Нови проширени индустријски троугао, Милано – Болоња – Венеција, покреће земљу

После рекордне 2022. године, успоравање раста БДП-а које се очекује за текућу годину у целој Европи ће без разлике утицати и на наше регионе; Ломбардија и североисток ће, међутим, наставити да покрећу земљу, јачајући вођство новог проширеног индустријског троугла (Милано-Болоња-Венеција) који је већ неколико деценија „поткопавао“ историјски (Милано-Торино-Ђенова) који, подсећамо, одредио је привредни процват 60-их година прошлог века. Да кажем да је то Канцеларија за истраживање ЦГИА. 

Венето, Фурланија-Јулијска крајина, Ломбардија и Емилија Ромања воде земљу. И Југу добро иде

Иако су ове процене конзервативније од оних које је Влада изнела последњих дана, регионалне економске прогнозе за текућу годину говоре да би раст Италије требало да предњаче Ломбардија и сви региони североистока. Заиста, на првих 5 места на националној ранг листи видимо Трентино Алто Адиђе (регионални БДП +0,77 процената), Емилију Ромању (+0,79 процената) и Ломбардију (+0,81 проценат). Први корак на постољу требало би да буде прерогатив Фриули Венеције Ђулије и Венета. Процењује се да ће два најисточнија региона земље забележити раст од 0,82 одсто. Чак и на југу, међутим, очекују се ласкави резултати. Ако се у Кампанији очекује раст од 0,62 одсто, у Абруцу 0,65, на Сицилији 0,66, у Базиликати 0,71 и у Пуљи 0,73 одсто. Југ би 2023. године могао постићи већи раст БДП-а од централних региона.

Скоро половина националног БДП-а производи се у новом увећаном троуглу

Прошле године регион који је највише порастао је Ломбардија, која је забележила значајних +3,93 одсто. Одмах потом могли смо да видимо Венето (+3,87 одсто), Валле д'Аоста (+3,85 одсто) и Емилију Ромању (+3,82 одсто). Кампанија (+3,72 одсто), Калабрија (+3,52 одсто) и Сицилија (+3,51 одсто) такође су се добро показале. Италијански просек је био +3,67 одсто. Важно је подвући да је „допринос“ Ломбардије и североистока националном БДП-у током времена константно растао. У односу на укупну додату вредност која се може приписати овим 5 региона и која је 2022. године достигла 883 милијарде евра, инциденца на национални БДП износи 46,3 одсто.

Тир: на Бс-Пд су више него дупло него на То-Ми

Нови индустријски троугао је задржао врх на Милану, али се, у поређењу са историјском верзијом, заротирао за 180 степени, позиционирајући два нова хипотетичка врха на Болоњи и Венецији. Ова нова географска локација која, у сваком случају, обухвата цео североисток, „настаје“, на пластичан начин, и из резултата бројања тешких возила која транзитирају северним аутопутевима. Ако је на А4 Торино-Милано просечан дневни број камиона једнак 13.432, на А4 Милано-Бреша је 26.108 (скоро дупло), а на деоници А4 Бреша-Падова 28.795 (више него дупло).

Укратко, преко 15 више тешких возила пролази кроз овај последњи део аутопута који повезује Ломбардију и Венето сваког дана од оних који путују дуж "старе" осовине Торино-Милано. На емпиријски начин, дакле, можемо потврдити како токови роба, а самим тим и економска тежина земље држе Милано и Ломбардију у центру сцене који су у међувремену своје комерцијалне „интересе” усмерили изнад све према регионима североистока.

Ко подржава БДП?

Иако још увек постоје многи фактори нестабилности (рат, цена новца, инфлација, високе цене енергије, суша, итд.), производни сектор земље показује нивое отпорности који су донедавно били незамисливи. Такође у 2023. потрошња домаћинстава, инвестиције и индустријска производња остаће на важним нивоима. Туристичка посета је предодређена да додирне оне регистроване пре појаве Цовида. С друге стране, посебно ће страдати грађевинарство, које ће патити од прогресивног смањења бонуса, и пољопривреда, која већ увелико пати од ванредне ситуације са водом и потешкоћа у проналажењу кадрова. 

Венето: рекордна регија, али без ТАВ-а

Венето је одувек био регион који, упркос својим перформансама, има посебно значајан инфраструктурни дефицит. Треба запамтити да је то трећи регион Италије и по произведеном БДП (скоро 180 милијарди) и по извозу (преко 82 милијарде) и бележи највећи број туриста у земљи (око 70 милиона годишње), али за разлику од већину географских области северног центра још увек не опслужује железничка линија велике брзине и великог капацитета (АВ-АЦ). До данас, једина рута којом се брзим возовима може проћи у овом региону је Местре-Падова (дужина мање од 30 километара), а, према речима комесара за брзу железницу у Венету, Винченца Мацела, Бреша-Верона ће бити завршена у 2024. и Верона-Вићенца 2026. Дакле, пре почетка Зимских игара Милано-Кортина 2026., још ће недостајати једна деоница дуж железничке пруге Милано-Венеција: она између Вићенце и Падове. Наравно, одговорност не може увек пасти на друге. Ако су биле потребне деценије да се реше „закуци” Вероне и Вићенце да би локална политика, градоначелници, одбори и привредни субјекти пронашли решење, подједнако је тачно да је на националном нивоу ово питање добило веома висок ниво пажње. На крају, на линију Болоња-Падова би требало да утичу само радови АВ-АЦ у наредних неколико година. Нажалост, још смо далеко од отварања градилишта с обзиром да до сада студија изводљивости још није покренута.

Нови проширени индустријски троугао, Милано – Болоња – Венеција, покреће земљу

| ЕКОНОМИЈА |