(аутор Вито Цовиелло, члан АИДР-а и шеф Опсерваторије за дигиталне технологије у сектору транспорта и логистике) Комисија ЕУ представила је акциони план 10. децембра
Европа има за циљ да буде први континент без утицаја до 2050. То је изазован, али и узбудљив циљ јер би ЕУ деловала као покретачка снага за друге континенте, позиционирајући се као светски лидер у потрази за међународним савезима који би дефинисали правила која ће морати да обезбеде одрживи раст.
Закон о клими ће стога постати правно обавезујући циљ за нулте емисије и државе чланице ће бити у обавези да поштују и спроводе одредбе Плана.
Закон је трасирао пут до постизања климатске неутралности до 2050. године постављањем средњег циља смањења емисија од 55% до 2030. године у климатском плану.
Своје позитивно мишљење дали су и шефови држава, влада и министри животне средине.
Комисија ће сада морати да ревидира све климатске и енергетске законе до лета 2021. како би их ускладила са првим циљем постављеним до 2030. године.
Биће ревидиране директиве о обновљивој енергији, енергетској ефикасности и енергетским карактеристикама зграда.
Прописи о емисији гасова стаклене баште, коришћењу земљишта ће бити ревидирани, Директива о интелигентном транспортном систему, стандарди за емисију ЦО2 и још много тога ће бити ревидирани.
Што се тиче транспорта, очекује се суштинска трансформација: Комисија у свом плану предвиђа зелену, интелигентну и приступачну мобилност.
Франс Тимерманс, извршни потпредседник за Европски зелени договор, рекао је да „...Да бисмо постигли наше климатске циљеве, емисије из транспортног сектора морају имати јасан тренд пада. Данашња стратегија ће променити начин на који се људи и роба крећу широм Европе и олакшати комбиновање различитих начина транспорта у једно путовање. Поставили смо амбициозне циљеве за цео транспортни систем како бисмо обезбедили одржив, паметан и отпоран опоравак од кризе ЦОВИД-19…“
Комесарка за транспорт Адина Валеан рекла је да „...Дигиталне технологије имају потенцијал да револуционишу начин на који се крећемо, чинећи нашу мобилност паметнијом, ефикаснијом и зеленијом. Морамо понудити предузећима стабилан оквир за зелена улагања која ће морати да уложе у наредним деценијама. Кроз имплементацију ове стратегије створићемо ефикаснији и отпорнији транспортни систем, чврсто усмерен ка смањењу емисија у складу са циљевима Европског зеленог договора…”.
Које би требале бити фазе да би се постигли горе наведени циљеви?
До 2030:
- Најмање 30 милиона аутомобила који круже европским путевима мораће да буду са нултом емисијом штетних гасова
- најмање 100 европских градова имаће нула утицаја на климу
- брзи железнички саобраћај ће морати да се удвостручи широм Европе
- аутоматизована мобилност ће морати да буде широко распрострањена у великим размерама, бродови са нултом емисијом ће морати да буду припремљени за тржиште
до 2035:
- Велики авиони са нултом емисијом морају бити доступни
до 2050:
- скоро сви нови аутомобили, комбији, аутобуси и тешка возила ће имати нулту емисију
- железнички теретни саобраћај ће се удвостручити
- мултимодална трансевропска транспортна мрежа (ТЕН-Т) биће у потпуности оперативна
за одржив и интелигентан транспорт са везом велике брзине.
Европска комисија такође подвлачи да у овој еволуцији ниједна земља, регион или рурално подручје не смеју бити остављени: неопходно је да мобилност буде доступна и доступна свима.
Да би се постигли горе наведени циљеви, неопходни су конкретни и тренутни одговори сваке земље чланице ЕУ.
Фонд за опоравак који је нашој земљи додељен за поновно покретање привреде, месецима сломљене пандемијом, омогућиће издвајање значајних економских ресурса и у сектору инфраструктуре и саобраћаја.
МИТ је истакао неколико приоритета, међу којима су:
- зелене луке и одржива логистика, побољшати приступачност лука, реконструисати морнаричку флоту из еколошке перспективе, обновити флоту друмских возила која се користе за друмски транспорт, обновити локомотиве и теретне вагоне, комплетну дигитализацију у оквиру логистичког система;
- железнички радови за мобилност грађана и брзо повезивање земље, како би се побољшала доступност становништва које ће морати да има брзу везу удаљену мање од 1 сата (циљ је осамдесет процената становништва на крају програма мање од сат времена удаљености са станице велике брзине);
- модернизација путних и аутопутних веза, са повећањем безбедности, ефикасности веза, дигиталном транзицијом и паметним путевима;
- Дигиталне иновације у транспорту, фаворизујући неке специфичне експерименталне пројекте као што је Бреннер „Дигитални зелени коридор“, национална платформа за дигиталне услуге са пилот тестирањима технологија за сарадњу између возила и инфраструктуре у идентификованим урбаним срединама, зелени и безбедни ТПЛ 4.0, експериментална жива лабораторија у града Милана за иновативне технологије за ЛПТ.