сумње у државни удар, који подржава Кремљ, а који је свакако један од разлога за одлуку молдавске владе, донете пре неколико сати, да смањи особље амбасаде са 84 на 25 јединица, није урадила ништа осим интензивирала састанке на врху, већ појачане од прошле године, са председницима Комисије и Европског савета, како у Бриселу тако и у Кишињеву, где је, амблематично, последњег 1. други састанак Европске политичке заједнице, уз учешће 45 шефова држава и влада. Опипљив је, дакле, доказ обостраног интереса за консолидацију интеграције: „Верујемо да нашу демократију можемо сачувати само уласком у ЕУ“, изјавио је Санду неколико сати пре почетка састанка ЦПЕ.
Унија, за свој рачун, има сву намеру да Русији не напусти даље области ширења, чак и ако је реч о „€уро суасион” и ширењем вредности и најбољих пракси, да се из екстремног сиромаштва извуче једна од европских земаља са најнижим економским показатељима и најизраженијом заосталошћу (као смерница, БДП По глави становника од априла 2023: 6.340 УСД наспрам европског просека од 34.000 УСД, према подацима ММФ-а), што је, тачније, Молдавија. На чијој територији, међутим, опстаје и горућа реалност Придњестровља, проруског региона који се прогласио независним од 1990. године, који је 2014. тражио припајање Руској Федерацији (што је Путин одбио) и за који Европска унија предвиђа, уместо тога , један статус посебне, али унутар међународно признатих граница Молдавије. Угошћује на својој територији контингент од око 1500 руских војника, енергетски зависи од Русије, али 67% њеног извоза је намењено Европској унији (извор: ИЦЕ-ИТА). Свакако, молдавски и европски пројекти за улазак у Унију не могу занемарити нормализацију ове унутрашње ситуације, која ризикује да се поново предложи сценарио сличан оном који је већ искусан у Донбасу, иако је молдавска територија, за разлику од украјинске, мање атрактивна. у погледу пространости и богатства сировина.
Много већа, дакле, од скандалозних нагађања о унутрашњој динамици бриселских канцеларија је игра, са високом геополитичком напетошћу, која се игра преко Кејсингеве главе: браво њој, срећно нашем континенту.
Пријавите се на наш невслеттер!