Североисток је поново економски мотор земље

Иако су разлике између прогноза раста појединих региона минималне, североисток, међутим, поново покреће привреду земље. У ствари, 2022. БДП Венета ће порасти за 3,4 одсто. Ниједан други италијански регион није спреман да буде бољи. Одмах након тога видимо Ломбардију са 3,3 и Емилију Ромању, још један североисточни регион, са 3,2. На дну, међутим, видимо Марке са повећањем од 2,4 одсто, Базиликату са 2,3 и, коначно, Калабрију са 2,1.

Подаци произилазе из анализе коју је спровела Канцеларија за студије ЦГИА о територијалним сценаријима које је последњих недеља представио Прометеиа. Штавише, до ове године ће само 7 од 20 региона опоравити ниво БДП-а који су имали пре појаве пандемије (2019). То су: Ломбардија, Емилија Ромања, Вале д'Аоста, Пуља, Абруцо, Фриули Венеција Ђулија и Трентино Алто Адиђе. Осталих 13, међутим, још увек не. Територијалне реалности које су се више од других бориле да поврате изгубљено су Тоскана (-1,4 одсто), Калабрија (-1,8) и, коначно, Сардинија (-2,1).

• Непознанице следеће јесени

У поређењу са прогнозама које су последњих недеља представили главни национални економско-статистички институти, оне о којима се говори у овој анализи су, с друге стране, опрезније. У ствари, у 2022. просечан раст италијанског БДП-а процењен је на 2,9 одсто. Ниво нижи од оног који је претпоставила, на пример, последњих недеља Банка Италије (+3,2 процента) или цифра раста коју је остварио Истат (+3,4). Канцеларија за студије ЦГИА верује, заправо, да ће економски/социјални сценарио бити посебно тежак следеће јесени. Скупа енергија, галопирајућа инфлација, развој рата у Украјини и могући поновни излазак Цовида ризикују да „спутају“ економски замах који је Италија стекла у првом делу ове године са већом снагом него што се очекивало.

• Опоравак долази од помоћи, туризма, инвестиција и извоза

Државна помоћ коју је Драгијева влада дала за сузбијање кризе, добар тренд у броју туриста, инвестиције (посебно у грађевинарству) и извоз су најзначајније ставке које подупиру садашњи економски опоравак. Што се тиче потрошње домаћинстава, која, подсећамо, чини око 60 одсто укупног националног БДП-а, требало би да порасте за 2021 одсто у односу на 2,8. годину, иако су у односу на 2019. и даље ниже за 4,1 одсто. На регионалном нивоу, најважније варијације од 2022. до 2021. пријављене су у Ломбардији, Венету (обоје +3,4 процента) и Валле д'Аоста (+3,3).

Што се тиче инвестиција, ове године су порасле за 9,9 одсто, са максимумом од 10,4 у Ломбардији, 10,3 у Емилији Ромањи и 10,2 на Сицилији, Пијемонту, Кампанији и Пуљи. У поређењу са ситуацијом пре Цовида, национални просек је повећан за чак 16,9 одсто.

Коначно, што се тиче извоза, ове године би национална цифра требало да порасте за 6,3 одсто, са посебно позитивним врховима на Сицилији (+15,5 одсто), Лигурији (+12,3), Вале д'Аоста (+12,2) и Калабрији (+11,8). У поређењу са пре 3 године, наша продаја у иностранству порасла је за 9 процената.

 • Раст у 2 провинције Венеција Ђулија

Што се тиче привредног раста, мереног на нивоу покрајине по додатој вредности, издваја се Венеција Ђулија: Горица са +4,4 одсто и Трст са +4,3 воде на националном рангу. Сондрио, пак, са +4,1 заузима трећу степеницу постоља. Подједнако значајан је и очекивани резултат у Барлети, Казерти и Монца-Бријанци (сви са 4 одсто), Бриндизију и Верони (обојица са +3,9 одсто). Иако је раст и даље позитиван, Порденоне, Каљари и Витербо (са +1,9 одсто) и, коначно, Вибо Валентија и Ређо Калабрија (оба са +1,7 одсто) затварају ранг на националном нивоу. У поређењу са 2019, 51 од 107 провинција тек треба да поврати губитак БДП-а изазван кризом пандемије. Најкритичније ситуације бележе Пиза (-3,5 одсто), Ровиго (-3,8), Бриндизи (- 4,0), Мацерата (-4,1), Вибо Валентија (-4,3) и Белуно (-5,2).

Североисток је поново економски мотор земље